Пређи на садржај

Југословенске народне новине

С Википедије, слободне енциклопедије
Југословенске народне новине

Југословенске народне новине објављене су први пут 1. априла 1931. године у Београду и излазиле су до 1935. године. Био је то лист за народно просвећивање, чији је власник и уредник био др Марко Крстић, директор Мушке учитељске школе.[1] Новине су излазиле једном месечно и имале су 32 стране, испуњене разним текстовима, фотографијама и илустрацијама.[1] Претплата је износила 40 динара за годину, односно 20 за пола године, а ђаци и војници су могли купити новине за 25% нижу цену.[1] Новине је штампала Штампарија Главног савеза српских земљорадничких задруга из Београда.

Садржај[уреди | уреди извор]

Југословенске народне новине имале су за циљ подизање културног нивоа становништва, а такође и подизање села, коме су новине посвећивале посебну пажњу.[2] Новине су доносиле градиво из различитих духовних и материјалних области, које су интересовале читаоце. Поред стручно и популарно писаних чланака из природних наука, васпитања, пољопривреде, хигијене, задругарства и многих других тема, у овим новинама могле су се наћи и чланци из лепе књижевности и специјални додатак за децу Југословенске дечје новине.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Крстић, Марко (1. април 1931). „Југословенске народне новине”. Југословенске народне новине. I: 33. 
  2. ^ Крстић, Марко (1. мај 1931). „На добром путу”. Југословенске народне новине. II: 63—64.