Štenećak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Canine morbillivirus
Klasifikacija virusa e
(nerangirano): Virus
Realm: Riboviria
Tip: Negarnaviricota
Klasa: Monjiviricetes
Red: Mononegavirales
Porodica: Paramyxoviridae
Rod: Morbillivirus
Vrsta:
Canine morbillivirus
Sinonimi[1]

Canine distemper virus

Italijanski vuk u naprednom stadijumu infekcije

Štenećak je virusno oboljenje koja pogađa širok spektar porodica životinja, uključujući domaće i divlje vrste pasa, kojota, lisica, pandi, vukova, lasica, tvorova, rakuna i velikih mačaka, kao i perajare, neke primate i druge vrste. Vjerovalo se da su životinje iz porodice mačaka, uključujući mnoge vrste velikih mačaka kao i domaće mačke, otporne na štenećak, sve dok neki istraživači nisu prijavili prevalencu infekcije štenećaka kod velikih mačaka.[2] Za sada je poznato da se i velike i domaće mačke mogu zaraziti, obično kroz blizak kontakt sa psima[2][3] ili eventualno transfuzijom krvi od zaraženih mačaka,[2] ali izgledi za takvu infekciju su samoograničeni i uglavno bez simptoma.[3]

Kod pasa, štenećak pogađa nekoliko tjelesnih sistema, uključujući gastro-intestinalni i respiratorni trakt, kičmenu moždinu i mozak, sa uobičajenim simptomima koji uključuju visoku temperaturu, upalu oka i curenje iz nosa/očiju, otežano disanje i kašalj, povraćanje i proliv, gubitak apetita i letargija, zadebljanje nosa i šapa. Virusna infekcija može biti praćena sekundarnim bakterijskim infekcijama i može predstavljati moguće ozbiljne neurološke simptome.

Štenećak je prouzrokovan jednolančanim RNK virusom iz porodice paramiksovirusa (ista porodica virusa koja uzrokuje morbile, zauške i bronhiolitis kod ljudi). Oboljenje je veoma zarazno inhalacijom.[4] Morbiditet i mortalitet mogu se uveliko razlikovati među životinjskim vrstama, sa mortalitetom i do 100% kod nevakcionisane populacije lasica. Kod domaćih pasa, dok akutni generalizovani oblik štenećaka ima visoku stopu mortaliteta, trajnost i ozbiljnost oboljenja uglavnom zavisi od starosti životinje i imunog sistema i virulencije inficiranog soja virusa.[4][5] Uprkos obimnoj vakcinaciji u mnogim regijama, štenećak ostaje glavno oboljenje pasa i bio je glavni uzrok smrti od zaraznih oboljenja pasa, prije nego što je vakcina postala dostupna.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „ICTV Taxonomy history: Canine morbillivirus”. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  2. ^ a b v Ikeda, Y.; Nakamura, K.; Miyazawa, T.; Chen, M.-C.; Kuo, T.-F.; Lin, J. A.; Mikami, T.; Kai, C.; Takahashi, E. (1. 5. 2001). „Seroprevalence of Canine Distemper Virus in Cats”. Clinical and Vaccine Immunology (na jeziku: engleski). 8 (3): 641—644. doi:10.1128/CDLI.8.3.641-644.2001. 
  3. ^ a b Greene, Craig E.; Appel, Max J. „3. Canine distemper”. Ur.: Greene, Craig E. Infectious diseases of the dog and cat (na jeziku: engleski) (3rd izd.). Saunders/Elsevier. ISBN 9781416036005. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  4. ^ a b Deem, Sharon L.; Spelman, Lucy H.; Yates, Rebecca A.; Montali, Richard J. (decembar 2000). „Canine Distemper in Terrestrial Carnivores: A Review”. Journal of Zoo and Wildlife Medicine (na jeziku: engleski). 31 (4): 441—451. doi:10.1638/1042-7260(2000)031[0441:CDITCA]2.0.CO;2. Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  5. ^ Beineke, Andreas; Baumgärtner, Wolfgang; Wohlsein, Peter (decembar 2015). „Cross-species transmission of canine distemper virus—an update”. One Health (na jeziku: engleski). 1: 49—59. doi:10.1016/j.onehlt.2015.09.002. 
  6. ^ „Animal Health” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
Štenećak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штенећак&oldid=27355908”