Pređi na sadržaj

BAE sistems hok

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
BAE sistems hok
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu1976. godine
Statusaktivan
Prvi korisnikKraljevsko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka900+
Dužina11,17
Razmah krila9,39
Visina3,98
Površina krila16,70
Prazan3.647
Normalna poletna7.750
Maks. masa pri uzletanju9.100 kg
Maks. spoljni teret1.370 kg
Turbo-mlazni motorDvoprotočni turbomlazni motor Adur Mk151-01/02
Potisak TMM25,1 kN
Maks. brzina na Hopt1.028 km/h
Dolet2.520 km
Plafon leta13.565 m
Brzina penjanja2.834[a] m/min

BAE sistems hok je britanski jednomotorni, napredni mlazni avion za obuku pilota. Prvi put je leteo u 1974. godini, kao Hoker sidli hok, a potom je preimenovan u duhu novo nasleđenog autorskog preduzeća, BAE sistems. Osnovna namena mu je obuka pilota, a sekundarna kao jeftiniji borbeni avion.

Koristi ga Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, kao i znatan broj inostranih vazduhoplovstava, ukupno preko 18 korisnika. „Hok“ je još uvek u proizvodnji u Ujedinjenom Kraljevstvu i po licenci u Indiji. Do 2012. godine je ukupno proizvedeno preko 900 primeraka, u velikom broju varijanti.[1][5]

Između ostalih, koristi ga i Američka mornarica u varijanti T-45 gošek.[6]

BAE sistems hok u akrobacijama.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Početak[uredi | uredi izvor]

Britansko ratno vazduhoplovstvo je postavilo zahtev 1964. godine (АСТ 362), za razvoj i proizvodnju novog brzog mlaznog školskog aviona, radi zamene Foland gnata. Prvobitno je za tu ulogu bio namenjen Jaguar, ali je ubrzo zaključeno da će to biti suviše složen avion za obuku, pa su samo mali broj kupili njegovih dvosedia. Shodno tome, u 1968. godini, Hoker sidli avijacija (HSA) je započela studije za jednostavniji avion, u početku kao interni projekat (SP 117). Taj projektanski tim je predvodio Ralf Huper.[7][8]

Hok T1 Ovaj projekat je finansiran interno od same kompanije, u očekivanju mogućeg interesa britanskog vazduhoplovstva. Projekat je zamišljen kao avion dvosed, sa tandem sedištima i sa borbenim sposobnostima, pored obuke, posebno zbog povećanja izvoznog potencijala. Do kraja godine, (HSA) je podnela oformljen kompletan predlog Ministarstvu odbrane, na osnovu napravljenog koncepta projekta, a početkom 1970. je vazduhoplovstvo definisalo taktičko-tehničke zahteve pod oznakom (AST 397). Sa time je formalizovana definicija novog školskog aviona i za obuku pilota. Vazduhoplovstvo je postavilo svoj zahtev HS.1182 1. oktobra 1971. godine, a glavni ugovor, potpisan je za 175 primeraka aviona u martu 1972.[8][9]

Britanski Hok T1.

Prototip aviona, poleteo je 21. avgusta 1974. godine. Sve aktivnosti razvoja aviona su se odvijale bez kašnjenja. Program se kompletno odvijao po planu, u skladu sa namenjenim budžetom. Hok T1 je uveden u operativnu upotrebu britanskog vazduhoplovstva krajem 1976. godine. Prvi avion, za izvoz Havk 50, poleteo je 17. maja 1976. godine. Ova varijanta je specijalno projektovana za dvostruku namenu, lake borbene zadatke i napredni „trener“. Povećan mu je kapacitet i asortiman naoružanja, u odnosu na varijantu Hok T1.[10][11]

Veći broj varijanti „hoka“ je usledilo, zajedničkim poboljšanjima osnovnog projekta, najčešće sa zahtevom povećanja doleta, integracije jačeg motora, reprojektovanja krila i stajnog trapa, dodavanjem radara i sistema FLIR, GPS navigacije, i opreme za noćno osmatranje.[5] Kasnije su varijante razvijene i proizvedile su se, sa velikim izborom opcija opreme i kompatibilnih sistema u odnosu na individualne zahteve kupaca, funkcionalnost kabine je često preuređivana i programirana da zadovolji više zajedničkih zaheva za glavnu namenu obuke pilota i povećanje njenog kvaliteta.[12]

Američka mornarica je izabrala varijantu nastalu iz izvozne varijante Hoka 60 1981. godine, za svoj novi školski avion. Nosilac razvoja i proizvodnje te varijante je američka firma Daglas, a avion je dobio oznaku T-45 gošek. Projektom je ojačan stajni trap, za uslove sletanja na palubu nosača aviona, sa većom vertikalnom brzinom propadanja.[13] Avion T-45 gošek je ušao u operativnu upotrebu 1994. godine, a prvi isporučeni imaju analogne pokazivače u kabini, a kasnije se prešlo na elektronske digitalne (engl. Glass cockpit). Planirano je da se sve letilice retroaktivno dovedu na taj isti savremen standard opremanja.[13]

Nastavak razvoja[uredi | uredi izvor]

Glavni konkurent „hoku“ za izvoz je Alfa džet, što je vazduhoplovni ekspert Džon Tejlor (engl. John W. R. Taylor) prokomentarisao:

Do početka 1998. godine, ukupno je prodato 734 primeraka „hoka“, od čega više od 550 za inostrane kupce.[15] Vojni kupci su često „hoka“ namenili za zamenu starijih borbenih aviona, kao što su BAC strikmester, Hoker hanter i A-4 skajhok.[12][16]

Britanski Hok 128 (Hok T2), 2009. godine.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, Britiš aerospejs, naslednik kompanije Haker sidli, pokušavao je da zaključi ugovore sa inostranim kupcima za avion Panavija tornado, međutim zemlje kao što su Tajland i Indonezija, pokazale su veći interes za „hoka“ u odnosu na „tornado“. Smatrali su da je „hok“ pogodniji i bolji avion za njihove potrebe.[17] Malezija i Oman su otkazali svoje ugovorene porudžbine „tornada“, početkom 1990. godine, kako bi umesto njih nabavili „hoka“.[18] Vazduhoplovni eksperti Norman Polmar (engl. Norman Polmar) i Dan Bel (engl. Dana Bell) izjavili su za „hoka“:

Ministarstvo odbrane, sklopilo je ugovor sa firmom BAE sistems, 22. decembra 2004. godine, za razvoj napredne varijante „hoka“ za britansko vazduhoplovstvo.[20] Modernizovana varijanta je označena Hok 128, ili kao Hok T2, kod koje su zamenjeni konvencionalni instrumenti sa elektronskim digitalnim prikazivačima (engl. Glass cockpit), tako da više liči na moderni borbeni avion, kao što je Jurofajter tajfun. U oktobru 2006. godine, potpisan je ugovor u visini od 450 miliona britanskih £ (funti), za proizvodnju 28 primeraka Hok 128.[21][22] Prvi let aviona Hok 128 dogodio se 27. jula 2005. godine, na sopstvenom aerodromu BAE sistems, Vorton aerodrom.[23][24][25]

Prema saopštenju firme BAE sistems, do jula 2012. godine, prodali su skoro 1.000 primeraka aviona hok, što je nastavljeno. U julu 2012. godine, australijski ministar odbrane, Stiven Smit je potvrdio da će njihovi avioni Hok 127 biti nadograđeni na standard, sličan kao što je kod britanskog Hok 128.[26] Američko ratno vazduhoplovstvo, takođe namerava da zameni svoje nadzvučne avione za obuku Nortrop T-38 talon, sa britanskom varijantom Hok 128.[27][28][29]

Projekat[uredi | uredi izvor]

Dvoprotočna turbomlazna motora
Adur Mk 102.
Britanski Hok T1, 1984. godine.

„Hok“ je napredni avion za obuku pilota, dvosed sa tandem sedištima u kabini, niskokrilac i sa jednim dvoprotočnim turbomlaznim motorom. Za razliku od mnogih prethodnih aviona za obuku, u operativnoj upotrebi britanskog ratnog vazduhoplovstva, „hok“ je posebno projektovan za tu namenu.[30] BAE sistems je razvio avion sa visokim upotrebnim kapacitetom, kao i manjim nabavnim i operativnim troškovima, u odnosu na prethodne avione iz te kategorije, poput Džet provost (engl. Jet Provost.[31] Piloti hvale „hoka“, za njegovu agilnost, lako rukovanje i odlične performanse.[1][10][32]

Konstrukcija trupa mu obezbeđuje značajno nadvišenje između dva sedišta u kabini, zbog dobre preglednosti iz zadnje, za efikasnost instruktora. Ovo je veoma važna karakteristika za školski avion, zbog potrebe za dobru vidljivost instruktora, iz položaja na zadnjem sedištu.[1][5][33] Oba sedišta su Martin-Bejker Mk.10, izbaciva su raketnim lansiranjem i u uslovima nulte buzine i visine leta.[33] Bočni usisnici su iznad korenog dela krila, snabdevaju vazduhom dvoprotočni turbomlazni motor Adur. Tokom razvoja aviona, BAE sistems je blisko sarađivao sa Rols-Rojsom, na problema smanjuja potrošnje goriva motora i za postizanje visokog nivoa njegove pouzdanosti.[1][10][31]

Čak i u okviru faza razvoja, predviđala se varijanta jednoseda „hoka“, sa namenom za dejstva vazduh-zemlja. Obe varijante (za obuku i borbena, razvijene su za izvozno tržište. Kod jednoseda Hok 200, prostor prednjeg sedišta je iskorišćen za smeštaj dopunske opreme i sistema, uključujući i računar za upravljanje vatrom. Integisani su višenamenski radar, laserski daljinomer i FLIR velikog dometa.[30][34] Neki kupci, kao što su Malezija, imali su velike izmene u svom avionu, uključujući i sistem za punjenje gorivom u letu.[35][36]

Hok 200, jednosed.


Južnoafrički hok, pri sletanju.

„Hok“ je projektovan tako da bude pokretan i da može postići brzine ekvivalenta Mahovom broju od 0.88 u horizantalnom letu, a u poniranju Mahov broj od 1,15, čime učenicima omogućuje iskustvo leta u krozvočnoj oblati brzina, pre prelaska na nadzvučni „trener“ (dvosed).[37][38] Struktura „hoka“ je veoma izdržljiva i robusna, podnosi normalna ubrzanja od +9 / -4 g, dok je uobičajena granica u britanskom vazduhoplovstvu +7,5 / -4 g.[1][39] Poseduje dvostruki, istovetan hidraulični sistem, čije pumpe pogoni motor. Ovi sistemi snabdevaju hidropokretače, za pogon zakrilaca, aerodinamičke kočnice i stajnog trapa, zajedno sa komandama leta. Pomoćni (treći sistem) snabdeva hidro pumpa pogonjena vazdušnom turbinom, koja se izvlači u slučaju potrebe iz konture trupa. Služi da obezbedi rezervnu hidrauličnu snagu za snabdevanje komandi leta, u slučaju kvara motora ili istovremenog otkaza oba glavna hidrosistema.[40]

„Hok“ je projektovan tako da nosi podtrupni kontejner, ili dva podkrilna sa ugrađenim topom, kao što je ADEN kalibra 30 mm i ukupno četiri podkrilna nosača za opremanje naoružanjem, rezervoarima sa gorivom i kontejnerima sa opremom.[5][1][30] Opremljen je sa raketama vazduh-vazduh AIM-9 sajdvinder. U ranim devedesetim godinama 20. veka, „hok“ je naoružan sa protiv-brodskom raketom Si igl, u opciji BAE sistemsa za izvoz.[1][4][5][41]

Operatvna istorija[uredi | uredi izvor]

Velika Britanija[uredi | uredi izvor]

Britanski Hok T1, u akro. grupi Red arovs.

„Hok“ je uveden u operativnu upotrebu britanskog vazduhoplovstva, u aprilu 1976. godine, zamenjujući Foland gnat i Hoker hanter za školovanje i borbenu obuku pilota. Hok T1 je osnovna verzija koju koristi britansko vazduhoplovstvo, čije su isporuke počele u novembru 1976. godine. Najpoznatiji korisnici „hoka“ je akrobatska grupa Red arovs (engl. Red Arrows), gde je uveden u upotrebu, 1979. godine.[42]

Od 1983. do 1986. godine, neki su avioni „hok“ opremljeni kao presretači malog doleta. Modifikovana su 88 primerka Hok T1, da nose po dve rakete vazduh-vazduh AIM-9L sajdvinder, pored topa ADEN, kalibra od 30 mm, u podtrupnom kontejneru. Ovi reprojektovani avioni su obeleženi kao Hok T1A.[43] U ratnim uslovima, oni bi imali namenu da sarađuju sa Tornadom F3, u zadacima presretanja. Tornado F3 bi im pomagao sa svojim radarskim pretraživanjem i podacima, kao i sofisticiranim navigacionim sistemima, za navođenje protiv neprijateljskih ciljeva.[44]

Britanski Hok T1, pripada školi za letačku obuku br 4, proslava povodom 85. godišnjice
britanskog vazduhoplovstva.

„Hok“ je zamenio britanski avion Kanbera, na zadacima podrške. Britanska mornarica je preuzela desetak primeraka Hoka T1/T1A iz vazduhoplovstva, oni se takođe koriste u zadacima podrške, često se s njima sprovode simulirana borbena obuka napada brodova na moru.[45]

Tokom poslednje dve decenije dvadesetog veka, modifikovani su trupovi 80 primeraka aviona Hok T1/1A. Delovi centralnog i zadnjeg segmenta trupa su u potpunosti zamenjeni, pa je ukupno avionu povećan operativni vek.[46] Poboljšani avioni, pod oznakom Hok T2, isporučeni su vazduhoplovstvu U 2009. godini i sa njim su zamenjeni stariji Hok T1.[47] Obuka na Hoku T2 je počela u aprilu 2012. godine.[48]

U avgustu 2011. godine, pilot Red arovsa je poginuo, pri padu njegovog „hoka“.[49] Ispitani i pregledani su svi avioni Hok T1, kao mera predostrožnosti, a vraćen im je letni status, posle nekoliko dana.[traži se izvor]

Finska[uredi | uredi izvor]

Finski Hok 51. godine.

U januaru 1978. godine, Britanija i Finska najavile su dogovor, u kome je finsko vazduhoplovstvo trebalo da nabavi 50 primeraka aviona Hok 50, u 1980.[50][51] Ovi avioni su proizvedeni po licenci u Finskoj. Finskom vazduhoplovstvu je zabranjeno po finsko-sovjetskom sporazumu iz 1948. godine, da poseduje više od 60 primeraka lovačkih aviona iz prve linije. Nabavkom „hokova“, koji nisu u kategoriji lovaca već se računaju kao školski avioni, operativni kapacitet se mogao povećati, dok se sporazum poštuje. Ovi uslovi su poništeni pri raspadu Sovjetskog Saveza.[52]

Sedam dodatnih primeraka Hok 51A je isporučeno u periodu 1993—1994. godine, u funkciji nadoknade gubitaka. U junu 2007. godine, Finska se dogovorila da kupi još 18 primeraka Hok 66 od švajcarskog vazduhoplovstva, za 41 milion evra, koji su isporučeni u periodu 2009—2010. godine.[53] Finski su „hokovi“ navodno naoružani sa ruskim raketama vazduh-vazduh R-60.[54] Finsko vazduhoplovstvo koristi „hokove“ i za grupu akrobatskog letenja.[55]

Zbog porasta nivoa zamora materijala strukture, 41 od ukupno 67 primeraka „hoka“ Finske flote biće povučeno iz službe, između 2012—2016. godine. Preostali avioni su mlađi i samim tim očekuje se da će leteti do 2030. godine.[56][57] U 2011. godini, finski avioni Hok 51 i Hok 66, nadograđeni su, uključujući i nove digitalne prikazivače u kabini i novi softver.[traži se izvor]

Indija[uredi | uredi izvor]

Indijski „hok“ izložen 2009. godine.

Hok 132 je formalno uveden u operativnu upotrebu indijskog ratnog vazduhoplovstva 23. februara 2008. godine.[traži se izvor] To je bila jedna od najznačajnijih dugotrajnih nabavki u istoriji Indije, pošto je dve decenije prošlo između početnog interesovanja i potpisivanja ugovora, 26. marta 2004. godine. Indijsko vazduhoplovstvo je dobilo 24 aviona direktno iz proizvodnje BAE sistemsa, sa isporukama koje su počele u novembru 2007. godine. Naredna 42 primerka aviona „hok“ proizvedena su po licenci, u njihovoj vazduhoplovnoj industriji, u periodu od 2008. do 2011. godine.[58] U februaru 2008. godine, Indija je poručila još 57 primeraka aviona „hok“, 40 za vazduhoplovstvo, a preostalih 17 za mornaricu.[59][60] Na taj način je Indija, posle Britanije, postala najveći korisnik aviona „hok“.[61]

U julu 2010. godine, bilo je najavljeno da će indijsko vazduhoplovstvo i mornarica primiti dodatnih 57 aviona.[62] Planirano je da ti dodatni avioni budu proizvedeni u Indiji, nastavljeno po osvojenoj licenci od BAE sistems.[63] Indijska vazduhoplovna industrija i GE avijacija, 10. februara 2011. godine, potpisali su ugovor, po kojem se GE avijacija obavezuje da u narednih 30 godina održava indijsku flotu aviona „hok“.[64] U decembru 2011. godine, BAE sistems je dobio ugovor za obezbeđenje rezervnih delova i za podršku na terenu, za indijske avione „hok“.[traži se izvor]

Indonezija[uredi | uredi izvor]

Indonezija, nastojeći da poveća svoje vazduhoplovne snage i borbene mogućnosti, zaključuje prvi od više narednih ugovora za nabavku aviona tipa „hok“, u aprilu 1978. godine.[65] Indonežansko vazduhoplovstvo se opremilo sa više od 40 primeraka toga tipa aviona, u periodu od 1980. do 1990. godine.[66] U junu 1991. godine, BAE sistems i Indonežansko vazduhoplovstvo, potpisali su osnovni ugovor za zajedničku proizvodnju „hoka“, kao i za predviđenu narudžbinu.[67] Dalji izvoz „hoka“ je blokiran zbog zabrinutosti oko ljudskih prava u Indoneziji, posebno u Istočnom Timoru.[66]

Tokom devedesetih godina 20. veka, navodi se podatak da su avioni „hok“ korišćeni u indonežanskoj okupaciji Istočnog Timora, verovatno već 1983. godine.[68] Navodni napadi tih aviona na civile u Timoru, generiše značajnu kontroverzu u Britaniji.[66] U januaru 1996. godine, četiri demonstranta, provalili su u fabrike BAE sistemsa i napravili su štetu od 1,5 milion britanskih funti, vezano za protest zbog isporuke aviona Indoneziji. U sudskom procesu, sva četvorica su oslobođeni jer je porota prihvatila njihov argument „da su koristili razumnu silu, u cilju sprečavanja zločina“.[69]

Zimbabve[uredi | uredi izvor]

U 1980. godini, 12 primeraka aviona Hok 60/60A, kupilo je Ratno vazduhoplovstvo Zimbabve. Kupovina je podržana kreditom Velike Britanije, u visini od 35 miliona funti. Ugovor obuhvata i isporuku jednog broja polovnih aviona Hoker hanter.[traži se izvor] U julu 1982. godine, najmanje jedan „hok“ je uništen na zemlji i tri su teže oštećena tokom pobunjeničkog napada na vazduhoplovnu bazu.[70]

Zimbabveovi „hokovi“ su korišćeni tokom Drugog kongoanskog rata, brojni vazdušni udari su sprovedeni u podršci kongoanske vojske protiv Ruande, Ugande i pobunjeničkih snaga od 1998. do 2000. godine.[71] U 2000. godini, kontroverza vojne intervencije Zimbabvea u Kongu i lošeg stanja ljudskih prava, dovelo je da Britanija zavede totalni embargo na sve isporuke u obe zemlje, uključujući i rezervne delove za „hok“.[72][73]

Ostali[uredi | uredi izvor]

Tokom osamdesetih godina 20. veka, prodaja 63 primerka „hoka“ Iraku, smatrana je prioritetom britanske vlade.[74] Dok je predlog imao svoje pristalice u vazduhoplovnoj industriji, u drugim segmentima britanskog društva je izazvao kontroverze, kao način pomaganja iračke politike, u odnosu na susede, opoziciju i Kurde.[75] Postojala je zabrinutost da bi potencijalno iračani mogli „hok“ naoružati hemijskim oružjem. Nakon značajne rasprave, prodaja je blokirana.[76] U 2010. godini, Irak je ušao pregovore sa BAE sistemsom, o ugovoru za nabavku do 21 primerka aviona „hok“.[77]

Saudijski „hok“, 2011. godine.

Saudijska Arabija se dogovorila o nabavci aviona tipa „hok“ za naoružavanje svoga vazduhoplovstva, ukupno 50 primeraka u 2011. godini. Nabavka je realizovana sa dva ugovora, zaključena u 1985. i 1994. godine.[78] U avgustu 2012. godine, uloženo je oko 800 miliona dolara za nabavku 22 primerka aviona „hok“. Namera je bila da se zamene starije varijante toga tipa aviona u Saudijskom ratnom vazduhoplovstvu.[78] Takođe, Saudijsko ratno vazduhoplovstvo ima agrobacku grupu opremljenu sa avionima „hok“.[78]

Pregovori BAE sistemsa i vazduhoplovstva Južne Afrike, počeli su 1993. godine, za obnavljanje avijacije.[79] Do 2004. godine, počela je proizvodnja aviona „hok“ u Južnoj Africi, po licenci, kupljenoj od BAE sistemsa.[80] Prvi vlastiti južnoafrički „hok“, iz serije od 24 naručenih primeraka, napravio je prvu let 13. januara 2005. godine.[81]

Varijante[uredi | uredi izvor]

BAE sistems hok je razvijen i proizvodi se u 18 varijanti, prema zahtevima i potrebama kupaca, a i prema političkim okvirima za dozvole nivoa prenosa tehnologije. Broj proizvedenih aviona „hok“, po varijantama prikazan je u donjoj tabeli, sa naslovom „Tabelarni pregled ukupnog broja proizvedenih aviona „hok“ (do 2012.)“. Naoružanje i senzori su takođe prikazani u tabeli, sa naslovom „Opremanje aviona BAE sistems hok, po korisnicima“.[82]

Hok T1[uredi | uredi izvor]

Havk T1 je osnovna varijanta, koju koristi britansko vazduhoplovstvo, počevši operativnu upotrebu i njihov prijem u novembru 1976. godine. Ukupno je vazduhoplovstvo primilo 176 primeraka u ovoj varijanti.[83]

Hok T1A[uredi | uredi izvor]

Hok T1A je modifikovan Hok T1, namenjen da zameni Hoker hantera u taktičkim jedinicama za podršku britanskog vazduhoplovstva. Varijanta Hok T1A se koristi u akrobatskoj grupi Red arovs (engl. Red Arrows), gde se na podrupni nosač podkačinjanje generator dima u boji, za poboljšanje akrobackih efekata, umesto kontejnera topa.[84]

Hok 50[uredi | uredi izvor]

Hok 50 je varijanta nastala od originalne, za potrebe vazduhoplovstava Finske, Indonezije i Kenije.[83]

  • Hok 51 - Izvozna je varijanta, za finsko vazduhoplovstvo.[85]
  • Hok 51A - Izvozna je varijanta, za finsko vazduhoplovstvo sa motorom Adur 851 i sa modifikovanom strukturom i krilom.[86]
  • Hok 52 - Izvozna je verzija, za kenijsko vazduhoplovstvo, sa isporukama od 1980. do 1981. godine. Poseduje kočni padobran.[87]
  • Hok 53 - Izvozna je verzija, za indonežansko vazduhoplovstvo, isporučeni su između 1980. i 1984. godine.[86]

Hok 60[uredi | uredi izvor]

Varijanta, koja zamenjuje porodicu Hok 50. Namenjena je za konverziju i borbene obuke. Naoružanje ovog aviona je povećano. To je dvosed, sa unapređenim motorom Adur 861, sposobnim da postigne brzine na optimalnoj visini od 1.028 km/h, što odgovara Mahovom broju = 0,84.[83] Iz ove varijante je izveden i američki mornarički avion T-45 gošek.[6][88]

  • Hok 60 - Izvozna je varijanta za vazduhoplovstvo u Zimbabveu. Ovi avioni su opremljeni kočnim padobranom i obezbeđeno im je nošenje izviđačkog kontejnera, a isporučeni su između jula i oktobra 1982. godine.[89]
  • Hok 60A - Takođe su prodati Zimbabveu, a isporučeni su između juna i septembra 1992. godine.[89]
  • Hok 61 - Izvozna je varijanta za Ujedinjene Arapske Emirate, isporučeni su od marta do septembra 1983. godine i jedan u 1988.[85]
  • Hok 63 - Takođe je izvozna varijanta za Ujedinjene Arapske Emirate, isporučeni su između oktobra 1984. godine i maja 1985.[90]
  • Hok 63A - 15 primeraka Hok 63 su nadograđeni na ovaj standard, od oktobra 1991. godine, sa motorom Adur 871 i naprednim borbenim krilom standarda sa aviona Hok 100, sa četiri spoljnja nosača naoružanja i „nultim“ raketnim šinama, ali zadržavajući jednostavniju opremu Hoka 63.[90][91]
  • Hok 63C - Četiri nova proizvedena aviona po standardu Hok 63A, prodati su Emiratima kao nastavak saradnje, a isporučeni su u 1995. godine.[90]
  • Hok 64 - Izvozna je varijanta, za Kuvajtsko vazduhoplovstvo, a isporučeni su od 1985. do 1986. godine.[92]
  • Hok 65 - Izvozna je varijanta, za Saudijsko vazduhoplovstvo, sa isporukama od avgusta 1987. do oktobra 1988. godine.[93][94]
  • Hok 65A - Poboljšan standard za Saudijsku Arabiju kao deo nastavka saradnje.[93][94]
  • Hok 66 - Izvozna je varijanta, za Švajcarsko vazduhoplovstvo, isporuka je bila od novembra 1989. do oktobra 1991. godine.[95]
  • Hok 67 - Izvozna je varijanta, za vazduhoplovstvo Republike Koreje, sa isporukom do novembra 1993. godine. Sa produženim nosnim delom trupa aviona Hok 100, da bi primio opremu i sistem za upravljanje nosnim točkom.[87]

Hok 100[uredi | uredi izvor]

Hok 120D, 2005. godine.

Hok 100 je porodica varijanti dvoseda, sa naprednim naoružanjem i sa dodatnom opremom, opciono poseduje infracrvene senzore, sa repojektovanim je krilom i koristi sistem komandi leta HOTAS (engl. hands on throtle and stick).[25][96]

  • Hok 102 - Izvozna je varijanta, za Ujedinjene Arapske Emirate. Isporuka je realizovana između aprila 1993. i marta 1994. godine.[93][90]
  • Hok 103 - Nadograđen u borbeni avion i za obuku u vazduhoplovstvu Omana. Opremljen je sistemom FLIR i laserskim meračem daljine ugrađenim u proširenom nosnom delu trupa, BAE skaj gardijan RWR i lansirnim šinama nulte dužine za rakete.[93][97]
  • Hok 108 - Izvozna je varijanta, za vazduhoplovstvo Malezije. Opremljen je sa BAE skaj gardijan RWR i lansirnim šinama nulte dužine za rakete. Isporuka je realizovana januara 1994. do septembra 1995. godine.[93][98]
  • Hok 109 - Izvozna je varijanta, za Indonežansko vazduhoplovstvo.[99]
  • Hok 115 - Izvozna je varijanta, za Kanadske oružane snage, obeležen je CT-155 hok u kanadskoj operativnoj upotrebi.[99]
  • Hok 129 - Izvozna je varijanta, za Bahrein.[99]

Hok 120/LIFT[uredi | uredi izvor]

Hok 120/LIFT (engl. Lead-In Fighter Trainer) je varijanta, za prelaznu borbenu obuku, izabrana je od Južnoafrikog vazduhoplovstva u decembru 1999. godine. Kod ove varijante se koristi motor Adur 951. Varijanta aviona Hok 120/LIFT se koristi i u Astralijskom ratnom vazduhoplovstvu. Ova nova generacija „hoka“ (120, 127 i 128), poseduje novo krilo, prednji i centralni deo trupa, vertikalni i horizontalni rep. Avion ima samo 10% zajedništva sa prvom varijantom aviona. Nove varijante imaju četiri puta veći životni vek od originalne (početne).[35][100]

Hok 127[uredi | uredi izvor]

Hok 127

Australijsko vazduhoplovstvo je obezbedilo 33 primerka aviona Hok 127/LIFT, u junu 1997. godine, od njih su 12 primeraka proizvedeni u Velikoj Britaniji, a 21 u Australiji. Ova varijanta je takođe sa motorom Adur 871.[101]

Hok 128 (Hok T2)[uredi | uredi izvor]

Hok 128 je novi napredni avion za obuku za Britansku mornaricu, uključuje savremene prikazivače umesto klasičnih instrumenata, a pokreće ga motor Adur 951. Zasniva na projektu australijskog Hoka 127 i južnoafričkog Hoka 120.[23]

Ovu varijantu koriste i saudijsko i omansko vazduhoplovstvo.[22][24][25][102]

Hok 132[uredi | uredi izvor]

Proizvodna linija Hoka 132
u Bangaloru.

Hok 132 je najnovija izvozna varijanta „hoka“, a ranije je bila obeležena kao Mk. 115Y. BAE sistems je isporučio 24 primerka Velikoj Britaniji do novembra 2009. godine.[traži se izvor] Indija je uvela u operativnu upotrebu Hok 132, prvi vlastiti je proizveden 14. avgusta 2008. godine.[traži se izvor] Ovi avioni su takođe opremljeni sa motorom Adur mk 871.[103]

Hok 165[uredi | uredi izvor]

Hok 165 je izvozna varijanta po zahtevu Saudijskog vazduhoplovstva. Svi kupljeni, 22 primerka aviona proizvedeni su u Velikoj Britaniji od strane BAE sistems.[104]

Hok 200[uredi | uredi izvor]

Havk 200 je jednosed, laki višenamenski lovac sa akcentom na protivvazduhoplovnu odbranu, protiv transportne, jurišne i helikopterske avijacije. Malog je doleta, za blisku vazdušnu podršku i napade vazduh-zemlja.[35] Korisnici ovih aviona su Indonezija, Malezija i Oman. Brunej je takođe zainteresovan za kupovinu ove varijante aviona.[traži se izvor]

  • Hok 203 - Izvozna je varijanta, za Oman.
  • Hok 205 - Predložena je varijanta, verzija za Saudijsko vazduhoplovstvo.
  • Hok 208 - Izvozna je varijanta, za Malezijsko vazduhoplovstvo.
  • Hok 209 - Izvozna je varijanta, za Indonežansko vazduhoplovstvo.
Hok 208, jednosed sa podvesnim teretima.


T-45 gošek[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: T-45 gošek

T-45 gošek je vodeći vrhunski avion, razvijen je od Hoka 60 za Američku mornaricu, za upotrebu u obuci na nosačima aviona.[6]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Trenutni[uredi | uredi izvor]

Raniji[uredi | uredi izvor]

Trenutni operatori „hoka“, prikazani su u tamno plavoj boji,
bivši u crvenoj, a T-45 gošek u svetlo plavoj.
CT-155 hok, u kanadskoj službi,
3. novembar 2005. godine.
 Kenija
  • – 7 Hok 52, prestala im je operativna upotreba,
    2012. godine.
 Švajcarska
  • – 20 Hok 66, povukli su ih iz operativne upotrebe u 2002. godine, od kojih je 18 prodato Finskoj u junu 2007.
 Ujedinjeno Kraljevstvo

Bili su u jedinicama:

  • 4. školsko trenažni centar.
    • 74. eskadrila
    • 208. eskadrila
  • 6. školsko trenažni centar.
  • 1. taktička borbena jedinica.
    • 79. eskadrila
    • 234. eskadrila
  • 2. taktička borbena jedinica.
    • 63. eskadrila
    • 151. eskadrila
  • 7. školsko trenažni centar.
    • XIX. eskadrila
    • 92. eskadrila

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Uporedne karakteristike varijanti aviona BAE sistems hok
Parametri Hok T1[1][2][3][4] Hok 128[25] T-45C gošek[109]
Tip: Obuka i podrška Obuka i podrška Obuka
Dužina: 11.85 12,43 m 11,97 m
Razmah krila: 9.39 m 9,94 m 9,39 m
Površina krila: 16.7 m² 16,7 m² 16,7 m²
Vitkost krila: 5,82 5,57 5,82
Specifično opterećenje krila:
  • Minimalno: 274 kg/m²
  • Maksimalno: 545 kg/m²
  • minimal: 255 kg/m²
  • maximal: 383 kg/m²
Visina: 4 m 3,98 m 4,09 m
Masa praznog: 3.647 kg 4.480 kg 4.263 kg
Maksimalna masa: 8.340 kg 9.100 kg 6.387 kg
Maksimalna brzina (visina H): 1.037 km/h (M = 0,85) (H-opt 1.028 km/h (M = 0,85) (H-opt)
  • 1.006 km/h (H = 2.500 m )
  • 922 km/h (H = 9.150 m )
Brzina krstarenja: 1.019 km/h (na nivou mora) –
Plafon leta: 15.240 m 13.565 m 12.955 m
Maksimalni uspon: 2.834 m/min 2.128 m/min
Radijus (bez / sa spolj. rez.):
  • 583 km
  • 925 km

–

Dolet: 2.400 km 2.584 km 1.850 km
Maks. spoljna nosivost: 3.085 kg –
Pogon, jedan motor: Adur Mk.151-01/02 Adur Mk. 951 F405-PR-401
Potisak: 25,1 kN 28,89 kN 25,98 kN
Odnaos potisak / masa:
  • Maksimum: 0,65
  • Minimum: 0,32
  • Maksimum: 0,62
  • Minimum: 0,41


Opremanje
Opremanje aviona BAE sistems hok, po korisnicima.[108]
Država Rakete
vazduh-vazduh

AIM-9M sajdvinder

Elektronsko
ratovanje i senzori

AN/APG-66

Rakete vazduh-zemlja

AGM-65D maverik

Motor
Adur 871 Adur 951
 Australija   Urađeno – –   Urađeno –
 Bahrein   Urađeno – – –   Urađeno
 Brunej – – –   Urađeno –
 Kanada   Urađeno – –   Urađeno –
 Finska – – –   Urađeno –
 Indija – – –   Urađeno –
 Indonezija –   Urađeno –   Urađeno –
 Kenija – – –   Urađeno –
 Kuvajt   Urađeno – –   Urađeno –
 Malezija   Urađeno   Urađeno –   Urađeno –
 Oman   Urađeno   Urađeno –   Urađeno –
 Saudijska Arabija   Urađeno – –   Urađeno –
 Južna Afrika – – –   Urađeno –
 Južna Koreja   Urađeno –   Urađeno   Urađeno –
 Švajcarska – – –   Urađeno –
 Ujedinjeni Arapski Emirati   Urađeno –   Urađeno   Urađeno –
 Ujedinjeno Kraljevstvo   Urađeno –   Urađeno   Urađeno   Urađeno
 SAD   Urađeno   Urađeno   Urađeno – –
 Zimbabve – – –   Urađeno –

Tabelarni pregled ukupnog broja proizvedenih aviona „hok“ (do 2012.)[uredi | uredi izvor]

Ukupno proizvedeno primeraka aviona BAE sistems hok (do 2012.)[43]
Korisnik Broj primeraka Varijanta
 Ujedinjeno Kraljevstvo 176 Hok T1
 Ujedinjeno Kraljevstvo – 88 naoružani AIM-9L sajdvinder, Hok T1A.
 Finska 50 Hok 50, podrška / druge sposobnosti.
 Finska 7 Hok 51, poboljšan Hok 50.
 Kenija 12 Hok 52, sa kočnim padobranom.
 Indonezija 20 Hok 53
 Zimbabve 8 Hok 60
 Zimbabve 5 Hok 60A, poboljšan Hok 60.
 Ujedinjeni Arapski Emirati 8 Hok 61, podrška / druge sposobnosti.
 Venecuela – Hok 62, predloženi.
 Abu Dabi 16 Hok 63
 Abu Dabi – Hok 63A, sa novim motorom i modifikovanim krilom.
 Abu Dabi 5 Hok 63C, slično Hoku 63A.
 Kuvajt 12 Hok 64, sa četiri AIM-9L sajdvindera.
 Saudijska Arabija 30 Hok 65
 Saudijska Arabija 20 Hok 65A, sa poboljšanim motorom i krilom.
 Švajcarska 20 Hok 66
 Južna Koreja 20 Hok 67
 Abu Dabi 18 Hok 102
 Oman 4 Hok 103
 Malezija 10 Hok 108
 Indonezija 8 Hok 109
 Kanada 21 Hok 115, za kanadski međunarodni program obuke.
 Australija 33 Hok 127, sa naprednom kabinom.
 Bahrein 6 Hok 127
 Ujedinjeno Kraljevstvo 28 Hok 128, (Hok T2).
 Indija 66 Hok AJT
 Oman 12 Hok 203, jednosed (Hok 200).
 Malezija 18 Hok 208, jednosed (Hok 200).
 Indonezija 32 Hok 209, jednosed (Hok 200).
Ukupno obeleženih „hok“: 665
Ukupno obeleženih „T-45 gošek“: 206
Ukupno proizvedeno: 871 primeraka.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Podaci u „kutijici“ se odnose na osnovnu varijantu Hok T1.[1][2][3][4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z „Hawk Mk.1” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 21. 2. 2013. „Hawk Mk.1” 
  2. ^ a b „Hawker Siddeley / BAe / BAE Systems Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). flugzeuginfo.net. Pristupljeno 21. 2. 2013. „Hawker Siddeley / BAe / BAE Systems Hawk” 
  3. ^ a b „Hawk - British Aerospace” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Pristupljeno 24. 2. 2013. „Hawk - British Aerospace” 
  4. ^ a b v „Specifications for the BAe Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). fiddlersgreen.net. 1994—2013. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Specifications for the BAe Hawk” 
  5. ^ a b v g d „The BAE Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 21. 2. 2013. „The BAE Hawk” 
  6. ^ a b v Donald 2004, str. 175
  7. ^ Flight International 22 November (1986). str. 61.
  8. ^ a b „HAWK ORIGINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 21. 2. 2013. „HAWK ORIGINS” 
  9. ^ Reed, A., "Modern Combat Aircraft 20: BAe Hawk", Chapter 1 (Ian Allan). Reed, Arthur (1985). BAe Hawk. I. Allan. ISBN 978-0-7110-1465-7. 
  10. ^ a b v „HAWK T.1 / T.1A” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. „HAWK T.1” 
  11. ^ „HAWK MARK 50 / MARK 60 EXPORT VARIANTS” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 21. 2. 2013. „HAWK MARK 50 / MARK 60 EXPORT VARIANTS” 
  12. ^ a b v „BAE Systems Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). tutorgigpedia.com. Pristupljeno 21. 2. 2013. „Varijante hoka” 
  13. ^ a b „T-45A/C Goshawk -, United States of America” (na jeziku: (jezik: engleski)). naval-technology.com. Pristupljeno 21. 2. 2013. „T-45A hok” 
  14. ^ Taylor 1976, str. 63
  15. ^ Phythian 2000, str. 166.
  16. ^ Phythian 2000, str. 156, 239, 246
  17. ^ Phythian 2000, str. 180.
  18. ^ Phythian 2000, str. 180–181, 246
  19. ^ Polmar & Bell 2004, str. 387
  20. ^ „Written Answers to Questions” (na jeziku: (jezik: engleski)). publications.parliament.uk. 26. 1. 2005. Pristupljeno 22. 2. 2013. „Hawk Advanced Jet Trainer” 
  21. ^ „BAE lands £450m Hawks contract”. Blackpool Today. 20. 10. 2006. 
  22. ^ a b „The Hawk Mk.128/ RAF Hawk-T Mk2” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 22. 2. 2013. „The Hawk Mk.128/ RAF Hawk-T Mk2” 
  23. ^ a b "Hawk Mk 128 Makes Maiden Flight" Air Forces Monthly, September (2005). str. 6.
  24. ^ a b „Hawk mk128 LIFT advanced jet trainer” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology.com. Pristupljeno 22. 2. 2013. „Hawk mk128 LIFT advanced jet trainer” 
  25. ^ a b v g „HAWK MARK 100 / MARK 200 / HAWK LIFT / HAWK 128” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 22. 2. 2013. „HAWK 128” 
  26. ^ „Australia to upgrade Hawk trainers to RAF's T2 standard” (na jeziku: (jezik: engleski)). „Australijski hok”  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  27. ^ Hoyle, Craig (20. 3. 2012). „USAF training bosses underscore need for T-X acquisition” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal.com. Pristupljeno 22. 2. 2013. „Zamena Nortrop T-38 talon” 
  28. ^ „BAE Systems Brings New Hawk Advanced Jet Trainer Aircraft for First Time To U.S. Air Force Air Shows” (na jeziku: (jezik: engleski)). businesswire.com. 29. 9. 2011. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Hawk Advanced Jet Trainer Aircraft” 
  29. ^ Allport, Dave (30-Sep-2011). „Hawk Advanced Jet Trainers Depart for US Sales Tour” (na jeziku: (jezik: engleski)). key.Aero/military. Arhivirano iz originala 9. 10. 2011. g. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Hawk Advanced Jet Trainers Depart for US Sales Tour”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  30. ^ a b v Field 1976, str. 834
  31. ^ a b Field 1976, str. 834–835
  32. ^ Field 1976, str. 842
  33. ^ a b Field 1976, str. 835
  34. ^ Hawk 200 faces a tougher market (na jeziku: (jezik: engleski)). New Scientist. 10. 7. 1986. str. 28. Pristupljeno 23. 2. 2013. „Hawk 200 faces a tougher market” [mrtva veza]
  35. ^ a b v Polmar & Bell 2004, str. 389
  36. ^ „HAWK MARK 100 / MARK 200 / HAWK LIFT / HAWK 128” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 23. 2. 2013. „HAWK MARK 200” 
  37. ^ Donald, David, ur. (1997). „British Aerospace (HS) Hawk”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft. Barnes & Nobel Books. ISBN 978-0-7607-0592-6. 
  38. ^ Field 1976, str. 836
  39. ^ Caliaro, Luigi. In flight with the Red Arrows, A&D Magazine, May. (1996). str. 51.
  40. ^ Jackson 2003, str. 479–480
  41. ^ Phythian 2000, str. 181.
  42. ^ „RAF Red Arrows – Team History.” (na jeziku: (jezik: engleski)). Royal Air Force. 25. 8. 2012. Pristupljeno 25. 2. 2013. „RAF Red Arrows” 
  43. ^ a b „SUMMARY TABLE, SOURCES, & REVISION HISTORY” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 25. 2. 2013. „SUMMARY TABLE” 
  44. ^ Jane's Defence Weekly, (1986). str. 395-400.
  45. ^ „Inside a Navy Hawk fighter jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Inside a Navy Hawk fighter jet” 
  46. ^ Gething, Michael J. "RAF Hawk FRP Moves Onwards." Jane's Defence Upgrades, 1. 4. 2003..
  47. ^ Hoyle, Craig (26. 2. 2009). „RAF accepts first Hawk T2s but others head for storage” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flight International. Pristupljeno 26. 2. 2013. „First Hawk T2” 
  48. ^ Hoyle, Craig (15. 3. 2012). „UK ready to launch Hawk T2 training, says RAF” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flight International. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Hawk T2” 
  49. ^ „Tributes paid to Red Arrows crash pilot Jon Egging” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC Online. 21. 8. 2011. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Tributes paid to Red Arrows crash pilot” 
  50. ^ „Britain-Finland barter deal” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Christian Science Monitor. 6. 1. 1978. Pristupljeno 26. 2. 2013. „Finland Hawk Mk. 50” [mrtva veza]
  51. ^ „BAe Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). bcar.org.uk. Pristupljeno 26. 2. 2013. „BAe Hawk” 
  52. ^ GERALD O'DWYER (17. 8. 2011). „Finland looks at German MiG-29” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flight International. Pristupljeno. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Finski limit” 
  53. ^ „Finland Purchases 18 Jet Trainers (Mk. 66) from Switzerland” (na jeziku: (jezik: engleski)). Defense-aerospace.com. 17. 8. 2011. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Dodatno kupljeni” 
  54. ^ „Suomi hankkii lisää Hawk-hävittäjiä” (na jeziku: (jezik: engleski)). Finnish Broadcasting Agency (YLE). 28. 6. 2007. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Suomi hankkii lisää Hawk-hävittäjiä” 
  55. ^ „Midnight Hawks home page” (na jeziku: (jezik: finski)). Midnighthawks.fi. 13. 8. 2011. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Midnight Hawks home page” 
  56. ^ Hoyle, Craig (16. 6. 2009). „PARIS AIR SHOW: Finnish air force chief accepts first upgraded Hawk jet trainer” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flight Global. Pristupljeno 27. 2. 2013. „PARIS AIR SHOW” 
  57. ^ „Finnish Air Force decommissioning 41 Hawk trainer jets” (na jeziku: (jezik: engleski)). Helsingin Sanomat. 5. 11. 2010. Arhivirano iz originala 10. 11. 2010. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Finnish Air Force decommissioning 41 Hawk trainer jets” 
  58. ^ Ravi, Sharma (12. 1. 2008). „The IAF is set to get 40 more Hawk AJTs” (na jeziku: (jezik: engleski)). hindu.com. Pristupljeno 27. 2. 2013. „The IAF is set to get 40 more Hawk AJTs” 
  59. ^ Siva, Govindasamy (11. 2. 2008). „India seeks extra Hawks” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flight International. Pristupljeno 27. 2. 2013. „India seeks extra Hawks” 
  60. ^ „India Signs Up For 57 More BAE Hawk Jet Trainers” (na jeziku: (jezik: engleski)). blogspot.com. 28. 7. 2010. Pristupljeno 27. 2. 2013. „India Signs Up For 57 More BAE Hawk Jet Trainers” 
  61. ^ Defense Industry Daily staff (7. 2. 2013). „Hawks Fly Away With India's Jet Trainer v2 Competition” (na jeziku: (jezik: engleski)). .defenseindustrydaily.com. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Hawks Fly Away With India’s Jet Trainer v2 Competition” 
  62. ^ „IAF, Navy to get 57 more Hawk jet trainers” (na jeziku: (jezik: engleski)). Timesofindia.indiatimes.com. 24. Jul 2010. Arhivirano iz originala 03. 11. 2012. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. „IAF, Navy to get 57 more Hawk jet trainers”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  63. ^ Wilson, Amy (29. 7. 2010). „BAE wins £500m Hawk order” (na jeziku: (jezik: engleski)). telegraph.co.uk. Pristupljeno 27. 2. 2013. „BAE wins £500m Hawk order” 
  64. ^ „GE Aviation gets license” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pilotsandplanesmilitary.com. 10. 2. 2011. „GE Aviation gets license”  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  65. ^ Phythian 2000, str. 163–164.
  66. ^ a b v Dilley, Ryan (29. 5. 2002). „The 'trainer' jet the UK loves to hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 27. 2. 2013. „The 'trainer' jet the UK loves to hawk” 
  67. ^ Phythian 2000, str. 156–157.
  68. ^ Phythian 2000, str. 165–166.
  69. ^ Hugh O'Shaughnsessy (31. 7. 1996). „£1.5M Hawk Attack Women Freed”. The Independent (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 27. 2. 2013. „£1.5M Hawk Attack Women Freed” 
  70. ^ Towers, Roy. (27. 7. 1982). „Year Of Deepening Unease For Security Forces In Zimbabwe” (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow Herald. str. 5. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Year Of Deepening Unease For Security Forces In Zimbabwe” 
  71. ^ „Zimbabwe military warns Goma bombings to go on” (na jeziku: (jezik: engleski)). South African Press Association. 13. 5. 1999. Arhivirano iz originala 17. 02. 2015. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Zimbabwe military warns Goma bombings to go on” 
  72. ^ Ewen, MacAskill (20. 1. 2000). „Britain's ethical foreign policy: keeping the Hawk jets in action” (na jeziku: (jezik: engleski)). guardian.co.uk. Pristupljeno 27. 2. 2013. „Embargo naisporuke” 
  73. ^ „UK halts arms to Zimbabwe” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 13. 5. 2000. Pristupljeno 27. 2. 2013. „UK halts arms to Zimbabwe” 
  74. ^ Scott 1996, str. 560.
  75. ^ Scott 1996, str. 564–566.
  76. ^ Scott 1996, str. 567, 570–571
  77. ^ Pfiefer, Sylvia (29. 4. 2010). „Iraq in talks to buy BAE Hawk jets” (na jeziku: (jezik: engleski)). Financial Times. Pristupljeno 28. 2. 2013. „Iraq in talks to buy BAE Hawk jets” 
  78. ^ a b v „Saudi catches the UK train” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arabian Aerospace. 10. 8. 2012. Pristupljeno 28. 2. 2013. „Saudi catches the UK train” 
  79. ^ Barrie, Douglas (16. 11. 1993). „BAe in Hawk building talks with South Africa” (na jeziku: (jezik: engleski)). FLIGHT INTERNATIONAL. Pristupljeno 28. 2. 2013. „BAe in Hawk building talks with South Africa” 
  80. ^ Keith, Kampbell (2. 7. 2004). „Hawk production under way in South Africa” (na jeziku: (jezik: engleski)). Engineering News. Pristupljeno 28. 2. 2013. „Hawk production under way in South Africa” 
  81. ^ „First SA-assembled Hawk completes maiden flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). engineeringnews.co.za. 14. 1. 2005. Pristupljeno 28. 2. 2013. „First SA-assembled Hawk completes maiden flight” 
  82. ^ „BAE Systems Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). aeroflight.co.uk. 25. 6. 2010. Pristupljeno 22. 2. 2013. „Hawk” 
  83. ^ a b v Polmar & Bell 2004, str. 388
  84. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 100.
  85. ^ a b Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 104.
  86. ^ a b Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 105.
  87. ^ a b Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 106.
  88. ^ Frawley 2002, str. 48
  89. ^ a b Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 111.
  90. ^ a b v g Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 103.
  91. ^ Jackson 2003, str. 478–480
  92. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 106-107.
  93. ^ a b v g d Jackson 2003, str. 480
  94. ^ a b Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 108-109.
  95. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 109.
  96. ^ Polmar & Bell 2004, str. 388–389.
  97. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 108.
  98. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. str. 107.
  99. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Directory: World Air Forces” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flight International. 11—17 November 2008. Pristupljeno 1. 3. 2013. „Directory: World Air Forces”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  100. ^ Engelbrecht, Leon (15. 2. 2010). „BAE Systems Hawk Mk120” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenceweb.co.za. Pristupljeno 26. 2. 2013. „BAE Systems Hawk Mk120” 
  101. ^ „Hawk mk127 LIFT trainer aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology.com. Pristupljeno 22. 2. 2013. „Hawk mk127 LIFT trainer aircraft” 
  102. ^ ANDREW, CHUTER (Dec. 21, 2012). „Oman, BAE Reach Agreement on Typhoon and Hawk Deal” (na jeziku: (jezik: engleski)). defensenews.com. Arhivirano iz originala 22. 01. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. „Oman, BAE Reach Agreement on Typhoon and Hawk Deal”  Tekst „topnews” ignorisan (pomoć); Tekst „text” ignorisan (pomoć); Tekst „FRONTPAGE” ignorisan (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  103. ^ „HAL to Hand Over first Hawk Jet Trainer to Indian Air Force Thursday” (na jeziku: (jezik: engleski)). India-defence.com. 17. 8. 2011. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. „HAL to Hand Over first Hawk Jet Trainer to Indian Air Force Thursday” 
  104. ^ Ripley, Tim (10. 7. 2012). „Saudis look to surge pilot training in UK” (na jeziku: (jezik: engleski)). janes.com. Pristupljeno 2. 3. 2013. „Saudis look to surge pilot training in UK” 
  105. ^ Hoyle Flight International 13–19 December (2011). str. 33.
  106. ^ Hoyle Flight International 13–19 December (2011). str. 34.
  107. ^ Hoyle Flight International 13–19 December (2011). str. 36.
  108. ^ a b „Hawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). deagel.com. Pristupljeno 26. 2. 2013. „HAWK” 
  109. ^ „T-45 Goshawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 24. 2. 2013. „Specifications” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

BAE sistems hok na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BAE_системс_хок&oldid=27717048”