The Screaming Skull

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
The Screaming Skull
Filmski poster
Žanrdrama
RežijaAleks Nikol
ScenarioDžon Kneubul
ProducentDžon Kneubul
Glavne ulogeDžon Hadson
Peg Veber
Ras Konvej
Toni Džonson
MuzikaErnest Gold
Direktor
fotografije		Flojd Krozbi
MontažaBeti J. Lejn
Producentska
kuća		Madera Productions, Inc.[1]
Godina1958.
Trajanje68 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
IMDb veza

The Screaming Skull je nezavisni američki crno-beli horor film iz 1958. godine, realizovan u produkciji Džona Kneubula i režiji Aleksa Nikola, sa Džonom Hadsonom, Pegi Veber, Rasom Konvejem, Tonijem Džonsonom i Nikol u glavnim ulogama. Film je bio Nikolov rediteljski debi; odlučio je da se oproba u režiji jer je osećao da ne glumi uloge koje je želeo. Film je distribuirao American International Pictures[2] kao dupli igrani film (dva filma se prikazuju u bioskopu za redom za cenu jednog) na različitim tržištima sa bilo Zemlja protiv pauka ili Teror iz 5000. godine.[3][4]

Priča filma tiče se skoro udate žene koja veruje da je proganja duh prethodne supruge njenog novog muža. Pojednostavljena muzička partitura se usredsređuje na dies irae.

Priča[uredi | uredi izvor]

U prologu filma se publici kaže da je film toliko zastrašujuća da može ubiti gledaoce.
Čitav film

Preko scene otvaranja kovčega, narator objašnjava da je vrhunac filma toliko zastrašujući da može da ubije gledaoca, dok uverava publiku da će, ako umre od straha, dobiti besplatnu uslugu sahrane. Unutar kovčega je kartica na kojoj piše „Rezervisano za vas“.[5]

Mladenci Dženi i Erik stižu u Erikovu raskošnu seosku kuću u Mercedes-Benzu 300 SL. Navodi se da je Dženi Erikova druga žena; njegova prva žena Merion je umrla kada se slučajno okliznula i udarila glavom o ivicu ukrasnog jezera na imanju, udavivši se u ribnjaku. U kući upoznaju Erikove prijatelje, velečasnog Snoua i njegovu suprugu, kao i Mikija, baštovana sa mentalnim invaliditetom. Erik privatno pominje Snou da je Dženi jedno vreme bila u psihijatrijskoj bolnici nakon iznenadne smrti oba njena roditelja, koji su se takođe udavili, a gospođa Snou otkriva da je Dženi veoma bogata.

Dženi je uznemirena i Mikijevim uverenjem da Marionin duh luta imanjem i uznemirava je Marionin autoportret u kući, za koji Dženi veruje da likom podseća na njenu majku. Kada počne da čuje neobjašnjive vrištanje i vidi lobanje po kući, počinje da veruje da je Marion proganja. Iako Erik sugeriše Dženi da Miki, koji je bio Marion prijatelj iz detinjstva i stoga ne voli Dženi, možda stoji iza dešavanja, Dženi je zabrinuta da će poludeti. Erik predlaže da uklone Marionin autoportret iz kuće. Erik i Dženi iznose sliku napolje i spaljuju je, kasnije otkrivaju lobanju u pepelu nastalom od slike. Dženi se uspaniči kada vidi lobanju, ali Erik poriče da vidi lobanju. Dženi se onesvešćuje, Erik uzima lobanju i sakriva je, otkrivajući da ju je sve vreme zavlačio i nameštao (geslajting).

Verujući da je konačno izgubila razum, Dženi odlučuje da ode u adekvatnu instituciju, a Erik kaže da je dogovorio da odu te noći. Velečasni Snou dolazi u posetu i Erik mu govori da se Dženi vraća u bolnicu. Kasnije, Dženi kaže Eriku da je velečasni Snou, kada se opraštao, obećao da će dovesti ljude sledećeg dana kako bi se čitavo imanje pomno pretražilo u potrazi za lobanjom. Miki tajno krade lobanju i donosi je Snou pre nego što Erik uspe da je preuzme. Te noći, Erik se sprema da ubije Dženi i iscenira samoubistvo. Dženi vidi Marioninog duha u Mikijevom stakleniku i beži nazad u kuću, gde Erik počinje da je guši. Pojavljuje se duh i juri Erika napolju, iz zasede ga napada i davi u ukrasnom jezercu.

Nakon što je Dženi došla svesti, gospodin i gospođa Snou dolaze. Gospođa Snou teši histeričnu Dženi, a velečasni otkriva Erikovo telo u jezeru. Neobjašnjeno vreme kasnije, Dženi i Snou odlaze iz kuće. Velečasni Snou govori o pitanju da li je Marionina smrt bila nesrećan slučaj ili ne, što će po njemu ostati misterija.

Film se završava tako što Miki uzima malo vode iz jezerca u ruku i stavlja je na lice pre nego što kaže „Otišli su. Odmori se“. Vizija onoga što bi moglo biti žensko lice počinje da se pojavljuje u ribnjaku dok mehurići dima prekrivaju vodenu površinu.

Glumačka podela[uredi | uredi izvor]

Džon Hadson i Pegi Veber

Nije postojao nijedan reditelj kojeg sam pokušao da oponašam na filmu; Nisam bio dovoljno pametan da to uradim. Samo sam radio na scenariju, usput ga mizanscenski razrađujući, pokušavajući da film bude snimljen na vreme.

Nikol o procesu rada na filmu.[6]

 

Produkcija[uredi | uredi izvor]

The Screaming Skull režirao je Aleks Nikol, glumac koji je imao uloge u brodvejskim produkcijama i često je igrao sporedne likove.[7] Odlučio je da pokuša da režira film, jer je osećao da nije igrao uloge koje je želeo. Nikol je primetio da ste „kao glumac u savršenoj poziciji, ako to odlučite, da gledate kako režiseri sa kojima radite postavljaju kadrove, donose odluke o tome gde da postavite kameru, i tako sam mnogo usput naučio tokom godina."[2]

Film je grubo zasnovan na horor priči koju je napisao Frensis Merion Kroford, koja je i sama crpila inspiraciju iz „folklora koji okružuje takozvanu vrišteću lobanju koja je bila izložena u Betiskomb Menoru u Dorsetu u Engleskoj“. Kaže se da je lobanja pripadala crnom robu kome nije dozvoljeno da bude sahranjen u svom zavičaju nakon smrti, a „bilo je čudnih pojava i neobjašnjivih vrisaka koji su dolazili iz drvene kutije u kojoj je lobanja držana“.[8]

Reklama koja prikazuje The Screaming Skull sa pratećim filmom The Brain Eaters.

Džon Hadson glumi Erika, Dženinog novog muža. Dženi igra Pegi Veber. Kako bi zainteresovala Vebera da glumi u filmu, Nikol joj je rekao da planira da uradi rimejk filma Rebeka Alfreda Hičkoka i doneo je kopiju scenarija u njenu kuću. [9] Ostali članovi glumačke ekipe su Rus Konvej kao velečasni Snou i Toni Džonson kao Snouova žena. Nikol takođe glumi Mikija, baštovana. [10]

Direktor fotografije bio je Flojd Krosbi, koji je prethodno osvojio Oskara za svoj rad na Tabu.[11] Džon Kneubul napisao je scenario za film; takođe je producirao film zajedno sa izvršnim producentom T. Frankom Vudsom i pridruženim producentom Džonom Kutsom.[12][1] Muziku je komponovao Ernest Gold, a montirala je Beti Džejn Lejn.[10]

Film je sniman u periodu od šest nedelja na imanju Hantington Hartford,[2] sa malim budžetom.[13] Filmska ekipa nije bila brojna,[14] a prema Veberu, glumci su za uloge bili plaćeni oko 1.000 dolara. Tokom produkcije, Nikol je obećao glumcima deo krajnje zarade filma, ali zbog problema sa distributerom filma, to se nikada nije dogodilo.[15] Tokom snimanja, Veber je otkrila da je trudna, pa je nekoliko scena moralo biti nanovo napisano, uključujući i scenu u kojoj je trebalo da padne niz stepenište.[14]

Odricanje od odgovornosti na početku filma, u kojem se navodi da će biti obezbeđena besplatna sahrana svakom ko umre od straha dok je gledao film, inspirisano je trikom koji je koristio Vilijam Kasl u svom filmu Macabre (1958),[16] u kojem je on ponudio svakom gledaocu koji je kupio kartu životno osiguranje, za slučaj da umre gledajući film.[14][17] Za razliku od Kasla, Nikol nije kontaktirao osiguravajuće kuće.[16]

Prijem i nasleđe[uredi | uredi izvor]

The Screaming Skull je objavljen avgusta 1958.[1] Nikada nije registrovan i zaštićen u kancelariji za autorska prava, uprkos prisustvu obaveštenja o autorskim pravima na ekranu koje pripada Madera Productions.[5] Kao rezultat toga, video kompanije su mnoga izdanja DVD-a u javnom domenu, kao što su Alpha Video, Echo Bridge Home Entertainment, i Mill Creek Entertainment.[18]

Erik Harper je u objavi za internet portal koji objavljuje filmske kritike, DVD Verdict, primetio da je film „sumnjive vrednosti“. Smatrao je da film nije „vredan vremena za gledanje“.[19] Leonard Maltin je filmu dao jednu i po zvezdicu, nazvavši ga „sumornim“, ali je verovao da je postao „razumno jeziv pri kraju, sa obrtom koji je zapravo iznenađenje“.[20] Autori Fil Hardi i Tom Miln su o filmu napisali: „Nikol, glumac koji ovde režira po prvi put, pušta radnju da se odvija suviše mlohavo, raspršujući osećaj ćudljive napetosti koju je pokazao u svom nepretenciozno odličnom ratnom filmu, Three Came Back."[21]

Istoričar filma Stiven H. Šojer ocenio je film sa jednom i po zvezdicom, napisavši: „Žena je terorisana neobjašnjivim događajima. Ili je to neobjašnjivo? Oboje opisuju film.”[22] VideoHound's Golden Movie Retriever Džima Kredoka takođe je dao filmu jednu i po zvezdicu,[23] a TV Guide dve.[24]

Ni samoj Veber se film nije dopao, navodeći da je nije impresionirao i da je htela da povrati nakon što ga je pogledala.[25] Međutim, Nikol je zauzeo pozitivniji stav, rekavši: „Svideo mi se. Ima nekoliko lepih snimaka dolijem, dobru atmosferu. Tako da sam bio zadovoljan time. Bila je to lepa promena u odnosu na filmove koje sam radio.“[6]

The Screaming Skull je predstavljen u epizodi devete sezone Mystery Science Theater 3000, humoristične televizijske serije koja prikazuje čoveka i njegovog robota koji gledaju loše filmove, dok daju komentare koji ismevaju film koji se prikazuje. Prikazan je uz epizodu serije The Gumby Show pod nazivom „Robot Rumpus“. Scenarista Bil Korbet nije voleo film, rekavši da je „ženevskom konvencijom izričito zabranjeno naterati nekoga da pogleda ovo makar jednom“.[26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „The Screaming Skull”. American Film Institute. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  2. ^ a b v Dixon 2001, str. 43.
  3. ^ McGee 1996, str. 123.
  4. ^ „The Screaming Skull”. American Film Institute. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  5. ^ a b „The Screaming Skull – Notes”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  6. ^ a b Dixon 2001, str. 366.
  7. ^ Erickson, Hal. „Alex Nicol”. AllMovie. Pristupljeno 20. 4. 2014. 
  8. ^ „THE SCREAMING SKULL: Fun 1950s Horror Movies to Watch During Halloween”. GeekTyrant (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-06. 
  9. ^ Weaver 2010, str. 192.
  10. ^ a b „The Screaming Skull – Full Credits”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  11. ^ Weaver 2010, str. 192–195.
  12. ^ Derry 2009, str. 366.
  13. ^ Weaver 2010, str. 191.
  14. ^ a b v Weaver 2010, str. 193.
  15. ^ Weaver 2010, str. 195.
  16. ^ a b McGee 2001, str. 30.
  17. ^ „The Tingler”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  18. ^ „The Screaming Skull (1958) – Releases”. AllMovie. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  19. ^ Harper, Erick (26. 3. 2001). „Drive-In Discs Volume 1: Screaming & The Giant Leeches Double Feature”. DVD Verdict. Arhivirano iz originala 22. 4. 2014. g. 
  20. ^ Maltin, Leonard. „The Screaming Skull”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  21. ^ Hardy & Milne 1996, str. 116.
  22. ^ Scheuer 1989, str. 692.
  23. ^ Craddock 2006, str. 752.
  24. ^ „The Screaming Skull – Review”. TV Guide. Arhivirano iz originala 23. 04. 2014. g. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  25. ^ Weaver 2010, str. 194–195.
  26. ^ Corbett, Bill. „Episode 912- The Screaming Skull”. Satellite News. Pristupljeno 21. 4. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Screaming_Skull&oldid=27730852”