31. avgust

31. avgust (31.08.) je 243. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (244. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 122 dana.

Događaji

avgust
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1056 — Nakon iznenadne bolesti par dana ranije, vizantijska carica Teodora je umrla bez naslednika, čime je izumrla Makedonska dinastija.
• 1290 — Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
• 1876 — Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
• 1887 — Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
• 1888 — U Londonu je pronađeno telo Meri En „Poli“ Nikols prve žrtve Džeka Trboseka.
• 1897 — U Bazelu počinje Prvi svetski cionistički kongres. Poslanici koje je sazvao austrijski novinar Teodor Hercl zahtevali su uspostavljanje jevrejske države u Palestini. Dvadeset godina kasnije počeli su pregovori cionista i Velike Britanije o posedu u Palestini u okviru britanskog mandata.
• 1902 — Počele Antisrpske demonstracije u Zagrebu.
• 1907 — U Petrogradu je potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.
• 1920 — Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.
• 1939 — Nemačka je izvela lažni napad na radio-stanicu u Glajvicu, što joj je poslužilo kao izgovor da sledećeg dana napadne Poljsku i započne Drugi svetski rat u Evropi.
• 1941 — Četnici su posle jednodnevne borbe sa Nemcima oslobodili Loznicu.
• 1944 — Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.
• 1949 — Povlačenjem Demokratske armije Grčke u Albaniju posle njenog poraza na planini Gramos okončan je Grčki građanski rat.
• 1977 — Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
• 1980 — Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata „Solidarnost“, a Poljska je postala prva zemlja sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnog sindikata.
• 1983 — U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
• 1986 — Sovjetski putnički brod Admiral Nahimov je potonuo u Crnom moru posle sudara sa teretnim brodom Pjotr Vasev, pri čemu su poginule 423 osobe.
• 1994 — Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.
• 1997 — U saobraćajnoj nesreći u Parizu poginula princeza Dajana i njen pratilac Dodi el Fajed.
• 2001 — U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule su 44 osobe, a više desetina je povređeno.
• 2003 — Stravično nevreme (praćeno olujom, pljuskom, i velikim gradom) pogodilo Zrenjanin i pričinilo ogromnu materijalnu štetu. Povređeno više desetina osoba.
• 2005 — U stampedu na mostu al Aljman u Bagdadu poginulo je 1.199 osoba.

Rođenja

• 1811 — Teofil Gotje, francuski književnik. († 1872)
• 1870 — Marija Montesori, italijanska lekarka i pedagoškinja. († 1952)
• 1880 — Vilhelmina od Holandije, holandska kraljica (1890—1948). († 1962)
• 1897 — Fredrik Marč, američki glumac. († 1975)
• 1898 — Dušan Matić, srpski pesnik, pisac, mislilac, esejista i prevodilac. († 1980)
• 1907 — Altijero Spineli, italijanski političar i politički teoretičar, zagovornik evropskog federalizma. († 1986)
• 1908 — Vilijam Sarojan, američki književnik i dramaturg. († 1981)
• 1910 — Petar Trifunović, srpsko-hrvatski šahista. († 1980)
• 1928 — Džejms Kobern, američki glumac. († 2002)
• 1932 — Dubravka Nešović, srpska pevačica. († 2019)
• 1935 — Rosenda Monteros, meksička glumica. († 2018)
• 1945 — Van Morison, irski muzičar i muzički producent.
• 1949 — Ričard Gir, američki glumac.
• 1949 — Hju Dejvid Policer, američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (2004).
• 1955 — Sead Lipovača, bosanskohercegovački muzičar, najpoznatiji kao frontmen i gitarista grupe Divlje jagode.
• 1970 — Nikola Gruevski, makedonski političar, 6. premijer Makedonije.
• 1970 — Ranija el Abdulah, jordanska kraljica, supruga kralja Abdulaha II od Jordana.
• 1971 — Kris Taker, američki glumac.
• 1974 — Andrej Medvedev, ruski teniser.
• 1979 — Piter Lučak, australijski teniser.
• 1982 — Pepe Rejna, španski fudbalski golman.
• 1983 — Milan Biševac, srpski fudbaler.
• 1984 — Marko Banić, hrvatski košarkaš.
• 1986 — Eduardo de Fiori Mendes Kadu, brazilski fudbaler.
• 1988 — Zeka, grčki fudbaler.
• 1991 — Sedrik Soares, portugalski fudbaler.
• 1999 — Miomir Kecmanović, srpski teniser.
• 2001 — Amanda Anisimova, američka teniserka.

Smrti

• 1422 — Henri V, engleski kralj. (rođ. 1387)
• 1795 — Fransoa-Andre Filidor, francuski kompozitor i šahista. (rođ. 1726).
• 1867 — Šarl Bodler, francuski pesnik. (rođ. 1821).
• 1920 — Vilhelm Vunt, nemački psiholog, filozof i lingvista. (rođ. 1832).
• 1930 — Vladan Đorđević, srpski lekar, književnik i političar. (rođ. 1844).
• 1948 — Andrej Ždanov, sovjetski političar. (rođ. 1896)
• 1963 — Žorž Brak, francuski slikar. (rođ. 1882)
• 1969 — Roki Marčano, američki bokser. (rođ. 1923)
• 1973 — Džon Ford, američki filmski režiser. (rođ. 1894).
• 1986 — Urho Kekonen, finski političar.
• 1986 — Henri Mur, engleski vajar. (rođ. 1898)
• 1997 — Princeza Dajana je poginula u saobraćajnoj nesreći. (rođ. 1961).
• 2012 — Bakir Tanović, filmski režiser i producent.
• 2021 — Goran Obradović, srpski fudbaler. (rođ. 1986)

Praznici i dani sećanja

• 1957 — Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.
• 1962 — Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
• 1991 — Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.
• Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja:
  • Sveti mučenik Flor
  • Prepodobni Jovan Rilski

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma