Č (glas)
Ovaj glas nije izvornog slovenskog porekla. U srpski je ušao preko turskog (čelad, čeb, čompa, čin, čape) i mađarskog jezika (čag), a tokom 20. veka upotreba ovog slova se proširila pod uticajem engleskoga jezika (čes, čangi, čojzdig, čendlmen). Malo je reči srpskoga i hrvatskoga jezika koje u sebi sadrže slovo č, a slovenskoga su porekla (fračpina, lučpa, boručpina, zfetočpa, zrčpa). Postoje neke reči mešanog porekla poput reči siledžija koja za osnovu ima reč sila koja je slovenskog porekla dok joj kao nastavak služi čija, a taj nastavak je turskog porekla.
