Čitalište
Čitalište ili čitaonica je kulturni objekat čija je osnovna namena da, kao što mu i samo ime kaže, omogući ljudima da neometano čitaju knjige, časopise, novine i druge oblike štampanih ili elektronskih medija. Obično se nalaze u sklopu biblioteka, univerziteta ili pak kulturnih centara.
Utemeljavanje čitališta u Srbiji[uredi | uredi izvor]
Prva čitališta u Srbiji javljaju se u vremenu velike zaostalosti, kako kulturne, tako i ekonomske, pod uticajem razvijenih evropskih kultura.[1] Stoga je pojava čitališta krajem 40-ih godina 19. veka je predstavljala početak preporoda Srbije u kulturnom, prosvetnom i političkom smislu. Uprkos tome što su se uslovi za osnivanje ovakvog tipa institucije javili kasno, tek nakon sticanja autonomije Hatišerifom iz 1830. godine, razvoj čitališta sa stvaranjem novih društvenih odnosa, razvojem trgovine, zanatstva je prouzrokovao ubrzano napredovanje kulture i obrazovanja u Srbiji. Broj pismenih se povećava srazmerno sa rastom čitalačke publike. Knjige i druge publikacije se štampaju u Srbiji i osnivaju se druge institucije poput Narodne biblioteke, Biblioteka Društva srpske slovesnosti, Biblioteka Srpskog Liceja (1844), nekoliko stručnih biblioteka, Čitalište beogradsko i čitališta u drugim većim mestima u Srbiji. Nakon privatnih biblioteka, zatim i biblioteka institucija, čitališta, kao novi oblik javne društvene institucije, su takođe doprinela prosvećivanju naroda i to u najširim okvirima. Ovaj pokret je započet 1846. godine, u znaku postizanja samostalnosti, pa sve do kraja 19. veka. Prvo je osnovano Čitalište beogradsko 2. januara 1846. godine[2], a u aprilu iste godine osnovano je i Srbsko čitalište u Smederevu.[1] Posle osnivanja Srbskog čitališta u Beogradu i čitališta u Smederevu, osnovana su čitališta u Kragujevcu, Požarevcu, Negotinu i Užicu. Ovo je bio podsticaj otvaranja ovih ustanova i u drugim opštinama. Zvanično srpsko glasilo Srpske novine, kao i mnogi drugi periodični listovi (Novine Čitališta beogradskog, Srpski dnevnik, Videlo, Srbija, Vidov-dan, Svetovid) izveštavali su preko svoje dopisničke mreže o osnivanju i radu čitališta u mnogim mestima širom Srbije.[3]
Odlike čitališta[uredi | uredi izvor]
Čitališta su u ranijim godinama podrazumevala prostor u kojem se društvo okupljalo kako bi razmenjivalo informacije vezane za politička dešavanja u državi, podizanje kulturne (sakupljanje muzejskih vrednosti, podizanje pozorišta, pokretanje drugih novina) i nacionalne svesti da bi, u kasnijim godinama, čitališta bila mesta za okupljanje omladine, te postaje i mesto pogodno za određene političke akcije[4], besede i književne večeri, što dalje dovodi do opšte demokratizacije čitališta, te stoji na raspolaganju i nižim društvenim slojevima, kao i ženama i deci. U čitalištima se čitalo, slušalo čitanje za nedovoljno pismene, organizovali su se kursevi računanja, stranog jezika, pokretale su se akcije za razvoj i uređenje gradova i sela, u jednoj su se postavili temelji prvoj berzi. Glavni zadatak čitališta je bio da pomognu obrazovanje svojih članova. Formiranje biblioteke je bio jedan od zadataka čitališta, ali obrada građe, sistematsko čuvanje i posedovanje kataloga nije postojalo u praksi.
Postoje različiti tremini kao što je čitalište ili čitaonica.[5] Čitaonica može biti i soba u biblioteci koju korisnici mogu da koriste za rad i čitanje. U bibliotekama i arhivima ovaj prostor je od posebnog značaja, gde se knjige i arhivi ne mogu pozajmiti, ali se mogu koristiti samo u čitaonici. Međutim, mnoge biblioteke imaju i referentnu literaturu, koja obično uključuje posebno stare i vredne knjige, časopise, novine i referentne radove kao što su rečnici i enciklopedije koje ne mogu da se iznose van tih institucija.[6]
Neke biblioteke nemaju posebnu čitaonicu. Mnoge biblioteke sa slobodnim pristupom publikacija koje su direktno dostupne na policama, takođe obezbeđuju mesta za čitanje. U istraživačkim i univerzitetskim bibliotekama često postoje specijalne radne i grupne sobe koje se mogu koristiti na zahtev.
Era opštih otvorenih biblioteka počela je izgradnjom biblioteka u Parizu 1851, Londonu 1857. i Bostonu 1858.[6] godine.
Razlika između čitališta i javne biblioteke[uredi | uredi izvor]
Javne biblioteke i čitališta ne treba poistovećivati i čitališta ne treba smatrati pretečama biblioteka. Iako se radi o institucijama kulture i obrazovanja sa istim ciljevima i istim sredstvom za rad (štampana publikacija), nemaju druge zajedničke karakteristike. Za razliku od javnih biblioteka, koje osniva i finansijski i materijalno podržava lokalna samouprava, čitališta, među kojima je prvo bilo Srbsko čitalište u Beogradu, su nastajala inicijativom građana. Čitališta su finansirana od strane članova, preko osnivačkih uloga, godišnjim članarinama i pretplatama. Jedina obaveza države, preko ministarstva prosvete i unutrašnjih poslova, prema čitalištu je bilo odobravanje pravila o radu čitališta, što je viđeno kod Čitaonice karanovačke, kao i priznavanje statusa javnih institucija. Još jedna razlika između javnih biblioteka i čitališta jeste što se u centru čitališta nalazila novina, kao periodična publikacija.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Lazović, Marina; Živanović, Biljana; Jeremić, Jelena; Radovanović, Mirjana; Grba, Sofija (2016). Čitalište, čitaonica, knjižnica : 170 godina Smederevske biblioteke : katalog izložbe. Smederevo: Narodna biblioteka Smederevo. str. 5—7.
- ^ Nešić, Staniša (2008). Novine Čitališta beogradskoga : 1/3. januar 1847—2/14. januar 1849. Beograd: Biblioteka grada Beograda. ISBN 978-86-7191-134-4. Arhivirano iz originala 19. 04. 2018. g. Pristupljeno 26. 1. 2019.
- ^ Medigović Stefanović, Mila (2012). „Čitališta – duhovne oaze” (PDF). Čitalište. 11, broj 20: 102—104.
- ^ Stamatović, Desanka (1984). "Čitališta u Srbiji u XIX veku". Beograd: Narodna biblioteka Srbije. str. VI.
- ^ O čitalištu. - U: Podunavka, 17. maj 1846. godine.
- ^ a b Gerhard Römer (Hrsg.): Arbeitsbereich Lesesaal in wissenschaftlichen Bibliotheken. Stuttgart: Bibliotheksschule Baden-Württemberg, 1979.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stamatović, Desanka. "Čitališta u Srbiji u XIX veku". Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 1984.
- Lazović, Marina; Živanović, Biljana; Jeremić, Jelena; Radovanović, Mirjana; Grba, Sofija. "Čitalište, čitaonica, knjižnica : 170 godina Smederevske biblioteke : katalog izložbe". Smederevo: Narodna biblioteka Smederevo. 2016.
- Gerhard Römer. "Arbeitsbereich Lesesaal in wissenschaftlichen Bibliotheken". Stuttgart: Bibliotheksschule Baden-Württemberg. 1979.
