Gordana Ćirjanić

Gordana Ćirjanić
Gordana Ćirjanić
Datum rođenja	1957.
Mesto rođenja	Beograd; SFRJ

Gordana Ćirjanić (Beograd, 1957) srpska je književnica.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gordana Ćirjanić rođena je u Beogradu. Za Gordanu se kaže da piše dušom i umom psihologa.^[1] Prevodila sa španskog i engleskog dela Luisa Sernude, Huana Oktavija Prensa, Huana Rulfa i Oskara Vajlda. Prvu knjigu pripovedaka napisala je 1996. godine Velaskezovom ulicom do kraja. Ova knjiga može da se čita dva puta, jednom od kraja, a drugi put od početka. Nastala je na dva jezika, srpskom i španskom i tu vlada atmosfera dveju nespojivih zemalja. Ako pođemo od početka, tj. od broja 1 Velaskezovom ulicom susrećemo uvodne priče potpuno različite od onih sa kraja zbirke. Tu dvojnost Gordana primenjuje izgubljenošću na pola puta između Španije i Srbije.^[2] Za roman Pretposlednje putovanje dobila je nagradu Žensko pero za 2000. godinu.

Za roman Poljubac dobila je nagradu Žensko pero za 2007. godinu.

Za roman „Ono što oduvek želiš“ dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu.^[3]^[4]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobitnica je dve Bazarove nagrade Žensko pero 2000. i 2007. godine. Ninovu nagradu je dobila 2010. godine za roman Ono što oduvek želiš.^[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Intervju: Goradana Ćirjanić”. Lokoportal. Pristupljeno 31. 1. 2020.
^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 36—37.
^ RTS - Spisak 16 romana za NIN-ovu nagradu
^ NIN-ova nagrada Gordani Ćirjanić („Politika“, 17. januar 2011)
^ „Gordana Ćirjanić: Moja borba protiv zaboravnih”. Blic. Pristupljeno 31. 1. 2020.

Dela[uredi | uredi izvor]

Zbirke pesama[uredi | uredi izvor]

Mesečeva trava (1980)
Gospa od sedam grehova (1983)
Pred vratima vodenijem (1988)
Gorka voda (1994)

Knjige zapisa[uredi | uredi izvor]

Pisma iz Španije (1995)
Nova pisma iz Španije (2002)

Romani[uredi | uredi izvor]

Pretposlednje putovanje (2000)
Kuća u Puertu (2003)
Poljubac (2007)
Ono što oduvek želiš (2010)
Mreža (2013)
Sedam života princeze Smilje (2015)^[1]

Zbirke priča[uredi | uredi izvor]

Večnost je, kažu, dugačka (2005)
Velaskezovom ulicom do kraja (1996)
Kaprici i duže priče (2009)
Kad svane, razlaz (2012)

Refrence[uredi | uredi izvor]

^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Sedam života princeze Smilje :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 11. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-11.

[1] „Intervju: Goradana Ćirjanić”. Lokoportal. Pristupljeno 31. 1. 2020.

[2] Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 36—37.

[3] RTS - Spisak 16 romana za NIN-ovu nagradu

[4] NIN-ova nagrada Gordani Ćirjanić („Politika“, 17. januar 2011)

[5] „Gordana Ćirjanić: Moja borba protiv zaboravnih”. Blic. Pristupljeno 31. 1. 2020.

[6] Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Sedam života princeze Smilje :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 11. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-11.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[1]

p r u NIN-ova nagrada
1954—1975.	1954: Dobrica Ćosić — Koreni 1955: Mirko Božić — Neisplakani 1956: Oskar Davičo — Beton i svici 1957: Aleksandar Vučo — Mrtve javke 1958: Branko Ćopić — Ne tuguj bronzana stražo 1960: Radomir Konstantinović — Izlazak 1961: Dobrica Ćosić — Deobe 1962: Miroslav Krleža — Zastave 1963: Oskar Davičo — Gladi 1964: Oskar Davičo — Tajne 1965: Ranko Marinković — Kiklop 1966: Meša Selimović — Derviš i smrt 1967: Erih Koš — Mreže 1968: Slobodan Novak — Mirisi, zlato i tamjan 1969: Bora Ćosić — Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji 1970: Borislav Pekić — Hodočašće Arsenija Njegovana 1971: Miloš Crnjanski — Roman o Londonu 1972: Danilo Kiš — Peščanik 1973: Mihailo Lalić — Ratna sreća 1974: Jure Franičević Pločar — Vir 1975: Miodrag Bulatović — Ljudi sa četiri prsta
1976—2000.	1976: Aleksandar Tišma — Upotreba čoveka 1977: Petko Vojnić Purčar — Dom sve dalji 1978: Mirko Kovač — Vrata od utrobe 1979: Pavle Ugrinov — Zadat život 1980: Slobodan Selenić — Prijatelji 1981: Pavao Pavličić — Večernji akt 1982: Antonije Isaković — Tren 2 1983: Dragoslav Mihailović — Čizmaši 1984: Milorad Pavić — Hazarski rečnik 1985: Živojin Pavlović — Zid smrti 1986: Vidosav Stevanović — Testament 1987: Voja Čolanović — Zebnja na rasklapanje 1988: Dubravka Ugrešić — Forsiranje romana reke 1989: Vojislav Lubarda — Vaznesenje 1990: Miroslav Josić Višnjić — Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba 1991: Milisav Savić — Hleb i strah 1992: Živojin Pavlović — Lapot 1993: Radoslav Petković — Sudbina i komentari 1994: Vladimir Arsenijević — U potpalublju 1995: Svetlana Velmar-Janković — Bezdno 1996: David Albahari — Mamac 1997: Milovan Danojlić — Oslobodioci i izdajnici 1998: Danilo Nikolić — Fajront u Grgetegu 1999: Maksimilijan Erenrajh Ostojić — Karakteristika 2000: Goran Petrović — Sitničarnica „Kod srećne ruke”
2001—danas	2001: Zoran Ćirić — Hobo 2002: Mladen Markov — Ukop oca 2003: Vladan Matijević — Pisac izdaleka 2004: Vladimir Tasić — Kiša i hartija 2005: Miro Vuksanović — Semolj zemlja 2006: Svetislav Basara — Uspon i pad Parkinsonove bolesti 2007: Dragan Velikić — Ruski prozor 2008: Vladimir Pištalo — Tesla, portret među maskama 2009: Grozdana Olujić — Glasovi u vetru 2010: Gordana Ćirjanić — Ono što oduvek želiš 2011: Slobodan Tišma — Bernardijeva soba 2012: Aleksandar Gatalica — Veliki rat 2013: Goran Gocić — Tai 2014: Filip David — Kuća sećanja i zaborava 2015: Dragan Velikić — Islednik 2016: Ivana Dimić — Arzamas 2017: Dejan Atanacković — Luzitanija 2018: Vladimir Tabašević — Zabluda Svetog Sebastijana 2019: Saša Ilić — Pas i kontrabas 2020: Svetislav Basara — Kontraendorfin 2021: Milena Marković — Deca 2022: Danica Vukićević — Unutrašnje more 2023: Stevo Grabovac — Poslije zabave

Normativna kontrola
Međunarodne	ISNI VIAF WorldCat
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Sjedinjene Države Češka Holandija
Ostale	IdRef