Špansko osvajanje Petena
 |
| Civilizacija Maja |
|---|
| Istorija |
| Špansko osvajanje Maja |
Špansko osvajanje majanske kraljevine Peten Ica, bila je poslednja faza u osvajanju Gvatemale. Plemena Maja u severnim oblastima Gvatemale sačuvala su nezavisnost i kulturu sve do 1697, kada su španski osvajači koje je predvodio Martin de Ursua osvojili njihova poslednja uporišta na jezeru Peten.[1][2]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Petenski basen je široka ravnica prekrivena gustom tropskom kišnom šumom, oko istoimenog jezera, koja je sada deo moderne Gvatemale. Ernan Kortes je 1525. posetio ovu regiju tokom svog marša na Honduras. Poglavice lokalnih Ica Maja na koje je naišao su se zakleli na lojalnost Španiji kako bi sprečili Kortesa da ih napadne, ali su je zanemarili čim su Španci napustili njihovu oblast.[3]
Bilo je nekoliko manjih pokušaja tokom godina od strane Španaca da se Ica Maje pokrste i osvoje , ali su svi propali. Na primer, 1622. španski guverner Jukatana poslao je odred od dvadeset Španaca i 140 hrišćanskih Maja na glavni grad Ica, Tajasal, ali su ih ratnici Ica lako uništili. Slična ekspedicija poslata 1624. upala je u zasedu ratnika Ica i doživela istu sudbinu kao i prethodne grupe.[3]
Zbog ustanaka Maja u drugim oblastima, guverner Jukatana je odlučio da iskoristi trupe i resurse na drugim mestima. Ica Maje su sačuvale svoju nezavisnost tokom 17. veka. Ica Maje iz basena Peten bile su poslednje od značajnih nepokorenih kraljevstava Maja. Ica Maje su još uvek imale značajnu populaciju u basenu Peten, a većina njih je živela oko centralnih jezera i duž reka.[3]
Maje u Petenu nisu bile politički ujedinjene kao jedno kraljevstvo. Umesto toga, bili su podeljeni u niz složenih saveza i starih neprijateljstava sa drugim grupama Maja u toj oblasti. Najznačajnije grupe koje su se nalazile oko centralnih jezera Peten bile su Ica, Jalain i Kovoj. Osim njih u basenu Peten bilo je još 7 manjih plemenskih grupa.[3]
Krajem 17. veka je poslednji vladar Ica Maja počeo da bude otvoreniji prema Špancima. On je primio i zaštitio španske izaslanike u glavnom gradu Tajasalu. Godine 1695. tri franjevca su došla u Tajasal i bili su dobro primljeni.[3] Jedan broj Ica Maja je čak pristao da se pokrsti. Međutim, kralj Ica je odbio da pređe u hrišćanstvo i zavetuje se na lojalnost Španiji. Ovo je izazvalo španskog guvernera Jukatana da reaguje slanjem snaga od šezdeset španskih vojnika u pratnji saveznika Maja u basen Peten sledeće godine. Međutim, kao i ranije, Španci su brzo odbijeni žestokim napadima Ica. Tada je španski guverner u gradu Merida odlučio da je potrebno poslati velike snage. Sledeće godine 1697. španski baskijski konkvistador Martin de Ursua i Arizmendi predvodio je silu od 235 španskih konkvistadora i desetine hiljada Ksiu Maja umarširalo je u basen Peten. Ovog puta doveli su sa sobom artiljeriju i veliku komoru mazgi i ljudi da proseku put kroz džunglu.[4]
Konkvistadori su postavili utvrđenje na obali jezera Peten Ica preko puta grada Tajasal i tu su sklopili mali brod na jezeru koji su doneli sa sobom rastavljen na delove. Zatim su 13. marta 1697. godine, sa svim spremnim i artiljerijom koja je podržavala ove velike snage, porazili Ica Maje i zauzeli njihovu prestonicu Tajasal. Osvajanje Maja se konačno završilo zauzimanjem Tajasala, ostrvske prestonice kraljevstva Ica.[4]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Španci se nisu zaustavili na osvajanju grada, razbili su sve idole lažnih bogova i spalili sve knjige Ica Maja koje su „sadržale đavolje laži“ po rečima biskupa Dijega Lande, koji je pratio osvajače. Konkvistadori su izvestili da je u gradu bilo toliko idola da im je bio potreban skoro ceo dan da ih sve razbiju. Biskup Landa, koji je bio sa konkvistadorima, opisao je knjige Maja kao velike i napravljene sa bogato ukrašenim listovima koji su bili savijeni u nabore koji su bili zatvoreni između dve drvene ploče. Maje su pisali sa obe strane u kolone koje su odgovarale naborima knjige. Papir koji su koristili za pravljenje knjiga bio je napravljen je korena drveta, na koje su stavljali beli lak da bi dobili čistu površinu za pisanje.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kane, Njord (2016). History of the Maya [Istorija Maja, napisao Njord Kane]. Spangenhelm Publishing. ISBN 978-1-943066-070.
- Jović, Blagoje (1973). „Maja”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 5 (2. izd.). Beograd: Vojnoizdavački zavod.
- Ginger, Charles (2022). „THE END OF THE RESISTANCE” [Sve o istoriji: Stare Maje (magazin). Kraj otpora, napisao Čarls Džindžer (članak).]. The Ancient Maya. All about history (3. izd.). Future PLC.
- Means, Philip Ainsworth (1917). HISTORY OF THE SPANISH CONQUEST OF YUCATAN AND OF THE ITZAS [Istorija španskog osvajanja Juatana i naroda Ica, napisao F. A. Mins]. Peabody Museum of American Archaelogy and Ethnology, Harvard University.