Šota Galica
 | Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. |
Šota Galica | |
|---|---|
 Azem Galica i Šota Galica, vođe kačaka iz Drenice. | |
| Ime po rođenju | Ćerima (Haljilj) Radiševa |
| Datum rođenja | 1895. |
| Mesto rođenja | Radiševo,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1927. |
| Mesto smrti | Fuša Kroja [sq],  Albanska republika |
Šota Galica (alb. Shote Galica; Radiševo, 1895 — Fuša Kroja [sq], 1927), rođena kao Ćerima (Haljilj) Radiševa (alb. Qerime (Halil) Radisheva), bila je albanski kačak iz Drenice, koja se, zajedno sa mužem Azemom Galicom istaknutim albanskim kačakom, borila protiv srpske vlasti na jugu Kraljevine Srbije, tj. u oblastima na granici sa Albanijom nakon Balkanskih ratova 1912. godine.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Albanski kačaci u graničnom pojasu juga Srbije prema Albaniji predvođeni Azemom i Šotom Galicom 1919. godine podižu ustanak i sprovode seriju napada na zapadu Kosova, u pograničnom pojasu na jugu Srbije prema Albaniji, sa željom progona lokalnog srpskog stanovništva, koji bi potom bio pripojen Albaniji. Kačaci su u oblasti Drenice čak uspeli da stvore tzv. neutralnu zonu, koja je trajala između 1921. i 1923. godine. Ovu „oslobođenu“ oblast Albanci su neformalno zvali Mala Albanija (alb. Arbëria e Vogel).[2] Krajem septembra 1924. godine jugoslovenska vojska je u velikoj akciji uz opsežnu upotrebu artiljerije razbila većinu kačačkih bandi i likvidirala njihove vođe.[3] Azem Galica je u ovoj borbi smrtno ranjen, a Šota je i posle njegove smrti nastavila da se bori, preuzevši vođstvo nad njegovim četama.[1] Ona se 1927. godine povukla u Albaniju, gde je i umrla. Ostala je zapamćena po izreci: „Život bez znanja je kao rat bez oružja“.[1]
Kontroverze oko pesme „Šote mori, šote“[uredi | uredi izvor]
Albanski nacionalisti su koristili ime popularne folklorne igre šota da je povežu sa Šotom Galicom. Tako se pojavila i izmenjena verzija teksta pesme na albanskom jeziku pevane uz istu muziku, u kojoj se pominje „Azemova Šota“.[4] Mnogi Albanci zbog toga danas pogrešno veruju da je igra nazvana po Šoti Galici.
Ovo pogrešno uverenje je 2007. godine eskaliralo u nekim srpskim krugovima, kada je Velimir Ilić, ministar u tadašnjoj srpskoj vladi, javno uticao na to da se izvođenje pesme „Šote mori, šote“ trajno zabrani na Saboru trubača u Guči. Večernje novosti su tim povodom objavile tekst u kojem je dekan kosovsko-mitrovičkog univerziteta Dragi Malinković izneo tvrdnju da je pesma nastala kao svadbeni poklon Azema Bejte njegovoj ženi Šoti, kao i navodno usmeno predanje kosovskih Srba po kojem je Šota Galica, iz osvete posle pogibije muža, bacila u vatru šestoro srpske dece[5] pevajući ovu pesmu. Ovo predanje, po rečima samog Malinkovića, nema utemeljenje u istoriji.[6] Međutim, ni Malinkovićeva izjava o nastanku pesme se ne poklapa sa istorijskim podacima o autorima ove novokomponovane srpske pesme nastale 70-ih godina 20. veka, inspirisane folklornom igrom, a za koju je muziku napisao Dragan Aleksandrić, a reči Radmila Todorović Babić.[7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Elsie 2004, str. 63–64
- ^ AZEM BEJTË GALICA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2011), Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ Saradnja kačaka i VMRO - a, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ Albanian folklore site, Shota
- ^ „„Šote mori šote“”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2009. g. Pristupljeno 8. 7. 2009.
- ^ http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:200856-Srpska-truba-nece-Sotu Srpska truba neće „Šotu“, Večernje novosti, 26.7.2007.]
- ^ Na groblju Orlovača juče sahranjena pesnikinja i tekstopisac Radmila Todorović-Babić, Novine „Press“, Utorak 12. 12. 2006, br. 352
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. str. 63—. ISBN 978-0-8108-5309-6.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
