Rolls-Royce Motor Cars

Rolls-Royce Motor Cars Limited
Vrsta	Filijala
Delatnost	Automobilska industrija
Osnovano	Mart 1998 (Prethodnik: Rols-Rojs Limitid engl. Rolls-Royce Limited 1904)
Osnivači	Hernri Rojs Čarls Stjuart Rols
Sedište	Gudvud, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Rukovodioci	Ian Robertson (predsednik upravnog odbora) Torsten Miler Etves (ID)
Proizvodi	automobile
Vlasnik	BMW
Broj zaposlenih	1.300 (2014)
Veb-sajt	www.rolls-roycemotorcars.com/en_GB/home.html

Rols-Rojs je britanski proizvođač luksuznih automobila čija tradicija datira iz 1904. i čije se vlasništvo i zvanično ime menjalo više puta tokom istorije.

Današnja kompanija, „Rols-Rojs Motor Kars“ (engl. Rolls-Royce Motor Cars) je britanski ogranak nemačke firme BMW u čijem je potpunom vlasništvu. Sedište kompanije se nalazi u Gudvudu u zapadnom Saseksu u Engleskoj. Proizvodi automobile marke „Rols-Rojs“.

Istorija

Nastanak i rani razvoj

Henri Rojs je 1884. sa ušteđevinom od 20 funti i učešćem svog prijatelja Ernesta Klermonta od još 50 funti otvorio električarsku i mehaničarsku radionicu u Mančesteru, pod imenom „F. H. Rojs i Društvo“ engl. F H Royce and Company. Tokom 1894. su počeli da proizvode dinamo motore i električne dizalice, i firma je preregistrovana u društvo sa ograničenom odgovoršnošću „Rojs Limitid“ engl. Royce Ltd. a sa prilivom kapitala otvara fabriku u Traford Parku, u Mačesteru.

Rojs 10

Fasciniran svim mehaničkim napravama, Henri Rojs je sve više pažnje posvećivao automobilima, pa je kupio prvo 1901. mali „De Dion-Buton“ fr. De Dion-Bouton, a potom 1902. ili 1903. dvocilindrični „Dekovil“ fr. Decauville, model 1901. Ni jedan ni drugi mu se nisu svideli zbog nepouzdanosti pa ih je preradio i u velikoj meri unapredio, ali je i dalje nezadovoljan njima 1904. u jednom uglu svoje fabrike počeo da pravi svoj prvi automobil. To je bio dvocilindrični model koji je nazvao Rojs 10. Nešto kasnije, 4. maja iste godine, upoznao sa se Čarlsom Rolsom u hotelu „Midlend“ u Mačesteru. Rols je bio pionir avijacije, atomobilski entuzijasta i vlasnik jedne od prvih prodavnica automobila u Britaniji, „C. S. Rols i KO“ engl. C.S.Rolls & Co. iz Fulama.

Uprkos Rolsovoj naklonosti ka automobilima sa tri ili četiri cilindra, „Rojs 10“ je ostavio izuzetan utisak na njega. Zato se 23. decembra 1904. sporazumeo sa Rojsom da preuzme radi prodaje sve šasije koje Rojsova firma bude u stanju da proizvede. Prema dogovoru, Rojs je trebalo da proizvede četiri modela:

• model sa dva cilindra koji bi se prodavao po ceni od 395 funti
• model sa tri cilindra koji bi se prodavao po ceni od 500 funti
• model sa četiri cilindra koji bi se prodavao po ceni od 650 funti
• model sa šest cilindra koji bi se prodavao po ceni od 890 funti

Iako su Rols i Rojs formalno još uvek bili vlasnici dve različite firme, modeli iz tog perioda nose oznaku u obliku vertikalnog pravougaonika sa udvostručenim crvenim slovom R, sličnu današnjoj.

Rolls-Royce Limited

Silver goust

Rols i Rojs su u cilju proširenja saradnje 1906. osnovali zajedničku firmu pod nazivom „Rols-Rojs Limitid“ engl. Rolls-Royce Ltd.. Prvi model koji je poneo ime zajedničke firme, bio je „Silver goust“ engl. Silver Ghost, koji je ostao u proizvodnji sve do 1925. U tom periodu je proizvedeno 6.127 komada ovog modela.

„Rols-Rojsovi“ modeli, iako natprosečno skupi, vrlo brzo su našli svoje mesto na tržištu, jer su se isticali pouzdanošću u vreme kada je automobil bio pre zabava imućnih, nego ozbiljno prevozno sredstvo. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da firma u prvih četrdeset godina postojanja nije proizvodila gotove automobile, već samo šasije sa motorima. Karoseriju sa enterijerom je kupac poručivao kod specijalizovanog proizvođača, a u „Rols-Rojsu“ su preporučivali firmu „Barker“ engl. Barker & Co. Limited., koja je imala tradiciju ručne izrade luksuznih kočija koja je datirala još od 1711.

O pouzdanosti „Rols-Rojsa“ najrečitije govori izjava zadovoljnog vlasnika sa početka XX veka:

„ Slobodno mogu reći da je moj automobil savršeni san. Toliko je pouzdan, da sam raskrstio sa svojim konjima i kočijama. ”

Čarls Rols je poginuo u udesu svog „Rajt Flajera“ 12. jula 1910. na aerodromu Hengistberi.

Oklopno vozilo na osnovi „Rols-Rojs silver gousta“

Renome koje su uživali „Rols-Rojsovi“ modeli, naveo je britanske vlasti da početkom Prvog svetskog rata rekviriraju kompletnu proizvodnju šasija i motora. Većina je poslužila kao osnova za oklopna vozila sa obrtnom kupolom i avionskim mitraljezom „Vikers“. Prva tri primerka su isporučena jedinicama na Zapadnom frontu 3. decembra 1914, kada je faza mobilnog ratovanja već bila završena, pa je njihova uloga od samog početka bila prevaziđena.

Puni potencijal ovih automobila iskoristio je na Bliskoistočnom frontu potpukovnik Tomas Edvard Lorens, poznat kao Lorens od Arabije, koji je u toku svoje Arapske kampanje sa izuzetnim uspehom njima zamenio kamile. Oklopljeni „rols-rojsovi“ su se u surovim uslovima Bliskog istoka pokazali kao izuzetno robustni i pouzdani, i na ravnim pustinjskim terenima su dostizali za ono vreme fantastičnu brzinu od 100 km na čas, što je Lorensu davalo izuzetno taktičko preimućstvo u borbama protiv turske vojske.

Potpukovnik Lorens je 1. oktobra 1918 na čelu svojih jedinica ušao u „rols-rojsu“ u Damask, što je njemu donelo slavu, a firmi „Rols-Rojs“ neprikosnovenu poziciju proizvođača automobila koji se ne kvare, koju ima i dan danas.

U periodu do Prvog svetskog rata, „Rojs Limitid“ i „Rols-Rojs“ su proizvodili sledeće modele:

• 1904–06 10 Ks
• 1905–05 15 Ks
• 1905–08 20 Ks
• 1905–06 30 Ks
• 1905–06 V-8
• 1906–25 40/50 Silver goust (engl. Silver Ghost)

Avionski motori

Godine 1907. Čarls Rols, čije se interesovanje sve više okretalo ka avijaciji, bezuspešno je pokušavao da ubedi Rojsa i ostale direktore da se firma posveti konstruisanju avionskog motora. Nepunih sedam godina kasnije, avgusta 1914, Prvi svetski rat je zatekao rukovodstvo „Rols-Rojsa“ potpuno nespremno. Kao proizvođač luksuznih autmobila, firma se smesta našla u ranjivoj poziciji, pa je postojala bojazan da će banka povući svoje finansiranje, od koga je „Rols-Rojs“ zavisio u to vreme. Uprkos tome, vladalo je opšte mišljenje da će rat biti kratkotrajan, pa je uprava odlučila da ne pokušava da dobije od države ugovore za izradu avionskih motora.

Ovakav stav je ubrzo promenjen i Ministarstvo rata poverava izradu pedeset vazdušno hlađenih V8 motora po Renoovoj licenci. Nakon toga, Kraljevska fabrika aviona (engl. Royal Aircraft) je uputila zahtev „Rols-Rojsu“ da konstruiše novi motor jačine 200 Ks. Uprkos prvobitnom ustezanju, uprava je pristala, i tokom 1915. firma razvija svoj prvi avionski motor, dvanaestocilindrični Igl (engl. Eagle). Veoma brzo sledi manji šestocilindriči Hok (engl. Hawke), Falkon (engl. Falcon) jačine 190 Ks, i neposredno pred kraj rata Kondor (engl. Condor), od tada fantastičnih 675 konjskih snaga.

Tokom Prvog svetskog rata, kompanija je sa krajnjim naporom uspevala da zadovolji rastuću potražnju u skladu sa zahtevima Ministarstva rata. Ipak, sa izuzetkom firme Strejker-Skvajer (engl. Straker-Squire) iz Bristola, uprava „Rols-Rojsa“ je odolela pritiscima i nije poverila licencnu proizvodnju drugim proizvođačima, strahujući pre svega da će kvalitet i pouzdanost njenih motora biti kompromitovan. Umesto toga, fabrika u Darbiju je povećana da bi omogućila povećanje proizvodnje.

Kompanija „Rols-Rojs“ proizvela je oko polovine od ukupnog broja avionskih motora koje su saveznici koristili u Prvom svetskom ratu.

Između dva rata

„Rols Rojs Fantom“ iz 1926.

Mada „Rols-Rojs“ nikada nije ni bio namenjen širokim masama, reputacija „automobila koji se ne kvare“ je dodatno uverila rukovodstvo firme da kvalitet treba da bude njihovo trajno opredeljenje. Pored već poznatog „silver gousta“ u razdoblju neposredno posle Prvog svetskog rata, nastao je i niz drugih prestižnih modela čiji su kupci bili bogataši, predstavnici plemstva, pa i britanski dvor. „Barkerove“ karoserije u ovom periodu dostižu do tada nezapamćen luksuz. Ugrađivali su se najskuplji materijali, kao što su koža, svila, slonovača i detalji od plemenitih metala, pa „rols-rojs“ postaje statusni simbol, ne samo u Britaniji, već i širom sveta.

„Rols-Rojs“ 1921. otvara drugu fabriku u Springfildu, u Masačusetsu, SAD da bi udovoljio potražnji. U ovoj fabrici je proizvedeno 1.701 primeraka „Springilf Gousta“. Radila je deset godina i zatvorena je 1931, jer su američki kupci radije kupovali modele proizvedene u Engleskoj.

„Rols Rojs Tventi“ iz 1924.

Između 1919. i 1940. razvijeni su automobili:

• 1922–29 Tventi (engl. Twenty)
• 1925–29 40/50 Fantom (engl. Phantom)
• 1929–36 20/25
• 1929–35 Fantom II (engl. Phantom II)
• 1936–38 25/30
• 1936–39 Fantom III (engl. Phantom III)
• 1939–39 Reit (engl. Wraith)

„Rols Rojs Fantom“ iz 1926.

Kompanija „Rols-Rojs“ 1931. kupuje fabriku luksuznih automobila „Bentli“ engl. Bentley, koja je počela da posustaje pod sve jačim pritiskom Svetske ekonomske krize. Od tada se „bentli“ smatra za nešto skromniju varijantu „rols-rojsa“ i sve do 2002. modeli ove dve fabrike su se razlikovali samo po prednjoj masci, sitnijim detaljima, a nakon 1946. i nešto nižem, ali i dalje prestižnom, kvalitetu ugrađenog materijala.

Godine 1933. boja monograma, dvostrukog R na hladnjaku, menja se iz crvene u crnu. Suprotno popularnom verovanju, ovo nije učinjeno zbog Rojsove smrti. Naprotiv, ovu izmenu je napravio lično Rojs za života, smatrajući da crveni logo oštro odudara od pojedinih boja karoserije.

Dalji razvoj avionskih motora

Do kraja dvadesetih godina XX veka, avionski motori su postali najveći izvor prihoda kompanije. Motor tipa „R“ je pokretao hidroavion Supermarin S.6B (engl. Supermarine S.6B) brzinom od rekordnih 640 km na čas i omogućio mu pobedu na Trofeju Šnajder 1931. Poslednji avionski motor u čijem je projektovanju učestvovao Henri Rojs, bio je vazduhoplovni motor „Merlin“ čija je serijska proizvodnja započela 1935, dve godine posle njegove smrti. „Merlin“ je bio dvanaestocilindrični avionski redni motor „Ve“ rasporeda, radne zapremine 27 litara, hlađen tečnošću (100% glikol), snage od oko 1.000 pa do 2.030 Ks, (770 do 1.514kW), u zavisnosti od verzije.

Supermarin S.6B S1596 sa motorom „Rols-Rojs“ tipa „R“

„Rols-Rojs Merlin“ se danas smatra za britansku ikonu i vrhunac britanskog inženjerstva tridesetih. Pokretao je više desetina modela vojnih aviona iz Drugog svetskog rata, među kojima su najznačajniji: Britanski „Hoker Hariken“ „Supermarin Spitfajer“, dvomotorni „De Heviland DH.98 Moskito“, četvoromotorni bombarder „Avro Lankaster“. Pored toga ovaj motor, koji je u SAD po licenci proizvodio Pakard, pretvorio je američki „P-51 Mustang“ u jedan od najboljih lovačkih aviona svih vremena. Može se slobodno reći da su pored nesebične požrtvovanosti britanskih pilota za pobedu u bici za Britaniju najzaslužniji motori „Rols-Rojs Merlin“.

Pored vojnih, „Rols-Rojs Merlin“ je ugrađivan i mnogobrojne civilne avione, između ostalih i u putnički „Avro Lankastrian“ engl. Avro Lancastrian, putničko-transportni „Kanader Nort Star“ engl. Canadair North Star, a primenu je našao i na „Sierva Er Horsu“ engl. Cierva Air Horse, prvom britanskom teškom helikopteru, kao i na trkačkim čamcima i automobilima. Iz „Merlina“ je u toku Drugog svetskog rata razvijen i tenkovski motor „Meteor“, koji su proizvodile fabrike Rover i Moris, kao i njegova manja verzija „Meteorit“ - motor opšte namene.

„Rols-Rojs“ je proizveo preko 160.000 motora modela „Merlin“.

Posle Drugog svetskog rata

Firma sada već uveliko pozicionirana kao jedan od vodećih svetskih proizvođača luksuznih automobila i avionskih motora.

Celokupna proizvodnja „Rols-Rojsa“ i „Bentlija“ se 1946. seli iz Darbija u Kru. U ovoj fabrici firma po prvi put počinje samostalno da proizvodi karoserije. Prvi model koji je u potpunosti proizveden u „Rols-Rojsu“ je „Silver reit“ (engl. Silver Wraith).

Modeli kompletno proizvođeni u novoj fabrici u Kruu:

• 1946–59 Silver reit (engl. Silver Wraith)
• 1949–55 Silver doun (engl. Silver Dawn)
• 1950–56 Fantom IV (engl. Phantom IV)
• 1955–65 Silver Klaud (engl. Silver Cloud)
• 1959–68 Fantom V (engl. Phantom V)
• 1968–92 Fantom VI (engl. Phantom VI)
• 1965–80 Silver šedou (engl. Silver Shadow)

„Rols-Rojs“ 1965. počinje sa proizvodnjom modela „Silver šedou“. Zbog bojazni da će zaostati u odnosu na druge proizvođače, „Rols-Rojs“ po prvi put umesto šasije primenjuje samonoseću karoseriju, kao i čitav niz potpuno novih tehnologija. Među njih spada hidraulični sistem vešanja visokog pritiska sa samoizravnavanjem, izrađen po Sitroenovoj licenci, sa dvokružnim kočionim sistemom sa diskovima i nezavisnim zadnjem vešanjem. U kasnijim verzijama, dobio je i hidraulični upravljač sa zupčastom letvom i modifikovani sistem samoizravnavanja. Ovo je jedan od najuspešnijih modela sa 30.057 proizvedenih primeraka raznih verzija.

Godine 1971, Firma je zapala u ozbiljne finansijske probleme, uglavnom usled visokih troškova razvoja novog avionskog motora, pa je podeljena na dva dela. Automobilski ogranak je dobio ime „Rols Rojs Motors“ engl. Rolls-Royce Motors, dok je ogranak koji se bavi avionskim motorima nazvan „Rols-Rojs plc“ engl. Rolls-Royce plc.

Literatura

• Evans, Michael (2004). In the Beginning-the Manchester Origins of Rolls-Royce. Derby, UK: Rolls-Royce Heritage Trust. ISBN 978-1-872922-27-0. 
• Pugh, Peter (2001). The Magic of a Name – The Rolls-Royce Story: The First 40 Years. Icon Books. ISBN 978-1840461510. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt