Pređi na sadržaj

Шејн (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šejn
Filmski poster
Izvorni naslovShane
Žanrvestern
RežijaDžordž Stivens
Scenario
ProducentDžordž Stivens
Temelji se na Shane (1949)
Glavne ulogeAlan Lad
Džin Artur
Van Heflin
MuzikaViktor Jang
SnimateljLojal Grigs
MontažaVilijam Hornbek
Tom Makadu
StudioParamount Pictures
Godina1953.
Trajanje118 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,5 miliona dolara
Zarada9 miliona dolara
IMDb veza

Šejn (engl. Shane) je američki tehnikolor vestern film iz 1953. Alan Lad, Džin Artur i Van Heflin glume u glavnim ulogama. Film je realizovala korporacija Paramount Pictures.[1][2] Šejn je poznat po fotografiji, montaži, glumačkim performansima i doprinosu žanru.[3] Film je producirao i režirao Džordž Stivens po scenariju A. B. Gatrija Mlađeg,[4] prema istoimenom romanu Džeka Šefera iz 1949. godine.[5] Oskarom nagrađenu fotografiju kreirao je Lojal Grigs.

Šejn je bio poslednji dugometražni i jedini film u boji u karijeri Džin Artur.[6] U filmu takođe glume Brendon de Vajld, Džek Palans, Emil Majer, Eliša Kuk Mlađa i Ben Džonson.[3][4]

Film je bio naveden kao br. 45 u izdanju AFI-jeve liste 100 godina...100 filmova iz 2007. i broj 3 na AFI-jevih 10 top 10 u kategoriji za vestern.

Godine 1993, film je izabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država od strane Kongresne biblioteke kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!
Šejn (Alan Lad) i Merijan Staret (Džin Artur)

Šejn je ne naročito govorljiv, ali vešt revolveraš sa misterioznom prošlošću,[3] jaše u izolovanu dolinu na retko naseljenoj teritoriji Vajominga 1889. godine. Unajmljuje ga za farmerski posao rančer Džo Steret, koji ima domaćinstvo sa svojom suprugom Marijan i njihovim malim sinom Džoijem. Staret govori Šejnu da se protiv naseljenika u dolini vodi rat zastrašivanja. Iako su zatražili svoju zemlju u skladu sa zakonom, nemilosrdni stočarski baron, Rufus Rajker, unajmio je nekoliko lopova i siledžija da ih maltretiraju i isteraju iz doline.

Šejn odlazi sam u grad da kupi zalihe u opštoj prodavnici, pored koje je salon. Šejn ulazi u salon u kome piju Rajkerovi ljudi i naručuje sok za Džoija. Kris Kalovej, jedan od Rajkerovih ljudi, ismeva Šejna i provocira ga tako što ga pospe pićem, ali Šejn ga ignoriše i odlazi. Na Šejnovom sledećem odlasku u grad sa Staretovima i drugim domaćinima, on pobeđuje Kaloveja, a zatim on i Staret dobijaju tuču u baru protiv većine Rajkerovih preostalih ljudi. Rajker obećava da će sledeća borba biti oružjem. Rajker unajmljuje Džeka Vilsona, beskrupuloznog i ozloglašenog veštog revolveraša. Džoi se divi Šejnu, na veliko žaljenje njegove majke, nakon što je Šejn pokazao svoje streljačke veštine.

Frenka „Stounvola“ Torija, temperamentnog domaćina i bivšeg borca za Konfederaciju, Vilson ismeva i provocira ga da potegne pištolj. On zatim ustreli Torija ispred salona. Na Torijevoj sahrani, doseljenici razgovaraju o napuštanju svoje borbe i napuštanju doline; ali nakon što su videli da je jedno od njihovih imanja uništeno u požaru koji su podmetnuli Rajkerovi ljudi, oni pronalaze hrabrost da nastave borbu.

Sa ciljem da ga ubije, Rajker poziva Stareta na sastanak u salonu, navodno da pregovara o nagodbi. Kalovej, koji više nije lojalan Rajkeru, upozorava Šejna na zamku. Rešen da zaštiti Stareta od zasede, Šejn interveniše, čak i onesvestivši Stareta da bi ga spasio. Šejn se vozi do grada, a Džoi ga prati peške da gleda borbu. Šejn ubija Vilsona, Rajkera i Rajkerovog brata, ali je povređen. Napolju, Šejn vidi Džoija, koji primećuje da Šejn krvari. U završnoj sceni, Šejn se oprašta i odjaše u dolinu, ignorišući Džoijeve očajničke povike „Šejn, vrati se!”

Glumačka podela[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Fotografija sa snimanja Šejna.

Šejn je u to vreme bio skup projekat za vestern filmove sa cenom od 3,1 dolara miliona. [7] Bio je to prvi film koji će biti prikazivan u ravnom vajdskrinu, formatu koji je Paramaunt izmislio kako bi publici ponudio širu panoramu nego što bi to mogla da pruži televizija.[8]

Iako nikada nije eksplicitno navedeno, osnovni elementi zapleta Šejna su izvedeni iz rata u okrugu Džonson u Vajomingu iz 1892. godine, arhetipskog sukoba stočara i domaćina, koji je takođe poslužio kao pozadina za Virdžinijanu i Vrata raja.[9]

Prirodno okruženje su visoke ravnice u blizini Džeksona, Vajoming, a mnogi snimci prikazuju masiv Grand Tejton koji se nazire u neposrednoj blizini. Izmišljeni grad i Staretovo imanje izgrađeni su za film u blizini Kelija, u dolini Džekson Hol, i srušeni nakon što je snimanje završeno. Jedna starinska struktura koja se nakratko pojavila u filmu, koliba Ernija Rajta (koju meštani sada popularno nazivaju „Šejn koliba“) i dalje stoji, ali stalno propada zbog toga što je Služba nacionalnih parkova klasifikuje kao „ruševinu“.[10]

Lad nije voleo oružje i nije mu bilo prijatno; Šejnova demonstracija pucanja za Džoija zahtevala je 116 poteza.[11] Pažljiv pregled Šejnove demonstracije umeća oružja Džoiju pokazuje da Alan Lad puca zatvorenih očiju. Kasnije, u borbi u salonu, Ladov pištolj je uperen daleko od čoveka u koga puca, posebno u poslednjoj sceni u kojoj on ubija Rajkerovog brata. Palans je bio nervozan oko konja i imao je velikih poteškoća sa jahanjem i silaženjem. Posle mnogo pokušaja, konačno je izveo besprekoran silazak, koji je Stivens zatim koristio za sve silaske sa konja Vilsonovog lika i trčanje u obrnutom smeru. Palans je izgledao tako nespretno na konju da je Stivens bio primoran da zameni Vilsonovu uvodnu vožnju u grad tokom koje jaše svog konja u galopu Palansom koji je jahao tempom šetnje.[12] Stivens je kasnije primetio da je promena zapravo učinila Vilsonov ulazak dramatičnijim i više pretećim.[13]

Poslednja scena, u kojoj ranjeni Šejn objašnjava izbezumljenom Džoiju zašto mora da ode („Ne postoji život sa ubistvom“), bila je dirljiva za celu glumačku ekipu i ekipu, osim Brendona de Vajlda. „Svaki put kada je Lad izgovorio svoje oproštajne reči, de Vajld je prekrstio oči i isplazio jezik, što je Lada nasmejalo. Konačno, Lad je pozvao dečakovog oca i kazao mu: Neka dete prestane ili ću ga izlupati po glavi.[12]

Izbor glumaca[uredi | uredi izvor]

Reditelj Džordž Stivens je prvobitno želeo Montgomerija Klifta i Vilijama Holdena za uloge Šejna i Stareta; ali su bili nedostupni. Stivens je tražio od izvršnog direktora Paramaunta Frimena spisak dostupnih glumaca; u roku od tri minuta odabrao je Alana Lada, Van Heflina i Džin Artura. Šejn je bila Arturova prva filmska uloga u poslednjih pet godina, a njena poslednja, kada je imala 50 godina - iako se kasnije pojavila u pozorištu i kratkotrajnoj televizijskoj seriji. Prihvatila je ulogu na zahtev Stivensa, koji ju je režirao u The Talk of the Town (1942) sa Kerijem Grantom i Ronaldom Kolmanom, i The More the Merrier (1943) za koji je dobila svoju jedinu nominaciju za Oskara.[14]

Kada su ga pitali da li je uživao u filmu, autor Šejna, Džek Šefer, je odgovorio: „Da, jesam, sve osim onog nerasta“, misleći na Lada koji je visok 168.[15] Šefer je 1989. godine rekao za časopis Oberlin alumnaj da je njegov lik Šejna trebalo da bude „mračna, smrtonosna osoba“ i da se nadao da će je glumiti Džordž Raft.[16]

Tehnički detalji[uredi | uredi izvor]

Iako je film snimljen korišćenjem standardnog formata 1,37:1, Paramaunt je odabrao Šejna da predstavi svpj novi sistem širokih filmskih formata, pošto je bio sastavljen uglavnom od dugih i srednjih snimaka koji ne bi bili ugroženi isecanjem slike. Koristeći novu tehnologiju u filmskom projektoru, kao i sočivo sa širim uglom, film je bio izložen na lokacijama za prvo prikazivanje u razmeri od 1,66:1.

Za premijeru, studio je zamenio ekran veličine 34 sa 25 stopa u Radio Siti Mjuzik Holu, sa ekranom dimenzija 50 stopa širine i 30 stopa visine.[17][18] Paramaunt je sve svoje naredne filmove proizvodio u tom formatu do 1954. godine, kada su prešli na 1,85:1.[8]

Stivens je želeo da demonstrira publici užase nasilja. Da bi naglasio strašnu moć pucnja, stvorio je zvučni efekat nalik topu ispaljivanjem oružja velikog kalibra u kantu za smeće. Pored toga, dve glavne žrtve pucnjave — Palansa i Eliša Kuk Mlađeg — bile su obmotane skrivenim žicama koje su ih snažno trzale unazad kada su pogođeni.

Ove inovacije, prema istoričaru filma Džeju Hajamsu, označile su početak grafičkog nasilja u zapadnim filmovima. On citira Sema Pekinpa: „Kada je Džek Palans upucao Kuka Mleđeg u Šejnu, stvari su počele da se menjaju.“[9]

"To je sve što mi treba – da dobijam savete od tipa koji nikada nije pogledao Šejna."

—Henri Vikler kao Artur Foncareli, sitkom Happy Days[9]

Šejn je premijerno prikazan u Njujorku u Radio Siti mjuzik holu 23. aprila 1953.[18] i zaradio je 114.000 dolara za četiri nedelje.[19]

Sveukupno, film je zaradio oko 9 miliona dolara od zarade na blagajnama u SAD i Kanadi. Prema jednoj proceni, to znači oko 20 miliona dolara stvarnih prihoda od blagajne.[20]

Bozli Krouter je film nazvao „bogatom i dramatičnom mobilnom slikom američke granice”.

Krouter je nazvao „koncept i prisustvo“ Džoija, dečaka kojeg glumi Brendon de Vajld, „ključem za omogućavanje osvežavajućeg gledišta baziranom na materijalu koji nije baš nov.[21]

Vudi Alen je nazvao Šejna „remek-delom Džordža Stivensa“, na svojoj listi velikih američkih filmova iz 2001, zajedno sa Blagom Sijera Madre, Belom vrućinom, Dvostrukom odštetom, Informerom i Brdom. Alen je naveo da je Šejn „... sjajan film i može se stati rame uz rame sa svakim filmom, bez obzira da li je vestern ili ne“.[22]

Na Rotten Tomatoes, Šejn ima ocenu 97% od strane kritičara, na osnovu 33 recenzije.[23]

Film je uticao na nekoliko potonjih filmskih i televizijskih ostvarenja, kao što su Pale Rider i Logan.

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Oskar
Nominacije za Oskara
  • Najbolji glumac u sporednoj ulozi: Brendon de Vajld
  • Najbolji glumac u sporednoj ulozi: Džek Palans
  • Najbolji režiser: Džordž Stivens
  • Najbolji film: Džordž Stivens
  • Najbolji scenario: A. B. Gatri Mlađi
Priznanje Američkog filmskog instituta
Ostalo

Godine 1993. Šejn je izabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država od strane Kongresne biblioteke kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“.

Status autorskih prava u Japanu[uredi | uredi izvor]

Godine 2006. Šejn je bio predmet sudskog spora u Japanu koji je uključivao status autorskih prava u toj zemlji. Dve japanske kompanije počele su da prodaju jeftine kopije Šejna 2003. godine, na osnovu japanskog zakona o autorskim pravima koji je u to vreme štitio kinematografska dela 50 godina od godine njihovog objavljivanja. Nakon što je japansko zakonodavstvo izmenilo zakon 2004. kako bi produžilo trajanje autorskih prava na filmove sa 50 na 70 godina, Paramaunt i njegov japanski distributer podneli su tužbu protiv dve kompanije. Japanski sud je presudio da amandman nije retroaktivan, pa je stoga svaki film objavljen tokom ili pre 1953. godine ostao u javnom vlasništvu u Japanu.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Variety film review; April 15, 1953, page 6.
  2. ^ Harrison's Reports film review; April 18, 1953, page 63.
  3. ^ a b v Andrew, Geoff.
  4. ^ a b „Shane”. Turner Classic Movies. Atlanta: Turner Broadcasting System (Time Warner). Pristupljeno 6. 9. 2016. 
  5. ^ Schaefer, Jack (1983). ShaneNeophodna slobodna registracija (Paperback izd.). New York City: Bantam Books. ISBN 978-0553271102. 
  6. ^ Vermilye 2012, str. 143.
  7. ^ „Berlin Analyzes Goldwyn's Show-Cents”. Variety. 10. 3. 1954. str. 2. 
  8. ^ a b Weaver, William R. (25. 3. 1953). „All Para. Films Set for 3 to 5 Aspect Ratio”. Motion Picture Daily. str. 1. 
  9. ^ a b v Hyams 1984, str. 115.
  10. ^ Shane Movie Locations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2022) at bestofthetetons.com, retrieved March 7, 2017.
  11. ^ Turner Classic Movies, TCM.com, "'Shane' (1953) – Trivia" Retrieved August 8, 2015
  12. ^ a b Hyams 1984, str. 116.
  13. ^ Shane at RogerEbert.com, retrieved April 7, 2017.
  14. ^ Brady 1950a, str. 42.
  15. ^ Boyle, Molly. „Writer from nowhere: How Jack Schaefer found the West in himself”. Santa Fe New Mexican (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  16. ^ „Lakewood Lore – Jack Schaefer”. 15. 4. 2007. Arhivirano iz originala 15. 4. 2007. g. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  17. ^ "Hall Alters Projection Equipment for 'Shane'".
  18. ^ a b Lev 2003, str. 116.
  19. ^ "'Wax,' 'Shane' End Sturdy B'Way Runs".
  20. ^ Box Office Information for Shane.
  21. ^ Crowther, Bosley (24. 4. 1953). „Shane (1953)”. The New York Times. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  22. ^ Lyman, Rick (3. 8. 2001). „Watching Movies With: Woody Allen; Coming Back To 'Shane'”. The New York Times. New York City. Pristupljeno 6. 9. 2016. 
  23. ^ Šejn na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
  24. ^ „Top Western”. American Film Institute. Pristupljeno 18. 6. 2008. 
  25. ^ Mitani, Hidehiro (Autumn—Winter 2007). „Argument for the Extension of the Copyright Protection over Cinematographic Works”. CASRIP Newsletter. UW School of Law. Arhivirano iz originala March 30, 2014. g. Pristupljeno May 27, 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шејн_(филм)&oldid=26615242”