Јелена Бабић Лазић

Јелена Бабић Лазић
Јелена Бабић Лазић
	Јелена Бабић - Лазић
Лични подаци
Датум рођења	28. април 1949. (75 год.)
Место рођења	Стублине код Обреновца, ФНРЈ
Породица
Деца	Лазић Даница, Лазић Зоран
Родитељи	Бабић Милинко, Бабић Олга

Јелена Бабић - Лазић (Стублине код Обреновца, 28. април 1949) песникиња је и приповедач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Средњу медицинску и Вишу медицинску школу је завршила у Београду. Радила је као секретар самоуправљања и секретар Управног одбора. У периоду од 1983. године до 1993. године била је члан Издавачког одбора листа "Јавна хигијена". У наведеном листу објављивала је песме, прозне чланке и радила коректуру осталих текстова. Члан је Удружења књижевника Србије од 2000. године.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објавила је четири збирке песама. Збирку поезије "Отето од љубави отето од живота" објављује 1997. године. Рецензију књиге је радио Милорад Р. Блечић, који је био рецезент и издавач друге књиге поезије "Воћка и душа" 2000. године.

Збирка "Мирис успомена" објављена је 2002. године и о овој збирци Божидар Младеновић је написао: "Препуштајући се песничким пустоловинама, песникиња Јелена Бабић-Лазић трага за сјајем младости који никакви животни ветрови не могу да развеју. Тај сјај није видљив обичном, будном оку. Стога се песникиња обраћа својим успоменама – најсигурнијем чувару незаборавних љубавних чежњи, љубавних маштарија и љубавних дозива".

Четврту збирку песама "Кругови љубави", Ј. Бабић-Лазић објављује 2019. године. О књизи Слободан Ракитић је поред осталог написао: "У овом избору који делује кохерентно, Јелена Бабић-Лазић је заокупљена оним чега више нема и оним што јесте. О успоменама она пева као о живој стварности. Ако не овде, онда на неком другом месту."

Кратки роман "Осуђена на бол" објављује 2020. године. Светлана Циврић Вучићевић је у својој рецензији написала: "Текст пред нама чини један колоплет ликова и догађаја, времена и места, али са јасном потком која све држи на окупу, бринући о логици, мери и пропорцијама. Она чини целину од тог збира појединачних делова који се нижу, смењују и преплићу. Потка крије поруку и идеју ове мале приповести. Основу око које се плете прича чине фрагменти сећања једне жене на самртној постељи, жене немоћне да комуницира са било киме осим са својим сопственим успоменама. У њеној реалности у истој равни појављују се живи и мртви; први су ту да јој олакшају преостало време на земљи, други да је припреме за одлазак у простор где време више не постоји.", а књижевник Неђо Ћићо Стојановић о књизи каже: "Књига Осуђена на бол, је књига једног времена у Србији и у српском народу, времена које је у многоме било другачије од овог у коме сада живимо.".

Библиографија[уреди | уреди извор]

"Отето од љубави отето од живота", Народна библиотека "Вук Карадџић" Нови Београд, за издавача Божо Делибашић, Београд, 1997.
"Воћка и душа", Књижевна заједница Звездара, за издавача Милорад Р. Блечић, Београд, 2000.
"Мирис успомена", БМГ - Београдско машинско - графичко предузеће, за издавача Драгиша Николић, Београд, 2002.
"Кругови љубави", Едиција Удружење Слободних Уметника Аустралије, издавач Удружење Слободних Уметника Аустралије, Чачак, 2019.
"Осуђена на бол", Српско уметничко друштво, Београд, 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]