Formica rufa
| Formica rufa | |
|---|---|
| |
| Formica rufa | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Formica rufa Linneaus, 1761
| |
Formica rufa je insekt iz reda Hymenoptera i familije Formicidae. Radnici crvene i braon-crni sa tamnom mrljom da dorzalnoj strani glave i na promezonotumu, polimorfni su i dugi su 4,5-9mm. Imaju krupne mandibule, i kao mnogi drui mravi imaju mogućnost da prskaju mravlju kiselinu iz svog abdomena.
Stanište[uredi | uredi izvor]
Šumski mrav je uobičajeni stanovnik nizijske Evrope. Svoje mravinjake najčešće prave u šumi, u blizini srušenih i trulih debala. Materijal koji koriste za izgradnju jesu suvo lišće, opale grančice ili iglice četinara. Mravinjaci mogu biti pojedinačni ili u manjim grupama i konusnog su oblika. U jednom mravinjaku mogu se naći od jedne do stotinu ili više matica. Različita istraživanja su pokazala da se broj radnika može kretati od 100 000 do 400 000. Collingwood (1979)
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Staze kojima se kreću kada su u potrazi za hranom zrače iz mravinjaka, najčešće u smeru biljaka na kojima se nalaze biljne vaši. Uzimanje plena nije selektivno, jer hranu uzimaju kako sa biljaka tako i sa šumskog tla. U mravinjak odnose isekte, zglavkare, gliste, iako im je glavna ishrana kao i kod ostalih insekata ove grupe medna rosa koju proizvode afide. Collingwood (1979)
Ponašanje radnika[uredi | uredi izvor]
Primećeno je da radnici ove vrste pokazuju roditeljsku negu i brigu o kokonima. Radnici prolaze kroz određenu fazu u kojoj postaju osetljivi na hemijske stimulanse koje emituje kokon. Ova faza se javlja u specifičnom periodu. Izveden je eksperiment (Moli et. al.) koji je testirao kako radnici reaguju na određene vrste kokona (homospecifične i heterospecifične). Ukoliko je radnik odrastao u odsustvu kokona neće pokazivati brigu prema kokonima i oni će biti iskorišteni za ishranu. Ukoliko su odrastali u prisustvu homospecifičnih a da su naknadno dodate heterospecifični kokoni, radnici će voditi brigu o homospecifičnim dok će heterospecifični biti zanemareni. Ukoliko su odgajani u prisustvo samo heterospecifičnih, kokoni će biti napušteni ili iskorišteni za ishranu. Ovo pokazuje da su stimulansi koji se ispuštaju od strane kokona od velikog značaja za ponašanje radnika. Međutim specifično hemijsko jedinjenje koje dovodi do stimulisanja ponašanja nije pronađeno.[2]
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta je na nižem stepenu opasnosti od izumiranja, i smatra se skoro ugroženim taksonom.[3]
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Areal vrste Formica rufa obuhvata veći broj država. Vrsta je prisutna u Rusiji, Švedskoj, Norveškoj, Poljskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Belorusiji, Turskoj, Finskoj, Danskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Bugarskoj, Francuskoj, Holandiji, Crnoj Gori, Litvaniji, Luksemburgu, Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Estoniji, Moldaviji, Austriji, Belgiji i Uzbekistanu.[3]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/8645/0 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2011)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2011) Formica rufa Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ „Olfactory Learning Phenomena and Cocoon Nursing Behaviour in the Ant Formica Rufa L.”. Bollettino di zoologia. 45 (4): https://www.tandfonline.com/doi/ref/10.1080/11250007809440148?scroll=top. 1978. Pronađeni su suvišni parametri:
|pages=i|page=(pomoć) - ^ a b Crvena lista Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2011) (jezik: engleski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
