Pređi na sadržaj

Širli Džekson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šerli Džekson
Datum rođenja(1916-12-14)14. decembar 1916.
Mesto rođenjaSan Francisko, SAD
Datum smrti8. avgust 1965.(1965-08-08) (48 god.)
Mesto smrtiNort Benington, SAD
SupružnikStanley Edgar Hyman
Veb-sajtshirleyjackson.org

Šerli Hardi Džekson (San Francisko, 14. decembar 1916 — Nort Benington, 8. avgust 1965) bila je američka spisateljica. Bila je popularna autorka u svoje vreme i njen rad privlači sve veću pažnju poslednjih nekoliko godina. Inspirisala je mnoge druge autore poput Nil Gejmana, Stiven Kinga i Ričard Matesona.[1]

Najpoznatija je po pripovetkama Lutrija (1948), u kojoj se otkriva tajna jednog američkog sela i romanu Ukleta kuća na brdu (1959), koji se smatra jednim od najboljih romana o duhovima ikada napisanih.

Njen muž, književni kritičar Stenli Edgar Hajman, je napisao u predgovoru za posthumnu antologiju njenog stvaralaštva, "ona je dosledno odbijala intervjue, da objasni ili da promoviše njenu kreativnost u bilo kom obliku. Verovala je da njen knjige govore same za sebe dovoljno jasno." Hajman je insistirao da tamne strane njenih radova nisu bile, kako neki kritičari tvrde, proizvod "ličnih, čak i neurotičnih, fantazija".[2]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Iako je Džeksonova tvrdila da je rođena 1919. godine kako bi izgledalo da je mlađa od muža, rođena je u decembru 1916. godine.[3] Živela je u San Francisku, u Kaliforniji, gde je i rođena, u predgrađu bogate srednje klase koje će biti prikazano u njenom prvom romanu Put kroz zidove (1948), sa majkom Gerlandin i ocem Leslijem. Njen odnos sa majkom, koja je bila u rodbinskoj vezi sa poznatim generalom rata za nezavisnost Natanijelom Grinom,[4] je bio nategnut jer su se njeni roditelji venčali mladi i Geraldinini roditelji su bili razočarani kada je ona odmah zatrudnela sa Širli.[5] Dok je bila mlada nije se dobro slagala i najveći deo vremena je provodila pišući, što se nije dopadalo njenoj majci. Kada je bila tinejdžerka, imala je problema oko kilaže, što je doprinelo nedostatku samopouzdanja. 

Preselila se u Ročester, Njujork, sa porodicom, gde je pohađala srenju školu. Školu je završila 1934. godine, kada se upisala na Univerzitet Ročester, gde su njeni roditelji smatrali da je mogu paziti.[6] Nije bila srećna na fakultetu jer su profesori često kritikovali njeno pisanje, pa se prebacila na Univerzitet Sirakjus.[7] Tokom studija je počela da piše za književni časopis fakulteta, zahvaljujući kom se upoznala sa svojim budućim mužem, Stenli Edgar Hajmanom, koji će postati poznati književni kritičar. 

Književni rad[uredi | uredi izvor]

Nakon njihovog braka i kratkog života u Njujorku i Vesportu, Širli i Hajman se sele u Nort Benington, Vermont. Ovde je Hajman postao profesor na Benington fakultetu, a Šerli nastavila da objavljuje romane i priče. 

Šerli i Hajman su bili poznati kao veseli, velikodušni domaćini, koji su se okruživali književnim talentima, uključujući Ralfa Elisona. Bili su strastveni čitaoci i njihova lična biblioteka je brojala više od 100.000 knjiga. Imali su četvoro dece, Lorensa (Lori), Džoenu (Dženi), Saru (Sali), i Berija.

Pored književnih romana za odrasle, napisala je i romane za decu, Devet magičnih želja, koji je ilustrovao njen unuk Majls Hajman. Napisala je i dečju predstavu na osnovu bajke Ivica i Marica, pod nazivom Loša deca. U seriji priče, kasnije objavljenih u knjizi Život među divljacima i Podizanje demona, je predstavljala izmišljenu verziju svog braka i iskustva obrazovanja četvoro dece. 

Ipak, je najpoznatija po pisanju horora. Mnogi je smatraju jednom od najbitnijih horor pisaca dvadesetog veka, uključujući i Stiven Kinga.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Širli je umrla od srčane insuficijencije u snu 1965. godine u svom domu u Nort Beningtonu, u 48. godini. U trenutku smrti bila je gojazna, strastveni pušač i, kao i tokom celog života, je patila od raznih neuroza i psihosomatskih bolesti. Ove bolesti, kao i razni lekovi koje je konzumirala za lečenje su doprinele pogoršanju njenog zdravlja i ranoj smrti. Nakon smrti, njen muž je objavio posthumni obim njenog rada, Pođi sa mnom, koje sadrži nekoliko poglavlja iz njenog nedovršenog poslednjeg romana, kao i nekoliko retkih pripovedaka.

Širli Džekson Nagrada[uredi | uredi izvor]

Širli Džekson Nagrada je stvorena 2007. godine. Ona je priznanje za njeno nasleđe i dodeljuje se za izvanredna dostignuća u oblasti književnosti psihološke neizvesnosti, užasa i tamne fantastike.[8][9][10]

Širli Džekson Dan[uredi | uredi izvor]

Od 2015. godine se proslavlja Širli Džekson dan, 27. juna. Ovo je dana kada se odigrala njena priča Lutrija.[11]

Srpska izdanja[uredi | uredi izvor]

Njena dela je počela da objavljuje na srpskom jeziku izdavačka kuća McMillan. Prvi roman koji su objavili je Oduvek smo živele u zamku.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Murphy, Bernice (31. 08. 2004). „Shirley Jackson (1916-1965)”. The Literary Encyclopedia. Pristupljeno 09. 05. 2006. 
  2. ^ Hyman, Stanley Edgar (1966). „Preface”. The Magic of Shirley Jackson. Farrar, Straus and Giroux. 
  3. ^ Joshi 2001.
  4. ^ Oppenheimer 1988, str. 11.
  5. ^ Oppenheimer, Private Demons. str. 13.
  6. ^ Oppenheimer 1988, str. 37.
  7. ^ Oppenheimer 1988, str. 56.
  8. ^ Gardner, Jan (27. 06. 2010). „Shelf Life”. The Boston Globe. Pristupljeno 16. 10. 2010. 
  9. ^ Miller, Laura. „Is Shirley Jackson a great American writer?”. Salon.com. Arhivirano iz originala 24. 01. 2011. g. Pristupljeno 16. 10. 2010. 
  10. ^ „The Shirley Jackson Awards”. Pristupljeno 28. 09. 2013. 
  11. ^ „Shirley Jackson Day Returns to North Bennington”. www.benningtonbanner.com. Arhivirano iz originala 02. 07. 2016. g. Pristupljeno 31. 05. 2016. 
  12. ^ „McMillan”. Arhivirano iz originala 10. 08. 2016. g. Pristupljeno 07. 06. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • King, Stephen. Danse Macabre. Everest House, 1981. 
  • Kittredge, Mary. "The Other Side of Magic: A Few Remarks About Shirley Jackson", in Darrell Schweitzer ed., Discovering Modern Horror Fiction. Mercer Island, WA: Starmont House, July (1985). str. 3–12. 
  • Kosenko, Peter. "A Reading of Shirley Jackson's The Lottery. New Orleans Review, vol. 12, no. 1 (Spring 1985). str. 27–32. 
  • Murphy, Bernice. Shirley Jackson: Essays on the Literary Legacy. 
  • Oppenheimer, Judy (1988). Private Demons: The Life of Shirley Jackson. New York: Putnam. 
  • Shapiro, Laura. Something from the Oven: Reinventing Dinner in 1950s America. 
  • Shirley Jackson Papers. Library of Congress, Washington DC.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Audio fajlovi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ширли_Џексон&oldid=27532027”