Školski sistem Francuske

Učionica u osnovnoj školi.

Školski sistem Francuske obuhvata obrazovanje u institucijama kao što su predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, vioke škole ili univerziteti na teritoriji Republike Francuske.

Opšte činjenice o francuskom sitemu

Francuska, jedna od čuvenih zemalja Zapadne Evrope, krije mnoštvo tajni u pogledu istorije, znamenitosti, kulture, čime privlači pažnju pojedinaca da nešto više saznaju o njoj. Graniči se sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Španijom i Andorom i ima izlaz na Atlantski okean i Sredozemno more. Preko ovih van-evropskih teritorija, Francuska se graniči i sa Brazilom, Surinamom i Holandskim Antilima. Ova veličanstvena zemlja krije mnoge tajne u domenu istorije, tradicije, u svetu je poznata po čuvenoj Ajfelovoj kuli, francuskim sirevima, vinu, modi.

Kada govorimo o školstvu, škole kao institucije podležu državnoj administraciji sa jasno definisanom hijerarhijom. Škole u Francuskom obrazovnom sistemu su otvorene prema okruženju, sarađuju sa mnogim kulturnim, obrazovnim, sportskim, zdravstvenim institucijama. Osoblje u školama zapošljavaju javne vlasti u skladu sa regulatornim okvirom sistema.

Mnogi članci govore o francuskim obrazovnim misijama između 1842. i 1914. godine u kojima se razmatra organizacija osnovnog, srednjeg i stručnog obrazovanja u toj zemlji. Međutim, uvođenje modernih školskih sistema u 20. veku karakterišu reformski projekti koji pokreću niz pitanja i zajedničkih izazova na evropskom nivou. Tokom devetnaestog veka, francusko ministarstvo obrazovanja poverilo je mnoštvo aktera, uglavnom nastavnika i školskih inspektora, nizom putovanja kako bi prikupili informacije o školskim sistemima ostalih zemalja. Cilj je bio da se prouče nove pedagoške metode, različiti problemi vezani za javno obrazovanje, različita rešenja koja su dovedena do njega, kao i da se razmotri mogućnost zadržavanja onoga što se primenjuje u nacionalnom školskom sistemu.

Deca koja treba da krenu u predškolsko ili u školu a ne vladaju dovoljno dobro maternjim, tj. francuskim jezikom u pismenom i usmenom smislu, imaju pravo na specifično obrazovanje u skoro svim školama. Uz klasičnu nastavu u određenoj grupi ili razredu, deca koja ne govore dobro francuski prate specifične časove francuskog jezika koji su u skladu sa njihovim mogućnostima i napretkom. To su časovi tzv. CLIN (grupa početnika) ili CRI (časovi naknadnog obrazovanja) u osnovnoj školi, CLA (pripremni razred) ili nastava Francuskog jezika kao strani jezik u osnovnoj i srednjoj školi. Ove specifične nastave postoje da bi se deca lakše uklopila u društvo, sa ciljem da uspešno završe sve nivoe obrazovanja. Na ovim časovima se najpre uči francuski jezik, ali i znanja neophodna za napredak u svim sferama školskog sistema. Nastava je usmerena i na decu koja su se doselila u Francusku, da bi se lakše prilagodila okolini. U predškolskom obrazovanju, plan i program je u skladu sa uzrastom dece, njihovim mogućnostima i interesovanjima. Mlađe grupe uče prvenstveno kroz igru, uče se osnovnim načelima i ponašanju u grupi, akcenat je na socijalizaciji, razvijanju motorike i ponašanja u grupi. Starija grupa se osposobljava za polazak u prvi razred osnovne škole. Osnovna škola prdstavlja pravo svakog deteta, ali i obavezu. Ona zahteva od učenika redovno pohađanje nastave, a svako odsustvo mora biti dobro opravdano. Postoji školski pravilnik, koji moraju poštovati učenici, nastavnici ali i roditelji. U pravilniku se nalazi satnica, pravila ponašanja, vreme izlaska iz škole po završetku nastave, itd.

U francuskom školskom sistemu školska godina počinje u septembru i završava se u junu i podeljena je na tri dela. Svakih sedam nedelja učenici imaju raspust od dve nedelje. Učenici imaju 4 nastavna dana u nedelji, a pokušajem reforme školskog sistema, zalažu se za uvođenje nastavne srede. Nastava počinje oko 8:00 časova i često traje do 18:00 časova. Čas traje 55 minuta. Karakteristično je da učenici imaju dvčasovnu pauzu za ručak u toku školskog dana.

Francuski obrazovni sistem je okrenut strukturalnom učenju, sa naglaskom na tradicionalne načine podučavanja, osmišljene tako da omogući učeniku da dostigne određeni nivo znanja i položi zadate ispite. Smatra se jednim od težih obrazovnih sistema u svetu, ali je vrlo kompleksno organizovan. Krajnji cilj je da učenike osposobi za dalje školovanje, a naročito za život, kao i da im pomogne u razvijanju kritičkog mišljenja.

Predškolsko vaspitanje

Pre svega, da bi se dete upisalo u školu, tj. u predškolsku ustanovu, neophodno je obratiti se Opštini grada, kako bi se dobilo uverenje o upisu, koje se kasnije predaje direktoru škole. Za upis u predškolsku ustanovu,  kao i za upis u školu, neophodno je priložiti lekarsko uverenje da je dete zdravo i da može funkcionisati u društvu.

U Francuskom obrazovnom sistemu, predškolske ustanove primaju decu sa navršene 3 godine pre trideset prvog dvanaestog tekuće godine ili sa navršene 2 godine gde predškolske ustanove prihvataju mlađi uzrast. Predškolsko obrazovanje obuhvata početni ciklus osnovnog obrazovnog sistema i čine ga tri nivoa: Mlađi uzrast koji čine deca sa 2 ili 3 do 4 godine, srednji uzrast obuhvata decu od 4 do 5 godina, i viši uzrast čine deca od 5 do 6 godina.

Osnovna škola

Osnovna škola podrazumeva da je dete prethodno pohađalo predškolsku ustanovu i da je na neki način usvojilo osnovne norme i vrednosti za život u školskoj zajednici. Da bi dete bilo primljeno u prvi razred osnovne škole, treba da ima navršenih 6 godina pre trideset prvog dvanaestog u mesecu tekuće godine, kao i to da postoji slobodno mesto u željenoj školi. Postupak je isiti kao za upis u predškolsko, od Opštine zatražiti uverenje o upisu koje se kasnije predaje direktoru škole.

Francuski školski sistem sačinjen je tako da je osnovna škola obavezna za svu decu uzrasta od 6 do 16 godina starosti. Nakon završenog prvog nivoa obrazovanja (predškolsko), dete mora nastaviti dalje školovanje. U Francuskoj, osnovne škole su laične, državne i besplatne, ali postoje i privatne škole koje naplaćuju izvođenje nastave. Škole primaju i obrazuju decu bez obzira na pol. Škola je jednaka za sve i pruža jednake mogućnosti svim učenicima.

Drugi ciklus obrzovanja u francuskom školskom sistemu čini prvi razred osnovne škole (deca uzrasta 6-7 godina) i drugi razred (deca uzrasta 7-8 godina). Treći ciklus čine treći razred (uzrast 8-9 godina), četvrti razred (9-10 godina) i peti razred (deca uzrasta 10-11 godina). Za ovaj školski sistem karakteristično je da na kraju ovog nivoa učenici ne dobijaju diplomu o završenom nižem nivou osnovne škole. Dalje, viši nivo osnovne škole čini tzv. koledž, koji obuhvata šesti razred (11-12 godina), sedmi razred (12-13 godina), osmi razred (13-14 godina) i završni razred (14-15 godina).

Srednja škola

Ovaj viši nivo je ujedno i prvi ciklus srednjeg obrazovanja u francuskom školskom sistemu. Nakon završetka poslednje četiri godine osnovne škole, učenici polažu završni ispit i dobijaju diplomu, tzv. Brevetu (brevet des collèges). Nakon dobijanja ove diplome, učenici mogu nastaviti školovanje na sledećim koledžima: Osnovni, tehnički i profesionalni. Drugim rečima, učenici biraju da li će se dalje školovati u Gimnaziji, višem nivou srednje škole ili će izučavati konkretni zanat. U zavisnosti od odabira, školovanje može trajati 2, 3 ili 4 godine. Francuska srednja škola (le Lycée) traje tri godine. Na prvoj godini (la première), uče se opšti predmeti: Francuki, istorija, geografija, matematika, biologija, fizičko vaspitanje, dva strana jezika i jedan ili dva izborna predmeta. Drugu (la seconde) i treću godinu (la terminale) sačinjavaju specijalizovaniji predmeti, kao što su: književnost, društvene i prirodne nauke. To vodi do polaganja čuvenog završnog ispita (Baccalauréat).

Visoke škole ili univerziteti

Nakon završene srednje škole, učenici se mogu opredeliti za Visoke škole ili Univerzitete, gde studije mogu trajati od 2 do 8 godina. Za upis na ovakve ustanove, neophodno je dostaviti usvojenu diplomu i sva uverenja o završenoj nastavi u toj državi. U zavisnosti od toga šta žele da studiraju ili čime žele da se bave posle srednje škole, učenici polažu jedan od tri vrste maturskog ispita:

·                     Opšta matura – baccalauréat général;

Univerzitet Sorbona

·                     Profesionalna matura – baccalauréat professionnel;

·                     Tehnološka matura – baccalauréat technologique.

·        Opšteobrazovno školovanje

Opšteobrazovno školovanje posreduje na višem stepenu opšteobrazovne više škole. Oko 80% učenika nakon sekundarnog stepena pohađa stručni obrazovni tečaj.

·        Stručno obrazovanje

Ako se učenici posle sekundarnog stepena odluče za stručno obrazovanje u dualnom sistemu, pre toga moraju apsolvirati devetu školsku godinu svog obaveznog školovanja. Obrazovanje u srednjim stručnim školama traje od 1. do 4. godine. Uslov upisa je završen 8. školski stepen. Za učenike sa lošim uspehom iz glavnih predmeta, obavezan je prijemni ispit. Zadatak stručne škole je da produbi opšte obrazovanje i dopuni stručno znanje stečeno u obrazovnom pogonu.

·        Zanatske škole

U zanatskim školama šegrti stiču teorijska znanja kroz stučnu nastavu sa praktičnom obukom. Stručno-teorijska nastava i nastava pogonske ekonomije odvijaju se u dve grupe uspešnosti. Škola se pohađa ili jednom sedmično ili u obliku nastavnog kursa od osam sedmica, tokom svake školske godine. Preduslov za upis u zanatsku školu je sigurno mesto šegrta u nekoj firmi, u kojoj će učenik odrađivati praktičnu obuku. Status učenika je sličan statusu radnika zaposlenog u firmi, te su njegovo radno vreme, prava i obaveze, regulisani posebnim zakonom. Učenik u toku školovanja, dobija novčanu nadoknadu, čija visina zavisi od školske godine i vrste zanata kojeg učenik pohađa. Visina naknade regulisana je kolektivnim ugovorom privredne grane.

Francuski univerziteti ravnomerno su rasprostranjeni gotovo u svim regijama Francuske. Najpoznatiji univerzitet je  svakako Sorbona, osnovana 1257. godine. Novijeg datuma i svakako modernizovaniji univerzitet je Sofija Antipolis (Sophia-Antipolis) u Nici. Nastavni program na univerzitetima je prilagođen Bolonjskoj deklaraciji. Mnoštvo univerziteta na ovim prostorima i njihova koherentna struktura omogućavaju studiranje iste oblasti na većem broju univerziteta, visokih škola ili instituta.

Nakon reforme, 2012. godine u Francuskoj se obrazovni sistem naziva “LMD“ sistem (licence se odnosi na osnovne studije, M-master studije i D-doktorske studije). Osnovne studije (Licence ili Licence Professionnelle ili Bac+3) su u trajanju od 3 godine i donose 180 ESPB bodova. Godine se kolokvijalno nazivaju i « L1 », « L2 » i « L3 ». Posle osnovnih, slede master studije (Bac + 5), koje se upisuju prema ambicijama i želji. One traju 2 godine, ali sačinjavaju dva nivoa M1 i M2. Master 1 upisuju studenti koji imaju 180 ESPB bodova ostvarenih na osnovnim studijama i to predstavlja početak specijalizacije. Master 2 programe upisuju studenti koji imaju 240 ESPB bodova i na taj način mogu preskočiti M1 nivo. Na M2 su programi oformljeni tako da se predmeti izučavaju na strogo naučni način, studenti se pripremaju za istraživački rad, akademske radove ili doktorske studije.

Nakon završenih master studija, mogu se upisati doktorske studije, tzv. (Bac+8), koje traju 3 godine.

Način ocenjivanja

Kada govorimo o ocenjivanju, možemo reći da učenici polažu 2 ili 3 ispita zrelosti na kraju prve godine. Vrlo često je to francuski jezik, istorija, geografija, matematika i bilogija. Ostatak mature održava se krajem druge godine. Svaki semestar ima 6 ili 7 obaveznih predmeta, zavisno od struke, kao i 2 ili 3 izborna predmeta.

Čuvena Bakalar (Baccalauréat) diploma zasnovana je na ukupnom uspehu postignutom na krajnjim ispitima iz određenih predmeta. Minimalan uspeh za prolaz je 10 od 20, dok se odličnom ocenom smatra sve od 16/20 pa naviše. Učenici koji su ostvaili rezultat 7/20 ili manje nisu položili a ako ostvare 8/20 ili 9/20, imaju pravo da učestvuju na usmenom ispitu uz poboljšanje uspeha u roku od jednog dana nakon objave rezultata.

Rezultati Bakalar diplome su značajni za upis na sveučilišta i nastavak obrazovanja.

Način rada organizovan je tako da nastavnik planira rad, odabira najbolje metode u skladu sa temom. U nižim nivoima primenjuju se zanimljive metode, učenje kroz igru, motoričke aktivnosti, dok se u starijim razredima insistira na razvoju kritičkog mišljenja, gde dominiraju verbalne metode, metoda razgvora. Takođe, na nivoima gde se izučava zanat ili na profesionalnim nivoima usavršavanja akcenat je na praktičnoj primeni, odnosno učenju kroz praksu.