Formalna nauka
Formalne nauke su discipline koje se bave formalnim sistemima, kao što su logika, matematika, teoretska informatika, teorija informacije, teorija igara, teorija sistema, teorija odlučivanja, i delovi lingvistike.
Razlike u odnosu na druge oblike nauka[uredi | uredi izvor]
Jedan od razloga zašto matematika uživa posebno poštovanje, veće od svih drugih nauka, je taj što su njeni zakoni u potpunosti sigurni i neosporni, dok su druge nauke u izvesnom stepenu sporne i u stalnoj opasnosti da budu odbačene od novootkrivenih činjenica.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Albert Einstein (1923). „Geometry and Experience”. Sidelights on relativity. Courier Dover Publications. str. 27. Reprinted by Dover (2010|, ISBN 978-0-486-24511-9.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mario Bunge (1985). Philosophy of Science and Technology. Springer.
- Mario Bunge (1998). Philosophy of Science. Rev. ed. of: Scientific research. Berlin, New York: Springer-Verlag, 1967.
- C. West Churchman (1940). Elements of Logic and Formal Science, J.B. Lippincott Co., New York.
- James Franklin (1994). The formal sciences discover the philosophers' stone. In: Studies in History and Philosophy of Science. Vol. 25, No. 4, pp. 513–533, 1994
- Stephen Leacock (1906). Elements of Political Science. Houghton, Mifflin Co, 417 pp.
- Bernt P. Stigum (1990). Toward a Formal Science of Economics. MIT Press
- Marcus Tomalin (2006), Linguistics and the Formal Sciences. Cambridge University Press
- William L. Twining (1997). Law in Context: Enlarging a Discipline. 365 pp.