Šeširdžija
| Šeširdžija | |
|---|---|
 Muzej šešira The Hat Works, Engleska - Mašina za doradu i obrezivanje | |
| Zanimanje | |
| Naziv zanimanja | zanatlija šeširdžija |
Šeširdžija je majstor zanatlija koji proizvodi šešire.
O zanatu[uredi | uredi izvor]
Pravljenje šešira je stari zanat koji je nastao iz potrebe da se zaštiti glava kako zimi tako i leti, ali i kao modni detalj. Mnoga društvena pravila su se odnosila na nošenje šešira. Ta pravila su propisivala kada se šešir skida sa glave, a kada ne.[1]
Nekada su šešire nosili samo muškarci, a modeli su bili skoro svi isti. Razlikovali su se po boji - za mlađe i starije muškarce.[2]
Šeširdžijski zanat u Srbiji zasnovan je sredinom 19. veka u Beogradu. Modistkinja Persida Milošević koja je došla u Beograd iz Novog sada 1848. godine, u svom salonu u Beogradu izrađivala je šišire od svile i slame po bečkom ukusu.[3]
Da bi se napravio jedan šešir potreban je bar jedan dan. Šešir se pravi po modelu, obimu glave i veličini oboda.[4]
Danas su retke zanatske radnje u kojima se ručno proizvode šeširi kao što su se nekada proizvodili.
Alat i pribor[uredi | uredi izvor]
U svom radu šeširdžija koristi:
- sirovinu od koje se prave šeširi: najčešće je to zečiji filc
- nož, makaze, igle, konci, naprstak...
- drvene kalupe
- merač glave, krojački metar
- peglu
- mašinu za šivenje
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vaškova, Hana; Bartikova, Petra (2017). Zanimljivi zanati i veštine. Beograd: Kreativni centar. str. 13. ISBN 978-86-529-0446-4.
- ^ Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ur. (1992). Stari zanati u Vojvodini (Naučno-stručni skup Stari zanati u Vojvodini). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. str. 59.
- ^ „Šeširi – poseban šarm u svetu mode”. mirishedonizma.blog. Pristupljeno 1. 3. 2023.
- ^ „Kada vam je poslednji put šešir napravio šeširdžija, a sat popravio časovničar?”. 021.rs. Pristupljeno 1. 3. 2023.