Pređi na sadržaj

Isistius brasiliensis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Cookiecutter shark
side view of a slender brown shark with small fins and large green eyes, with a pencil alongside to show that it is of small size
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Squaliformes
Porodica: Dalatiidae
Rod: Isistius
Vrsta:
I. brasiliensis
Binomno ime
Isistius brasiliensis
(Kvoj & Gajmard, 1824)
world map with blue areas scattered through the Atlantic, Indian, and Pacific Oceans, excluding the polar regions
Rasprostranjenost na mapi sveta
Sinonimi

Isistius labialis Meng, Chu & Li, 1985
Leius ferox Kner, 1864
Scymnus brasiliensis Quoy & Gaimard, 1824
Scymnus torquatus Müller & Henle, 1839
Scymnus unicolor Müller & Henle, 1839
Squalus fulgens Bennett, 1840

Isistius brasiliensis je vrsta male ajkule iz porodice Dalatiidae. Ova ajkula nastanjuje tople okeanske vode širom sveta, posebno u blizini ostrva, a zabeležena je na dubinama od 3,7 km. Svakog dana prelazi do 3 km, približavajući se površini u sumrak i spuštajući se u dubine u zoru. Dužine je od 42 do 56 cm, ima cilindrično telo sa tupom njuškom, velikim očima, dva sićušna leđna peraja i veliko kaudalno peraje, a tamosmeđe je boje.

Često napada podmornice i grize podmorske kablove, a uglavnom se hrani lignjama. Iako se retko susreće, postoji nekoliko dokumentovanih napada na ljude, ali se ipak ne smatra visoko opasnim. Međunarodna unija za zaštitu prirode navela je da ne postoji opasnost od nestanka ove vrste i da nije podložna ribolovu jer nema komercijalnu vrednost.

Taksonomija i opis[uredi | uredi izvor]

Francuski prirodnjaci Žan Rene i Pol Gajmard prvi su opisali ovu vrstu tokom istraživačkog putovanja korvetom 1817—1820. godine i dali joj ime Scymnus brasiliensis jer je primerak te vrste ulovljen u Brazilu.[2] Godine 1924. njihova studija objavljena je u publikaciji Voyage autour du monde...sur les corvettes de S.M. l'Uranie et la Physicienne.

Godine 1865. američki ihtiolog Teodor Gil ovu vrstu smestio je u rod Isistius po Izidi, egipatskoj boginji svetlosti.[3][4] Godine 1971. Evert Džouns iz američkog Biroa za privremeni ribolov opisao je ovu ajkulu i istakao da ima male glatke zube.[5][6][7][8][9]

Ova ajkula ima izduženo telo sa kratkom zaobljenom njuškom. Nozdrve imaju vrlo kratak pregib kože, a oči su velike, ovalne i zelene, postavljene napred na glavi, mada ne tako da je binokularni vid opsežan. Iza očiju nalaze se velike spirale.[10][11][12][13][14] Usta ove vrste su kratka, formiraju gotovo poprečnu liniju, a okružena su proširenim mesnatim usnama. Otprilike 30 do 37 zuba ove ajkule nalazi se u gornjoj, a 25 do 31 u donjoj vilici. Više zuba imaju krupniji primerci, gornji i donji zubi su izuzetno različiti; gornji su mali, uski i uspravni, dok su donji glatki ali mnogo veći i širi. Ova vrsta ima pet pari malih škržnih proreza.[9][4][7]

Petokralna peraja su kratka i trapezoidne forme. Dva leđna peraja su postavljena daleko na telu, prvo portiče od karličnih peraja, a drugo se nalazi odmah iza. Drugo leđno peraje je nešto veće od prvog, a karlična su veća od prvog i drugog. Ova vrsta nema analno peraje, njena kaudalna peraja su široka, donji režanj gotovo je jednako veliki kao gornji, koji ima istaknutu kvržicu.[9][7] Isistius brasiliensis je čokoladno smeđe boje, a sa donje strane nešto svetliji. Njegova peraja imaju prozračne ivice, izuzev kaudalnog peraja koje je tamnije.[4] Maksimalna zabeležena dužina za ovu vrstu je 42 za mužhake i 56 cm za ženke.[6]

Stanište i biologija[uredi | uredi izvor]

Isistius brasiliensis uglavnom se kreće u tropskim i umereno okeanskim basenima, a najviše u predelima gde je temperatura 18–26 °C. U Atlantskom okeanu nalazi se u vodama Bahama i južnog Brazila, oko Zelenortskih ostrva, Gvineje, Sijere Leone, sve do južnih voda Angole i Južne Afrike. U Indo-Pacifiku nalazi se na potezu od Mauricijusa do Nove Gvineje, a takođe u vodama Australije i Novog Zelanda, uključujući vode oko Tasmanije.[9] U centralnom i istočnom delu Tihog okeana javlja se od Fidžija na severu do Havajskih ostrva na istoku, do Božićnih ostrva i Galapagosa. Takođe, ova vrste nastanjuje i vode Kalifornije u toplom delu godine.[9][4][7]

Na osnovu podataka i studija, ova ajkula sprovodi migraciju i dnevno pređe oko 3 km. Dane provodi na dubinama od 1 do 3,7 km, a noću dolazi u pliće vode, obično do 85 m, a u retkim prilikama izlazi na površinu. Ova vrsta može biti tolerantnija od ostalih na nivoe malo rastrorenog kiseonika.[15][16] Često se sreće u blizini ostrva radi razmnožavanja ili u skupovima.[7][1][4] U severoistočnom delu Atlantskog okeana, većina odraslih jedinki ove vrsta nalazi se u vodama 11°N i 16°N, a najkrupniji primerci na višim geografskih širinama.[7] Za ovu vrstu nema podataka o segregaciji polova.[17][18][7][19]

Sa malim perajima i slabim mišića ova ajkula većinu svog vremena provodi plivajući u vodenom stubu.[7][20] Da bi održala neutralnu plovnost, njena jetra koja može sačinjavati oko 35% njene težine, bogata je lipidima.[19] Kako ova vrsta ima veliku koštanu gustinu, njena telesna šuljina i jetra srazmerno su veći neko kod drugih vrsta ajkula, a sadržaj ulja takođe veći.[21] Njena velika kaudalna peraja joj omogućavaju da naglo poveća brzinu i tako olakšavaju lov na plen.[18] Isistius brasiliensis redovno menja zube, zna se da promeni petnaest zuba na donjoj vilici kada bude dugačka do 50 cm, a stare zube proguta, jer su oni bogati kalcijumom.[7] Poznato je da ova ajkula migrira u grupama, što joj pomaže tokom lova, ali i obeshrabruje predatore koji je love.[22][23] [24][20]

Ishrana i kontakt sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Iako mala, često napada veće vrste riba kao što su delfini, ulješura, morski leopard, modrulj, golema psina, velika bela ajkula i košljoribe kao što su tune, na svima njima primećene su povrede na telu koje je napravila Cookiecutter shark.[9][20][22][25] Ova vrsta redovno lovi linje dužine od 15 do 30 cm, kao i razne vrste kopitara i biserana.[18] Napadi ove vrste ostavljaju ribama rane u obliku kratera u proseku širine 5 cm i dubine do 7 cm. Na Havajima gotovo skoro svaki istočnopaficički delfin ima rane od ove vrste ajkule. Isistius brasiliensis pokazuje parazitski način života tako što se prvo pričvršćuje oko svog plena i grize ga koristeći uske gornje zube, dok donji zubi režu plen. Nakon toga ona se rotira kako bi što bolje napala plen i počinje da se bori sa njim.[26] Sposobnost ove vrste da usisava plen koristi i u hvatanju manjih plenova poput lignji.[21][27][28]

Kao i druge vrste ajkula, Isistius brasiliensis je poprilično živahna, pri čemu se njeni embrioni u razvoju održavaju žumancetom do rođenja. Ženke imaju dve funkcionalne materice i rađaju od šest do dvanaest riba.[9][29] Tek rođene jedinke su dužine od 14 do 15 cm, mužjaci dostižu polnu zrelost kada budu dugački 36 mc, a ženke 39 cm.[9][29]

Isistius brasiliensis ne smatra se opasnim po ljude zbog svoje male veličine. Međutim zabeleženo je nekoliko napada u otvorenom okeanu, a manje povrede doživeli su i ribolovci koji su se našli u vodi posle brodoloma.[30] U martu 2009. godine, stanovnika Mauia ugrizla je ova riba dok je plivao, dok je plivač Erika Šel pretrpeo veliku ranu na stomaku. Još nekoliko osoba je povređeno, a postoje zapisi da su neki smrtno stradali od ugriza ove vrste.[20][31][32]

Tokom sedamdesetih godina 20. veka nekoliko podmornica Američke mornarice primorana je da se vrati u bazu i sanira štetu od uništenih sonarnih kutija koje su oštetile Isistius brasiliensis.[22][23] Šteta koju ova vrsta nanosi ribljim vrstama i ribarskim mrežama imaju mali negativan uticaj na komercijalni ribolov. Međunarodna unija za zaštitu prirode procenila je da ne postoji zabrinutost za ugroženost ove vrste. U junu 2018. godine Minstarstvo za zaštitu prirodne sredine Novog Zelanda kvalifikovalo je ovu vrstu kao „sigurnu”, prema novozelandskom sistemu klasifikacije.[33][7][30]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Isistius brasiliensis ima kratku, zaobljenu glavu sa velikim, napred postavljenim očima i poprečnim ustima.
    Isistius brasiliensis ima kratku, zaobljenu glavu sa velikim, napred postavljenim očima i poprečnim ustima.
  • Glava
    Glava
  • Vilica
    Vilica
  • Donja vilica
    Donja vilica
  • Gornja vilica
    Gornja vilica
  • Vilični dijagram
    Vilični dijagram

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Stevens, J. (2003). SSG Australia Oceania Regional Workshop, March 2003. „Isistius brasiliensis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2003. Pristupljeno 26. 1. 2010. 
  2. ^ Jones, E.C. (1971). „Isistius brasiliensis, a Squaloid Shark, the Probable Cause of Crater Wounds on Fishes and Cetaceans” (PDF). Fisheries Bulletin. 69 (4): 791—798. 
  3. ^ Gill, T.N. (1865). „Synopsis of the eastern American sharks”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 16 (5): 258—265. 
  4. ^ a b v g d Bester, C. Biological Profiles: Cookiecutter Shark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2013). Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on January 26, 2010.
  5. ^ Bright, M. (2000). The Private Life of Sharks: The Truth Behind the Myth. Stackpole Books. str. 215. ISBN 978-0-8117-2875-1. 
  6. ^ a b Isistius, brasiliensis
  7. ^ a b v g d đ e ž z i Compagno, L.J.V. (1984). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date. Rome: Food and Agricultural Organization. str. 93–95. ISBN 978-92-5-101384-7. 
  8. ^ Quoy, J.R.C.; J.P. Gaimard (1824—1825). „des Poissons. Chapter IX”. Ur.: de Freycinet, L. Voyage autour du Monde...exécuté sur les corvettes de L. M. "L'Uranie" et "La Physicienne," pendant les années 1817, 1818, 1819 et 1820. Paris. str. 192—401. 
  9. ^ a b v g d đ e ž Ebert, D.A. (2003). Sharks, Rays, and Chimaeras of California. University of California Press. str. 73–75. ISBN 978-0-520-23484-0. 
  10. ^ Perry, B. (March 21, 2009). "Cookie-cutter sharks 'sort of a mosquito of the sea'" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016). The Maui News. Retrieved on January 26, 2010.
  11. ^ Honebrink, R.; R. Buch; P. Galpin & G.H. Burgess (2011). „First documented attack on a live human by a cookiecutter shark (Squaliformes, Dalatiidae: Isistius sp.)”. Pacific Science. 65 (In press): 365. doi:10.2984/65.3.365. hdl:10125/29734 Slobodan pristup. 
  12. ^ https://www.trackingsharks.com/rare-cookiecutter-shark-bite-in-hawaii/
  13. ^ https://www.trackingsharks.com/second-cookiecutter-shark-bite-reported-in-hawaii/
  14. ^ https://www.trackingsharks.com/in-rare-third-incident-for-year-swimmer-attacked-by-cookiecutter-shark/
  15. ^ Hoar, W.S.; D.J. Randall & F.P. Conte (1969). Fish Physiology: Reproduction and Growth, Bioluminescence, Pigments, and Poisons. Academic Press. str. 385. ISBN 978-0-12-350403-6. 
  16. ^ Glenday, C., ur. (2013). Guinness World RecordsNeophodna slobodna registracija. Random House LLC. str. 63. ISBN 978-0345547118. 
  17. ^ Muñoz-Chápuli, R.; J.C. Rey Salgado & J. M. De La Serna (1988). „Biogeography of Isistius brasiliensis in the north-eastern Atlantic, inferred from crater wounds on swordfish (Xiphias gladius)”. Journal of the Marine Biological Association of the United Kingdom. 68 (2): 315—321. doi:10.1017/S0025315400052218. 
  18. ^ a b v Strasburg, D.W. (30. 3. 1963). „The Diet and Dentition of Isistius brasiliensis, with Remarks on Tooth Replacement in Other Sharks”. Copeia. 1963 (1): 33—40. JSTOR 1441272. doi:10.2307/1441272. 
  19. ^ a b Milius, S. (August 1, 1998). Glow-in-the-dark shark has killer smudge Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. август 2020). Science News. Retrieved on December 15, 2014.
  20. ^ а б в г Martin, R.A. Deep Sea: Cookiecutter Shark. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on January 26, 2010.
  21. ^ а б Widder, E.A. (новембар 1998). „A predatory use of counterillumination by the squaloid shark, Isistius brasiliensis”. Environmental Biology of Fishes. 53 (3): 267—273. doi:10.1023/A:1007498915860. 
  22. ^ а б в Martin, R.A. Squaliformes: Dogfish Sharks. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on January 26, 2010.
  23. ^ а б Johnson, C.S. (1978). „Sea Creatures and the Problem of Equipment Damage”. U.S. Naval Institute Proceedings. August 1978: 106—107. 
  24. ^ Bozzano, A.; S.P. Collin (април 2000). „Retinal ganglion cell topography in elasmobranchs”. Brain, Behavior and Evolution. 55 (4): 191—208. doi:10.1159/000006652. 
  25. ^ Hoyos-Padilla, M.; Y.P. Papastamatiou; J. O'Sullivan & C.G. Lowe (2013). „Observation of an Attack by a Cookiecutter Shark (Isistius brasiliensis) on a White Shark (Carcharodon carcharias)”. Pacific Science. 67 (1): 129—134. doi:10.2984/67.1.10. 
  26. ^ Heithaus, M.R. (2004). „Predator-Prey Interactions”. Ур.: Carrier, J.C.; J.A. Musick; M.R. Heithaus. Biology of Sharks and Their Relatives. CRC Press. стр. 487–521. ISBN 978-0-8493-1514-5. 
  27. ^ Martin, R.A. Attacked by a Dogfish. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on January 26, 2010.
  28. ^ Gasparini, J.L.; I. Sazima (1996). „A stranded melon-headed whale, Peponocephala electra, in southeastern Brazil, with comments on wounds from the cookiecutter shark, Isistius brasiliensis”. Marine Mammal Science. 12 (2): 308—312. doi:10.1111/j.1748-7692.1996.tb00582.x. 
  29. ^ а б Gadig, O.B.F.; U.L. Gomes (мај 2002). „First report on embryos of Isistius brasiliensis”. Journal of Fish Biology. 60 (5): 1322—1325. doi:10.1111/j.1095-8649.2002.tb01723.x. 
  30. ^ а б Maniguet, X. (2007). The Jaws of Death: Sharks as Predator, Man as Prey. Skyhorse Publishing. стр. 102–103. ISBN 978-1-60239-021-8. 
  31. ^ Makino, Y.; K. Tachihara; S. Ageda; T. Arao; C. Fuke & T. Miyazaki (јун 2004). „Peculiar Circular and C-Shaped Injuries on a Body from the Sea”. The American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 25 (2): 169—171. doi:10.1097/01.paf.0000127390.07879.62. 
  32. ^ Ribéreau-Gayon, Agathe; Rando, Carolyn; Schuliar, Yves; Chapenoire, Stéphane; Crema, Enrico R.; Claes, Julien; Seret, Bernard; Maleret, Vincent; Morgan, Ruth M. (1. 3. 2017). „Extensive unusual lesions on a large number of immersed human victims found to be from cookiecutter sharks (Isistius spp.): an examination of the Yemenia plane crash”. International Journal of Legal Medicine (на језику: енглески). 131 (2): 423—432. ISSN 0937-9827. PMC 5306341 Слободан приступ. PMID 27623973. doi:10.1007/s00414-016-1449-6. 
  33. ^ Duffy, Clinton A. J.; Francis, Malcolm; Dunn, M. R.; Finucci, Brit; Ford, Richard; Hitchmough, Rod; Rolfe, Jeremy (2018). Conservation status of New Zealand chondrichthyans (chimaeras, sharks and rays), 2016 (PDF). Wellington, New Zealand: Department of Conservation. стр. 10. ISBN 9781988514628. OCLC 1042901090. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Fenner, Robert M. The Conscientious Marine Aquarist. Neptune City, New Jersey, USA: T.F.H. Publications, 2001.
  • Helfman, G., B. Collette and D. Facey: The diversity of fishes. Blackwell Science, Malden, Massachusetts, USA, 1997.
  • Hoese, D.F. 1986. A M.M. Smith and P.C. Heemstra (eds.) Smiths' sea fishes. Springer-Verlag, Berlin, Germany
  • Maugé, L.A. 1986. A J. Daget, J.-P. Gosse and D.F.E. Thys van den Audenaerde (eds.) Check-list of the freshwater fishes of Africa (CLOFFA). ISNB, Brussels; MRAC, Tervuren, Flanders; and ORSTOM, Paris, France, Vol. 2.
  • Moyle, P. and J. Cech.: Fishes: An Introduction to Ichthyology, 4th ed., Upper Saddle River, New Jersey, USA: Prentice-Hall. 2000.
  • Nelson, J.: Fishes of the World, 3rd ed.. New York, USA: John Wiley and Sons., 1994
  • Wheeler, A.: The World Encyclopedia of Fishes, 2nd ed., London: Macdonald., 1985
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Isistius_brasiliensis&oldid=27676766”