Šifra obeleženih linija

Šifra obeleženih linija je princip u neurofiziologiji. Naime, informacije o delovanju stimulusa prenose se od receptora aferentnom putanjom do specifičnih zona CNS-a. Iz svake pojedinačne čulne ćelije informacije u vidu akcionih potencijala pristižu uvek istim putem do specifičnih analizatorskih zona mozga, tako da aktivacija jednog čulnog receptora uvek dovodi do aktivacije jednog određenog dela senzorne zone mozga. Za svaki čulni modalitet iz svake pojedinačne čulne ćelije postoje definisani senzorni putevi, sistemi veza, koji omogućavaju dešifrovanje informacije o prirodi stimulusa, odnosno modalitetu energije koja je delovala na organizam, kao i o mestu delovanja te energije.

Senzorni homunkulus

Homunkulus.

Kortikalni homunkulus.

Kortikalni homunkulus je iskrivljena reprezentacija ljudskog tela, zasnovana na neurološkoj „mapi“ oblasti i proporcija ljudskog mozga posvećenih obradi motoričkih funkcija, ili senzornih funkcija, za različite delove tela. Nervna vlakna - koja provode somatosenzorne informacije iz celog tela - završavaju se u različitim oblastima parijetalnog režnja u moždanoj kori, formirajući reprezentativnu mapu tela. Odnosno, delovi oko usana, na licu, jagodicama prstiju, i još neka taktilno osetljiva mesta imaju veću gustinu taktilnih receptora pa su više reprezentovani u somatosenzornoj mapi kore velikog mozga, a homunkulus je model ove predstave, kod koga su delovi tela predstavljeni proporcionalno kortikalnoj prezentaciji tih deova u somatosenzornoj zoni. Osim primarne senzorne zone, za svaki senzorni modalitet postoje i sekundarne i pomoćne zone do kojih pristižu informacije iz čulnih receptora, gde se analiziraju i upoređuju sa prethodnim iskustvom, na osnovu čega dolazi do percepcije.

Reč homunkulus je latinski za „mali čovek“ ili „minijaturni čovek“, i bio je termin koji se koristio u alhemiji i folkloru mnogo pre nego što je naučna literatura počela da ga koristi. Kortikalni homunkulus, ili "čovek iz korteksa", ilustruje koncept reprezentacije tela koje leži u mozgu.

Spoljašnje veze

• Model teorije