15. februar

15. februar je četrdeset šesti dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. 319 dana (320 u prestupnim godinama) ostaje u godini posle ovog dana.

Događaji

februar
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 399. p. n. e. - Atinski filozof Sokrat osuđen na smrt.
• 590 — Hozroje II Parvez krunisan za kralja Sasanidske Persije.
• 1115 — Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.
• 1637 — Ferdinand III postao car Svetog rimskog carstva.
• 1763 — Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.
• 1764 — Osnovan je grad Sent Luis.
• 1804 — U Orašcu je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak.
• 1835 — U Kragujevcu je usvojen Sretenjski ustav i time je doneta nezavisnost Knjaževine Srbije.
• 1879 — Američki predsednik Raderford B. Hejz je potpisao zakon koji omogućava ženama advokatima da zastupaju slučajeve pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Američkih Država.
• 1889 — Bojni brod USS Mejn je eksplodirao i potonuo u Havani usmrtivši 274 osobe. Ovaj događaj je dao povod SAD da objave rat Španiji.
• 1922 — U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, po ukidanju Lige naroda.
• 1928 — Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2“, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije Aeroput. Prvi putnici bili su direktor avio-kompanije i pet novinara.
• 1942 — Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu su predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Ujedinjenog Kraljevstva u njegovoj vojnoj istoriji.
• 1944 — Američke trupe u Drugom svetskom ratu su zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku.
• 1944 — Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.
• 1971 — Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.
• 1988 — Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.
• 1989 — Deset godina pošto je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili suAvganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.
• 1990 — Velika Britanija i Argentina obnovile su diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Folklandska Ostrva.
• 1993 — Parlament Slovačke izabrao je ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, posle raspada Čehoslovačke.
• 1996 — Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu, od 1992. do 1995 — nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.
• 1997 — Opoziciona koalicija „Zajedno“ održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996..
• 1999 — U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
• 2002 — Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraju efekat „staklene bašte“, SAD su odbacile Protokol iz Kjota zbog štete po nacionalnu industriju.
• 2003 — U talasu demonstracija, najvećih od Vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi u više od 600 gradova u svetu protestovalo protiv napada na Irak.
  • Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939, kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva odgovor kritičarima Pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja koju je nacistička Nemačke sprovela tokom holokausta.
• 2008 — Boris Tadić položio zakletvu i po drugi put stupio na dužnost predsednika Republike Srbije.
• 2013 — Meteor je eksplodirao nad Rusijom, povredivši 1.500 ljudi kada je udarni talas oduvao prozore i stene na zgradama. Ovo se desilo neočekivano samo nekoliko sati pre očekivanog najbližeg prolaza većeg i nepovezanog asteroida 2012 DA14.

Rođenja

• 1377 — Ladislav Napuljski, kralj Napulja. (prem. 1414)
• 1472 — Pjero di Lorenco de Mediči, vladar Firentinske republike. (prem. 1503)
• 1564 — Galileo Galilej, italijanski astronom i fizičar. (prem. 1642)
• 1710 — Luj XV, francuski kralj. (prem. 1774)
• 1748 — Džeremi Bentam, britanski filozof, reformator pravnog sistema i osnivač utilitarizma. (prem. 1832)
• 1820 — Suzan B. Entoni, začetnica i vođa pokreta za prava žena u SAD. (prem. 1906)
• 1835 — Demetrios Vikelas, grčki preduzetnik, pesnik i filolog. (prem. 1908)
• 1861 — Alfred Nort Vajthed, angloamerički filozof. (prem. 1947)
• 1861 — Šarl Eduar Gijom, švajcarski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (prem. 1938)
• 1874 — Ernest Šeklton, britanski istraživač. (prem. 1922)
• 1874 — Jovan Dučić, srpski i jugoslovenski pisac, pesnik i diplomata. (prem. 1943)
• 1882 — Džon Barimor, američki glumac. (prem. 1942)
• 1890 — Robert Laj, nacistički političar, čelnik „Dojče arbajtsfronta“. (prem. 1945)
• 1899 — Gejl Sondergard, američka glumica. (prem. 1985)
• 1904 — Antonen Manj, francuski biciklista. (prem. 1983)
• 1910 — Irena Sendlerova, poljski socijalni radnik. (prem. 2008)
• 1918 — Smilja Avramov, srpski stručnjak za međunarodno pravo. (prem. 2018)
• 1923 — Jelena Boner, sovjetska aktivistkinja za ljudska prava. (prem. 2011)
• 1929 — Grejam Hil, britanski vozač formule 1. (prem. 1975)
• 1934 — Niklaus Virt, švajcarski informatičar. (prem. 2024)
• 1935 — Rodžer Čafi, američki pilot, inženjer i astronaut. (prem. 1967)
• 1947 — Džon Adams, američki kompozitor, klarinetista i dirigent.
• 1948 — Art Špigelman, američki pisac i ilustrator.
• 1951 — Džejn Simor, engleska glumica.
• 1952 — Tomislav Nikolić, srpski političar.
• 1954 — Met Grejning, autor popularnih crtanih serija Simpsonovi i Futurama.
• 1959 — Alister Kembel, engleski pevač i tekstopisac.
• 1960 — Berislav Grgić, hrvatski biskup bosanskohercegovačkog porekla.
• 1961 — Dragoslav Bokan, srpski književnik i filmski režiser.
• 1962 — Ivan Stoilković, makedonski političar.
• 1962 — Milo Đukanović, crnogorski političar.
• 1964 — Mark Prajs, američki košarkaš i trener.
• 1968 — Tomas Svenson, švedski rukometaš.
• 1972 — Jaromir Jagr, češki hokejaš.
• 1974 — Džina Lin, pornografska glumica iz Portorika.
• 1974 — Mr. Lordi, Finski pevač.
• 1974 — Aleksandar Vurc, austrijski moto sport vozač.
• 1980 — Elena Sokolova, ruska umetnička klizačica.
• 1981 — Slavoljub Đorđević, srpski fudbaler.
• 1981 — Eureljo Gomes, brazilski fudbalski reprezentativac.
• 1982 — Nikola Mijailović, srpski fudbaler.
• 1984 — Doda, poljska pevačica.
• 1986 — Valeri Božinov, bugarski fudbaler.
• 1988 — Rui Patrisio, portugalski fudbalski golman.
• 1990 — Draško Nenadić, srpski rukometaš.
• 1999 — Đorđe Jovanović, srpski fudbaler.

Smrti

• 1145 — Papa Lucije II.
• 1152 — Konrad III od Nemačke, kralj Nemačke. (rođ. 1093)
• 1573 — Matija Gubec, vođa seljačke bune. (rođ. 1538)
• 1637 — Ferdinand II, car Svetog rimskog carstva. (rođ. 1578)
• 1781 — Gothold Efrajm Lesing, nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti. (rođ. 1729)
• 1815 — Stanoje Glavaš, vojvoda Prvog srpskog ustanka u smederevskoj nahiji. (rođ. 1763)
• 1818 — Fridrih Hoenloe-Ingelfingen, pruski general. (rođ. 1746)
• 1857 — Mihail Glinka, ruski kompozitor. (rođ. 1804)
• 1911 — Teodor Ešerih, nemačko-austrijski pedijatar i profesor. (rođ. 1857)
• 1917 — Ilija Gojković, jedini general Srpske vojske koji je poginuo u borbi.
• 1928 — Herbert Henri Askvit, britanski političar. (rođ. 1852)
• 1941 — Gvido Adler, austrijski muzikolog. (rođ. 1855)
• 1942 — Stanislav Binički, srpski kompozitor i dirigent. (rođ. 1872)
• 1959 — Oven Vilans Ričardson, britanski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (rođ. 1879)
• 1965 — Net King Kol, američki džez-pevač i pijanist. (rođ. 1919)
• 1981 — Karl Rihter, nemački dirigent, orguljista i čembalista. (rođ. 1926)
• 1984 — Etel Merman, američka glumica. (rođ. 1908)
• 1988 — Ričard Fajnman, američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (rođ. 1918)
• 1999 — Henri Vej Kendal, američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (rođ. 1926)
• 1999 — Big El, američki reper. (rođ. 1974)
• 2003 — Aleksandar Tišma, književnik, akademik. (rođ. 1924)
• 2005 — Ranko Radović, arhitekta, slikar, profesor i teoretičar arhitekture. (rođ. 1935)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Sretenje Gospodnje
  • Svetog novomučenika Jordana
• Dan državnosti Srbije

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma