Borrelia burgdorferi
_lores.jpg)
Borelija burgdorferi (lat. Borrelia Burgdorferi) je uzročnik Lajmske bolesti. Pripada rodu borelija (lat. borrelia), iz porodice spiroheta (lat. Spirochaetaceae). To je gram negativna bakterija, spiralnog oblika, prečnika 0,2—0,5 mm i dužine 3—20 μm. Na površini ćelijskog zida antigene označene kao OSP A, koji se koristi u eksperimentalnoj vakcini, i antigen OSP B. Za razliku od pojedinih pripadnika roda borelija, borelija burgdorferi nema sposobnost antigenskih varijacija.
Ova bakterija je prisutna u koži i potkožnom tkivu oko mesta ujeda i u sinovijalnoj tečnosti u zglobovima, ali se ne kultiviše na hranljivim podlogama, jer je izolacija dugotrajna, a sama metoda nije dovoljno osetljiva. Dijagnoza se postavlja uglavnom u ranom stadijumu bolesti detekcijom pojave IgM klase antitela, u ranom stadijumu bolesti i kasnije praćenjem titra IgG antitela. Terapija se sprovodi tetraciklinima i apicilinom, a kod kasne Lajmske bolesti, ceftriaksonom.
Način prenošenja[uredi | uredi izvor]
Rezervoar bakterije su mnoge divlje i domaće životinje i ptice, a posebno mesto zauzimaju divlji glodari[1], dok bakteriju prenose krpelji. Za prenos borelije burgdorgferi potrebno je samo oko 24 časa, mada nisu svi krpelji zaraženi, niti svaki ubod krpelja znači obavezno i nastanak infekcije. Krpelji se nalaze u prirodi nazelenim površinama koje im omogućavaju dovoljno vlažnosti i senovitosti, dakle na površinama obraslim visokom travom, šibljem, žbunovitim rastinjem, zatim u šumama, na livadama livade, ali i neuređena dvorišta i parkovske površine. Krpelji borave na vlatima trave, granama i listovima zelenog rastinja do visine 1 metra. Najaktivniji su u periodu hranjenja, koji na našima prostorima traje od početka proleća do kasne jeseni.[2]
Na mestu uboda krpelja javlja se makula (bubuljica) i crvenilo koje se širi u prečniku od 1 do 15 cm, od centra ka periferiji, u vidu koncentričnih krugova, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože, što predstavlja siguran znak početne faze bolesti. Ako se bakterija raširi po organizmu, posle 6 do 8 nedelja i više, može napasti bilo koji organ (zglobove, nervni sistem, srce[3], moždane opne). Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Hrvatska znanstvena bibliografija: „Treponema Borelija i leptospira“, Branka Bedenić, pristup 25.7.2013
- ^ a b Zdravlje: „Leto je - čuvajte se krpelja“, pristup 26.7.2013
- ^ Ekonomsko trgovinska škola Smederevo: „Higijena - predavanja“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2015), Boban Marković, januar 2012, pristup 25.7.2013
