Штрајк (film iz 1925)
| Štrajk | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Стачка |
| Žanr | drama |
| Režija | Sergej Ajzenštajn |
| Scenario | Sergej Ajzenštajn |
| Producent | Mosfilm Studio |
| Direktor fotografije | Vladimir Popov |
| Producentska kuća | Mosfilm Studio |
| Distributer | Goskino |
| Godina | 1924. |
| Trajanje | 82. minuta |
| Zemlja | SSSR |
| Jezik | nemi ruski (originalni međunaslovi) |
| IMDb veza | |
Štrajk (rus. Стачка) je sovjetski nemi film iz 1924. godine, rediteljski prvenac Sergeja Ajzenštajna.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Film počinje citatom Vladimira Lenjina:
Snaga radničke klase je organizacija. Bez organizacije masa, proleter je ništa. Organizovano je sve. Biti organizovan znači jedinstvo delovanja, jedinstvo praktične delatnosti.[2][3]
- U fabrici je sve tiho
Koristeći tipografiju, reč 'no' (ali) se dodaje naslovu poglavlja koje zatim animira i rastvara se u sliku mašinerije u pokretu.[4] Administracija špijunira radnike, pregleda spisak agenata sa živopisnim kodnim imenima.[5] Od njih su prikazane vinjete. Uslovi su napeti sa agitatorima i boljševicima koji planiraju štrajk pre katalitičkog događaja.[6]
- Razlog za štrajk
Ukraden je mikrometar u vrednosti od 25 rubalja ili tronedeljne plate.[7] Radnik Jakov je optužen za krađu i nakon toga se obesio.[8] Nastaje tuča i rad prestaje. Radnici napuštaju mlaonicu trčeći i nailazi se na otpor u livnici. Štrajkači bacaju kamenje i rastresiti metal kroz prozore livnice. Tada zaključana unutar kapija kompleksa, gomila se suočava sa kancelarijom. Nasilno otvaraju kapije i hvataju menadžera koji ga je vozio u kolicima bacajući ih niz brdo u vodu.[9] Gomila se razilazi.
- Fabrika se gasi
Poglavlje počinje snimkom pačića, mačića, prasića i gusaka.[10] Dete tada ironično budi oca koji nema posao da ide na posao, smeju se i brčkaju. Fabrika je prikazana prazna i u njoj se još uvek useljavaju ptice. Deca glume ono što su njihovi očevi uradili, vozeći kolicima kozu u rulji. Vlasnik je frustriran porudžbinama koje stižu i smrznutom biljkom. Formulisani su zahtevi: 8-časovni radni dan, fer tretman administracije, povećanje plata za 30% i 6-časovni radni dan za maloletna lica.[11][12][13][14] Akcionari se povezuju sa direktorom i čitaju zahteve. Prezirno razgovaraju dok puše cigare i piju piće. Pretpostavlja se da je po nalogu akcionara policija upala u radnike, a oni seli da protestuju.[15] Na svom sastanku akcionari koriste pismo zahteva kao krpu za čišćenje izlivenog, a cedilica za limun metaforički predstavlja pritisak koji akcionari nameravaju da izvrše na štrajkače.[16][17]
- Štrajk se prekida
Prikazane su scene reda u zatvorenoj radnji i beba kojoj treba hrana.[18] U kući dolazi do tuče između muškarca i žene, nakon čega ona odlazi. Drugi čovek pretura po svojoj kući u potrazi za robom za prodaju na buvljoj pijaci, uznemirujući svoju porodicu.[19] Objavljeno pismo javno pokazuje da administratori odbijaju zahteve. Koristeći skrivenu kameru u džepnom satu, špijun po imenu 'Sova' fotografiše nekoga ko krade pismo.[20] Slike se prenose drugom špijunu. Čovek biva pretučen, uhvaćen i ponovo premlaćen.[21]
- Provokacija i debakl
Scena počinje mrtvim mačkama koje vise sa građevine.[22] Predstavlja se lik, 'Kralj' čiji je tron napravljen od napuštenog automobila usred smeća, i koji vodi zajednicu koja živi u ogromnim buradima zakopanim samo sa otvorima na vrhu iznad zemlje.[23] Nakon dogovora sa agentom carske policije, 'Kralj' unajmljuje nekoliko provokatora iz svoje zajednice da zapale, sruše i opljačkaju prodavnicu pića.[24] Gomila se okuplja kod vatre i oglasi se alarm. Gomila odlazi da ne bude provocirana, ali je vatrogasci gađaju crevima bez obzira na to.[25]
- Istrebljenje
Guverner šalje vojsku. Dete ide ispod vojničkih konja, a njegova majka odlazi da ga uhvati i biva udarena.[26] Počinju neredi, a gomila je proterana kroz niz kapija i barijera koji su se uputili ka kovačnici, a zatim njihovim stanovima. Gomila se juri i šiba po balkonima. Policajac ubija malo dete.[27] Radnike vojska tera u polje i masovno strelja.[28] Ovo je prikazano naizmeničnim snimcima klanja krave.
Analiza[uredi | uredi izvor]
Duboko impresioniran filmovima D. V. Grifita i Abela Gansa i ohrabren susretima sa Levom Kulešovim i Esfir Šubom, Ajzenštajn je 1924. godine odlučio da se potpuno posveti filmu. Njegov prvenac, Štrajk (1924), sa trupom Proletkult u glavnim ulogama, bio je zasnovan na dogmi pokreta: umesto da prikazuje pojedince sa jedinstvenim psihološkim osobinama, film je naseljen društvenim „tipovima“ uključenim u klasni sukob. Odbacivanje psihološke autonomije karaktera i uspostavljanje socioekonomske determinisanosti zasnivali su se na marksističkom sociološkom pristupu u kome je klasno poreklo karaktera primarno, a individualizacija ili psihološka analiza zanemarljive. U Štrajku, „kolektivni heroj“ glumi u vešto postavljenim, kvazidokumentarnim scenama, posebno snažnim u kulminacionoj epizodi brutalnog gušenja štrajka od strane carske vojske.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Rollberg, P. (2009). Historical dictionary of Russian and Soviet cinema. Lanham, Md.: Scarecrow Press. str. 205—206. ISBN 978-0-8108-6072-8. OCLC 228744396.
- ^ Eisenstein 2000, 1:10
- ^ Bordwell 1993, str. 51
- ^ Eisenstein 2000, 1:58—2:06
- ^ Eisenstein 2000, 6:45
- ^ Eisenstein 2000, 17:45
- ^ Eisenstein 2000, 20:03
- ^ Eisenstein 2000, 22:42
- ^ Eisenstein 2000, 32:40
- ^ Eisenstein 2000, 34:40
- ^ Eisenstein 2000, 39:23
- ^ Eisenstein 2000, 39:34
- ^ Eisenstein 2000, 39:43
- ^ Eisenstein 2000, 41:14
- ^ Eisenstein 2000, 43:30
- ^ Eisenstein 2000, 45:40
- ^ Bordwell 1993, str. 58
- ^ Eisenstein 2000, 49:05
- ^ Eisenstein 2000, 50:52
- ^ Eisenstein 2000, 57:04
- ^ Eisenstein 2000, 101:11
- ^ Eisenstein 2000, 1:05:55
- ^ Eisenstein 2000, 1:08:30
- ^ Eisenstein 2000, 1:13:38
- ^ Eisenstein 2000, 1:18:30
- ^ Eisenstein 2000, 1:24:18
- ^ Eisenstein 2000, 1:29:52
- ^ Eisenstein 2000, 1:33:00
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bordwell, David (1993), The Cinema of Eisenstein, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-13138-5.
- Eisenstein, Sergei (2000), Strike [DVD], Chatsworth, CA: Image Entertainment, OCLC 44966872 originally Goskino, 1925.
- Leyda, Jay (1960), Kino: A History Of The Russian And Soviet Film, New York: Macmillan, OCLC 1683826, hdl:2027/mdp.39015003853564
. - Leyda, Jay; Voynow, Zina (1982), Eisenstein At Work, New York: Pantheon, ISBN 978-0-394-74812-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Strike na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Stačka / The Strike na sajtu YouTube
- Štrajk na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
- Strike dostupan za besplatno preuzimanje sa sajta Internet Archive [više]
- Strike na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- Strike watchable on RussianFilmHub.com with English subtitles
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
