Јакоб Ројман
| Јакоб Ројман | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 31. децембар 1853. | ||||||||||||
| Место рођења | Беч, Аустријско царство | ||||||||||||
| Датум смрти | 29. јул 1925. (71 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Клагенфурт, Аустрија | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Социјалдемократска радничка партија | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Јакоб Ројман (нем. Jakob Reumann; Беч, 31. децембар 1853 —Клагенфурт, 29. јул 1925) био је аустријски социјалдемократски политичар и први социјалдемократски градоначелник Беча. Био је на функцији градоначелника од 1919. до 1923. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
На конвенцији Хајнфелдске партије из 1888/1889, Јакоб Ројман је одређен за првог секретара новоосноване Социјалдемократске партије, која је тада уједињавала социјалдемократе читавог вишенационалног аустријског дела Аустроугарске. Од 1900. биран је за посланика бечког Гемајндерата (градског парламента), од 1907. за члана аустријског Рајхсрата (парламента), године 1917. за градског већника, 1918. за заменика градоначелника. Коначно, 21. маја 1919. изабран је за градоначелника, првог социјалдемократског градоначелника у историји Беча. 1918/1919 био је и члан Привременог националног већа Немачке Аустрије (нем. Provisorische Nationalversammlung für Deutschösterreich). Био је председник Савезног већа Аустрије 1920-их.[1]
Године 1922, као градоначелник постао је Ландесхауптман (гувернер) нове аустријске савезне државе Беч. Под његовим вођством, већ исте године је у Симерингу отворен први крематоријум у Аустрији. Ројман је ову одлуку морао да брани на Уставном суду пошто је дао грађевинску дозволу за крематоријум против наредбе савезног министра из Хришћанско-социјалне партије.[2]
Године 1923. Гемајндерат је закључио први велики стамбени програм за изградњу 25.000 станова у року од пет година. 13. новембра 1923. Јакоб Ројман је напустио место градоначелника и постао почасни грађанин Беча. Његов пепео је сахрањен у Крематоријуму у Бечу. Неколико недеља након његове смрти 1925. године, у десетом округу Фаворитен, радничком округу одакле је Ројман потекао, трг је назван Ројманплац. На овом тргу је дуго година била последња станица метро линје У1. Данас се овде налази популарно пливалиште Амалијенбад и сладолеџиница Тихи.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Jakob Reumann (на језику: немачки), 2022-02-05, Приступљено 2022-11-30
- ^ „Präsidentinnen und Präsidenten seit 1920 | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Andreas P. Pittler: Jakob Reumann. Gerold, Wien 2011.
- K. Gladt: Reumann Jakob. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 9, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 1988. ISBN 3-7001-1483-4. стр. 96..
- Biographische Daten von Jakob Reumann. In: Niederösterreichische Landtagsdirektion (eds.): Biographisches Handbuch des NÖ Landtages: 1861–1921. NÖ Landtagsdirektion, St. Pölten, Druck:. ISBN 3-85006-166-3.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
