31. slovenačka divizija NOVJ

Tridesetprva slovenačka divizija
Borci 31. divizije tokom pohoda na Primorsku 1945.
Postojanje	6. oktobar 1943 – maj 1945. Mesto formiranja: zapadna Slovenija
Formacija	7. slovenačka brigada 16. slovenačka brigada Tolminska brigada
Jačina	novembar 1943: 3300 vojnika i oficira
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje	Završne operacije JA
Komandanti
Komandant	Stane Potočar

Tridesetprva slovenačka (triglavska) divizija NOVJ formirana je naređenjem Operativnog štaba za zapadnu Sloveniju od 6. oktobra 1943. godine. Naređenjem Glavnog štaba Slovenije od 17. oktobra 1943. preimenovana je u 26. triglavsku diviziju, a 22. decembra 1943. (kad je ušla u sastav Devetog korpusa) konačno je preimenovana u Tridesetprvu diviziju. Pri formiranju imala je u svom sastavu Sedmu brigadu „France Prešeren“, Šesnaestu brigadu „Janko Premrl Vojko“ i Tolminsku brigadu; krajem oktobra u njen sastav su ušle još Treća brigada „Ivan Gradnik“ i Gorička brigada; početkom novembra rasformirane su Tolminska i Gorička brigada, a njihovo ljudstvo ušlo je u sastav Sedme odnosno Treće brigade. Početkom novembra 1943. imala je oko 3300 ljudi.

Borbeni put divizije

Dejstvovala je u delu Gorenjske, zapadno od Save, u idrijsko-cerkljanskom i tolminskom području. Njene jedinice su u drugoj polovini oktobra 1943. likvidirale više manjih nemačkih uporišta u zapadnoj Gorenjskoj (u Selskoj i Poljanskoj dolini), ali je uskoro usledila nemačka ofanziva (13—20. novembra), u kojoj su učestvovale veoma jake nemačke snage. Veštim manevrovanjem, divizija se izvukla gotovo bez gubitaka iz neprijateljskog obruča sa područja Cerkna na Šentvišku visoravan. Više uspeha neprijatelj je imao iznenadnim prepadima svojih trupova (specijalni privremeni sastavi obučeni za partizanski način ratovanja), u decembru 1943. i u januaru 1944. godine. Na taj način skoro je u potpunosti uništen Treći bataljon Sedme brigade „France Prešeren“ na Pokljuki (15. decembra), a teške gubitke pretrpeli su i bataljon Treće brigade „Ivan Gradnik“ i Partijska škola (27. januara 1944. u Cerknu). Jedinice divizije su posle tih poraza pojačale budnost i brojno porasle, jer su od januara do maja 1944. mobilisale 1500 novih boraca.

Noću 5/6. februara minersko-sabotažna grupa divizije upala je u rudnik žive u Idriji, uništila postrojenja i tako onesposobila rudnik za dalju eksploataciju. Krajem marta 1944, divizija je, zajedno s ostalim jedinicama Devetog korpusa, napala neprijateljska uporišta na sektoru Idrije, a sredinom aprila, u napadu na železničku prugu Postojna—Trst, na relaciji Logatec—Košana porušila prugu na mnogo mesta. Značajne akcije izvele su njene diverzantske grupe 2. aprila u Opčini (ital. Villa Opicina), dizanjem u vazduh bioskopske sale i krajem aprila oficirske menze u Trstu, gde su Nemci imali velike gubitke. Među najznačajnije uspehe 31. divizije ubraja se proširenje oslobođene teritorije u Gorenjskoj, osvajanje mnogih neprijateljskih uporišta u Bohinjskoj dolini i u okolini Bleda (krajem maja), uništenje dela železničke pruge Gorica—Jesenice, posle trodnevnih borbi u Baškoj grapi (krajem juna i početkom jula) i osvajanje jakih uporišta Hotavlja (18. jula), Črnog Vrha (1. septembra), Poljana (1. oktobra), Železnika (23. novembra) i ostalih mesta.

U poslednjim mesecima rata, divizija je, zajedno s ostalim jedinicama Devetog korpusa, izdržala vanredno teške uzastopne napade jakih nemačkih i kvislinških snaga na operacionom području Korpusa. U poslednjoj neprijateljskoj ofanzivi, u drugoj polovini marta i početkom aprila 1945, koja je zahvatila veći deo Slovenačkog primorja i zapadni deo Gorenjske učestvovalo je preko 30.000 neprijateljskih vojnika), divizija je pretrpela osetne gubitke (preko 600 poginulih, ranjenih i nestalih), ali je već sredinom aprila, zajedno s ostalim jedinicama Devetog Korpusa krenula u protivofanzivu, očistila Trnovski gozd od neprijatelja, prodrla na zapad u dolinu Soče i 1. maja 1945, pre dolaska angloameričkih jedinica, oslobodila Goricu i Monfalkone (ital. Monfalcone, Tržič).