Југофобија
 | Овај чланак вероватно садржи оригинално истраживање. |
Југофобија је израз који у свом најширем значењу означава мржњу, антипатију или непријатељски став према Југославији, Југославенима, југословенској идеји или Јужним Словенима уопштено. Појављује се у три главна облика/значења.
У свом најширем смислу се појављује у европским државама и манифестује се кроз негативан став према Јужним Словенима који се описују као "примитивци", "варвари", лењивци и криминалци, односно "заостали" народи склони дивљачким племенским сукобима, национализму, насиљу и свим негативним појавама које је "цивилизована" Европа прерасла. Најкарактеристичнији облик такве предрасуде је кориштење израза Југоси или југомафија.
У ужем смислу се користи како би се описао као негативан став према Југославији и особама који се изјашњавају као Југословени у државама насталим распадом бивше Југославије.[1] Под тиме се подразумевају феномени који су своје најекстремније облике имали у време и непосредно након распада; један од примера је сама забрана спомињања назива "Југославија" у службеним историјама, као и непризнавања такозване синкретистиче југословенске националне мањине. У данашње време се тумачи као својеврсна реакција на "велико српски" империјализам краља Александра I Карађорђевића, југоносталгију, самоуправни социјализам, титоизам и слобизам.[2]
У трећем, још ужем смислу, југофобија служи као пежоративни израз, којим се из левих и либералних кругова описују радикални националисти који у обнови било каквих веза међу државама бивше Југославије виде пут према обнови Југославије, односно губитку суверенитета новостворених држава.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „www.nedeljnik.rs | Русија на Балкану: Kао што кокошка није права птица, тако ни Бугарска није иностранство. А Србија?”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 27. 01. 2021.
- ^ www.komunisti.50webs.com | Југофобија са успореним дејством
- ^ „www.udrimuski.ba | Дино Мустафић југофобија недопустиви сентимент”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 27. 01. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стручна историјска литература Београдског универзитета. Аутор: Иван Ђурић, Београд 1995.
- Уџбеник историје за четврти разред средњих школа у Србији. Аутор: Арсен Ђуровић, Београд 2005.
- Уџбеник историје за четврти разред средњих школа у Републици Српској. Аутор: Милорад Екмечић, Бања Лука 2007.