Јован Вучковић (свештеник)
| Јован Вучковић | |
|---|---|
 Јован Вучковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. фебруар 1855. |
| Место рођења | Велика Бршљаница, Аустријско царство |
| Датум смрти | 17. септембар 1931. (76 год.) |
| Место смрти | Пакрац, Краљевина Југославија |
Јован Вучковић (Велика Бршљаница, 11. фебруар 1855 — Пакрац, 17. септембар 1931) био је српски теолог, професор, писац и ректор Богословије у Сремским Карловцима.
Биографија[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
Основну и немачку школу завршио је у Бршљаници и Вуковијама (Славонија). Гимназију је похађао у Бјеловару и Сремским Карловцима, а Богословију такође у Карловцима. За свештеника је рукоположен 1881. године.[1]
Професор[уреди | уреди извор]
Био је капелан и вероучитељ у Бјеловару (1881-1884) и професор у Задарској богословији (1884-1891). За протопрезвитера је произведен 1887. године.[1]
Ректор Карловачке богословије[уреди | уреди извор]
Од 1892. био је професор и ректор Карловачке богословије. Синод Карловачке митрополије је изабрао проту Јована Бороту за ректора, али је он место уступио Вучковићу, иначе његовом бившем ученику. Као ректор реорганизовао је школу и подигао Богословију на ниво високошколске установе. Реорганизовао је и Богословски семинар.[1]
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Радове из области теологије објављивао је у Хришћанском веснику, Богословском гласнику, Српском Сиону, Гласнику Матице српске, Летопису Матице српске и новинама: Застава, Српски глас... За потпредседника Књижевног одељења Матице српске изабран је 1898. године. Током 1888. уређивао је последњих неколико бројева теолошког часописа Истина који је излазио у Задру.[2] Објавио је две збирке проповеди (Глас из цркве и О кајању). Са грчког је превео и коментарисао Шест књига о свештенству Светог Јована Златоустог (1894).[1]
Црквена хијерархија[уреди | уреди извор]
Био је саветник патријарха Георгија Бранковића, члан Архидијецезалне конзисторије, члан Митрополитског црквеног савета, предеседник комисије за стечајне испите парохијског свештенства и оспособљење средњошколских вероучитеља, члан Великог духовног суда.[1]
Одликовања[уреди | уреди извор]
Одликован је Орденом Светог Саве III степена (1902) и Напрсним крстом (1903).[1]
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
- Главнији моменти из историје хришћанске ставрографије (Задар, 1890)
- Глас из цркве (Сремски Карловци, 1896)
- Митрополит Ђорђе Николајевић (Нови Сад, 1897)
- О кајању (Сремски Карловци, 1899)
- Мисли поводом покрета за други брак православног свештенства (Сремски Карловци, 1907)
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Грујић, Радослав (1926). „Вучковић Јован”. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. 1. Загреб: Библиографски завод. стр. 446.
