Ђуро Стипановић
Ђуро Стипановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. октобар 1937. |
| Место рођења | Подбрдо, Мркоњић Град, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 24. октобар 2020. (83 год.) |
Ђуро Стипановић (Подбрдо, Краљевина Југославија, 4. октобар 1937 — 24. октобар 2020)[1] био је српски књижевник из Републике Српске, БиХ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 4. октобра 1937. године у Подбрду код Мркоњић Града, Краљевина Југославија. У Новом Саду је завршио школу ученика у привреди (грађевински смјер). Радни вијек је провео у родном граду. Радио је у грађевинском предузећу „Градња“ као пословођа, а потом као службеник Скупштине општине Мркоњић Град. Осим тога, читавог живота се бавио и писањем.[2]
Написао је око 25.000 пјесама и објавио 80 књига поезије и прозе, углавном дјечје књижевности.[3] Његове пјесме су заступљење у Антологији савремене босанскохерцеговачке поезије за дјецу „Незавршена прича“ и у Антологији поезије, сликарства и вајарства Србије, Црне Горе и Републике Српске „Пастир тражи дно неба“.[2] У Мркоњић Граду је у децембру 2007. године представљена књига пјесама, прича, афоризама и епиграма под насловом „Уз (не)затворени круг времена“, у којој је Стипановић објединио пјесме и прозне радове укупно 43 аутора са подручја ове општине. Добитник је књижевне награде Станко Ракита за књигу „Ко ће да нас сад поведе за ручице, наш дједе,“ а награду му је додијелило Удружење књижевника Српске за најбољу дјечју књигу у 2008. години.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Preminuo pjesnik Đuro Stipanović”. Nezavisne novine. 24. 10. 2020. Приступљено 24. 10. 2020.
- ^ а б „Подбрдо на интернету”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2021. г. Приступљено 1. 6. 2010.
- ^ а б Stupar-Trifunović, Tanja (2009-09-21). „Pjesme čuva u vojničkom koferu”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-03-18.
