Јахја ибн Адиј
Јахја ибн Адиј (арап. يحيى بن عدي) био је један од Фарабијевих ученика, рођен је 894. године у Тикриту, а умро 974. у Багдаду.
Јахја ибн Адиј је познат у исламској филозофији по томе што је посветио велику пажњу логици. Он је учио код Абу Бишра Мате. Преводио је филозофска дела са сиријачког на арапски језик.[1]
После његове смрти, филозофске кругове у Багдаду предводи још један Фарабијев ученик Абу Сулејман Сиџистани, који је био посебно наклоњен Платоновој филозофији.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 42.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
