Јошевик
Јошевик | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  25 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 58′ 02″ С; 20° 48′ 35″ И / 42.96722° С; 20.80972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 566 m |
.svg)  Јошевик Јошевик на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Јошевик (алб. Jasheviku) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. познато као Јешевик (алб. Jeshevik)
Географија[уреди | уреди извор]
Јошевик је између Ибра и ушћа његових притока Бреснице и Бањске Реке. Куће су у долини Бањске Реке и по странама косе на десној страни реке, скупно чине насеље мање разбијеног типа. Вода се захвата с два извора, један је у Старом Селу а други код кафане; у потесу извори су код Мечкине Рупе, у Дреновим Њивама и Врућа Вода, сумпоровита, у кориту Бресничке Реке. Поред пута, који води из Јошевика за Валач, има озидана чесма с каменим коритом, на којој се поји стока, а лети се са ње узима вода за домаће потребе. Стока се поји и на Бањској Реци, која протиче кроз село и недалеко утиче у Ибар, и на Великој Реци, која извире у Дубоком Долу у потесу Јанкова Потока. Речице плаве њиве, али им не наносе штете. Кроз село воде путеви Валач–Житковац и државна Џада од Митровице за Бањску. Њиве су у Равни између Бањске Реке и Ибра и на местима која се називају: Клече, Поље, Дренове Њиве, Караул–Њива, Стара Кућа, Бела Њива; ливаде су код Вруће Воде а испаше у планини Каменици на местима Милошком Потоку, Правом Потоку, Мечкиној Рупи, Осоју, Чукари и Ровинама; шуме су у Петкову Потоку, Клечу и по Великој Шуми.
Историја[уреди | уреди извор]
Гробље је у Дубљу ниже кућа. Године 1948. у селу је било 47 становника. Назив села забележен је око 1316. и 1711. године, као село Јошева. Оно је било на месту Старом Селу, па се с тог места поместило око 1870. године.
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Из Старог Села преселили су се:[1]
- Читлучани, Гвозденовић, 1 кућа, Петровићи, 2 куће, Спасојевић, 1 кућа, слава Св, Лука, мала слава Недеља по Крстовдану, су Ровчани дошли из околине Никшића, а непосредно из колашинског Читлука.
- Антонијевић, 1 кућа, слава Св. Александрије (30. VIII), је Васојевић, нема мушких потомака.
- Минић, 1 кућа, је од Лопаћана из Бојиновића у ибарском Колашину, из Лопата у Васојевићима, без мушких потомака.
- Вуловић, 1 кућа, Св. Јован, мала слава Недеља по Петровдану, је досељен из Кола, краја Валача, старином однекуд са Косова; исти род са Вуловићима у Вилишту.
- Миљковићи, 2 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, овамо прешли из Бањске Реке.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово место је имало 25 становника, насеље има српску етничку већину.[2][3]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 47 | 62 | 70 | 82 | 89 | 113 | 25 |
 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
