Јозеф Подхрадски
| Јозеф Подхрадски | |
|---|---|
 Јозеф Подхрадски | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. април 1823. |
| Место рођења | Скалица,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 13. новембар 1915. (92 год.) |
| Место смрти | Јагодина,  Краљевина Србија |
Јозеф Подхрадски (svk. Jozef Podhradský; Скалица (Словачка), 19. април 1823 — Јагодина, 13. новембар 1915)[1] је био словачки професор, евангелистички свештеник, уредник листова, публициста и преводилац.[2]
Образовање[уреди | уреди извор]
Основну школу завршио је у месту Врбовце у Словачкој. Потом је похађао нижу гимназију у Комарну (1836-1839). Наставља школовање на Евангелистичком лицеју у Братислави, где је 1839-1848. студирао теологију. Професорски испит из филозофије, класичних језика, немачке и мађарске књижевности положио је на Пештанском универзитету.[1]
Свештеник[уреди | уреди извор]
По завршетку студија позван је од стране свештеника словачке евангелистичке цркве у Пешти, Јан Колара, за помоћника свештеника и учитеља. Након одласка Колара Подхрадски га је наследио и у периоду 1850-1862. службовао је у Пешти.[1]
Професор[уреди | уреди извор]
У Нови Сад долази 1863. на позив владике Платона Атанацковића и запошљава се као професор латинског језика у Српској гимназији. Исте године прелази у православну веру.[3] Подхрадски у том периоду сарађује са колегама са студија у Братислави, посебно Светозаром Милетићем. Године 1872. прелази у новоосновану мађарско-српску гимназију у Сомбору, а 1879. одлази у превремену пензију. Уз помоћ Ф.М. Рајевског одлази у Санкт Петербург за библиотекара, али се након вишемесечног боравка у Русији враћа у Србију. Године 1882. постављен је за професора гимназије у Лесковцу, а од 1888. године радио је као професор гимназије у Београду.[1]
Публициста, уредник и издавач листова[уреди | уреди извор]
У Новом Саду је 1864. почео да издаје и уређује часописе за децу Slávik (Славуј) и омладину Zornička (Даница), у којима је објавио и драмске радове Anjel strážca, Malá Marienka, Korheľ a jeho nebožiatka и Dobré dieťa zlých rodičov. Током боравка у Пешти био је издавач и уредник Евангеличких црквених новина (1860—1862). Објављивао је чланке у листовима Národné noviny, Slovenské pohľady, Slávik, Zornička и у црквеној штампи.[1]
Књижевни и преводилачки рад[уреди | уреди извор]
Прво дело објавио је 1850. у Пешти - Holuby a Šulek, драму о трагичној судбини и смрти словачких учесника револуционарних догађања 1848. године. У Пешти је написао и своју прву прозу - Liptovský a Hrajnoha alebo Svátek řízeník božího (1857).
Као уредник и издавач 1852. године објавио је књигу Prostonárodná bibliotékа са Андрејем Радлинским. Превео је књигу Шимона Стонојевича Утицај јеврејских моралних вредности на људско друштво на словачки (Vplyv židovských mravov v ľudskej spoločnosti; Сомбор, 1880).[1]
У жељи да евангеличке вернике упозна са православном догмом написао је Pravoslávny katechizmus (1868). Године 1870. објавио је Зборник омилија и придика на сва недељна и празнична јеванђелија преко целе године, као и Кратку мађарску граматику.[4]
Последњих година живота написао је драму на српском језику - Лепосова Ифигенија бугарска.
Смрт[уреди | уреди извор]
Бежећи од аустроугарске војске крајем 1915. године са породицом прелази на Бањицу, а затим у Јагодину, где је и преминуо 13. новембра 1915. године.
Одликован је Краљевским орденом Светог Саве 1897. године.[1]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Насловна страна првог броја часописа за децу Славик (1864) -
Насловна страна првог броја часописа за омладину Зорничка (1864) -
Јозеф Подхрадски из периода када је уређивао Славик и Зорничку
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „Jozef Podhradski”. www.slovackizavod.org.rs.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 638.
- ^ Иза гора и долина; Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 122.
- ^ Иза гора и долина: Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 66.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
