Češki ustanak

Bitka na Beloj Gori

Češki ustanak (1618-1620) predstavlja početnu fazu Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648). Izbio je kao rezultat višedecenijskih sukoba protestanata i katolika u češkim zemljama. Završen je trijumfom kontrareformacije.

Ustanak

Praška defenestracija

Uzrok izbijanja Češkog ustanka jeste defenestracija u Pragu maja 1618. godine. Masa Čeha prodire u Hradčane (četvrt Praga) i izbacuje carske službenike kroz prozor što je početak pobune u Češkoj. Cilj pobunjenika je odbacivanje habzburške vlasti, odnosno očuvanje starih čeških privilegija i uklanjanje jezuita. Naslednik prestola je vojvoda Ferdinand Štajerski, vatreni katolik koji je rešen da ukloni protestante iz Češke. Češka je izvor finansijskih sredstava habzburških careva. Prag je bio prestonica cara Rudolfa II (1576-1612). U Beču je njegov brat Matija nastojao da preuzme vlast. Rudolf i Matija nastoje da plemstvo pridobiju za sebe. Došavši na presto, Matija (1612-1619) napušta politiku kompromisa, zavodi cenzuru i nastoji da suzbije protestantizam. Matiju je nakon smrti trebalo da nasledi Ferdinand Štajerski (kao Ferdinand II; 1619-1637) koga staleži 1617. godine biraju za češkog kralja. Sukob između Čeha i katolika dolazi zbog ukidanja protestantskih privilegija. Kriza se brzo razvija. Pobunjenici proteruju carske činovnike i obraćaju se za pomoć protestantskim vladarima širom Evrope. Na čelo snaga otpora stao je Matija Turn, kalvinista. Juna 1618. godine Fridrih, izborni knez Palatinata, obećava podršku pobunjenicima. Međutim, on ne raspolaže dovoljnim brojem ljudi niti novcem. Česi ne uspevaju da pridobiju nove saveznike.

Od 1608. godine postoje dva saveza: Protestantska unija i Katolička liga. Izborni knez Palatinata, Fridrih, je na čelu prvog, a Maksimilijan Bavarski (inače protivnik Habzburgovaca) na čelu drugog. Fridrih je inače malih sposobnosti i samo je oruđe u rukama Kristijana iz Anhalta. Fridrihovom pozivu u pomoć odazivaju se Karlo Emanuel (savojski vojvoda) i Betlen Gabor (erdeljski vojvoda). Matija umire 1619. godine te se pobuna širi. Turi postiže manje uspehe. Izbornici 1619. godine biraju Ferdinanda jednoglasno za cara. Ferdinand ubrzo saznaje za odluku Čeha da prihvate Fridriha za kralja. Rat je neizbežan. Španija je na strani novog cara, a ubrzo mu se pridružuje i Maksimilijan Bavarski, izbornik Saksonije i papa Pavle V. Fridrih se 1619. godine svečano kruniše za kralja Češke. Maksimilijanove i Ferdinandove trupe nanose Česima poraz u bici na Beloj Gori (1620). Fridrih gubi češku krunu i svoje zemlje u Nemačkoj. Vođe pobune kažnjene su smrću, protestanti su proterani, a neprijateljske trupe pljačkaju Prag. Jezuiti se uvode u sve vidove života, a crkva dobija velike posede. Trijumf protivreformacije je potpun. Rat se, međutim, time ne završava zbog pojave privatnih vojski. Jedna od prvih vojski je ona Ernesta fon Mansfelda, a jedna od najmoćnijih je vojska Albrehta Valenštajna.

Izvori

• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope (1450-1789) (IV izd.). Beograd. ISBN 978-86-355-0446-9.