Јулијана Радивојевић
Јулијана Радивојевић | |
|---|---|
| Име по рођењу | Јулијана Вијатовић |
| Датум рођења | 6. јануар 1798. |
| Место рођења | Вршац, Хабзбуршка монархија |
| Занимање | песникиња и књижевница |
Јулијана Радивојевић (Вршац, 6. јануар 1798 — 1837[1]) била је српска песникиња и једна од ретких српских књижевница у првој половини 19. века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у Вршцу 1798. године у грађанској породици. По Вурцбаховом биографском лексикону година рођења је другачија: 2. фебруар 1794. или 1799. година?[2] Мајка јој је била Сара Нако, а отац Јован Вијатовић, истакнути припадник српског грађанства у Вршцу, саветник магистрата и надзорник српских школа. Као дете од 11 година остала је без родитеља, па ју је одгајио ујак Александар Нако, који је живео у Бечу. Године проведене у Бечу, учиниле су да Јулијана у потпуности заборави свој матерњи, српски језик.
Након свог боравка у Бечу и одрастања, кренувши назад у родни Вршац преко Пеште, 1820. године на путу упознаје упознаје Макса Радивојевића, кројачког мајстора мушког одела, са којим исте године ступа у брак[3]. Живели су у Пешти и ту се она упознала са српском књижевношћу и националном историјом.[4]
Дела[уреди | уреди извор]
Јулијана је најпознатија по томе што је уредила мали алманах "Талиа", које је објављен у Пешти 1829. године.[5] Она је била прва жена која је радила на неком књижевном алманаху на српском језику. Испред ње се јавља као књижевница само Еустахија от Арсић из Арада. Такође је објавила спис "Добар савет за српске кћери", настао по Еберсберговом раду "Пријатељски савет за зрелију женску младеж". Остало је и нешто рукописа са њеним песмама; 14 табака папира.[6] Јулијана је била самоука српска књижевница. Сусрела се 1832. године са чешким књижевником Јаном Коларом, који је забележио њене биографске податке.
Као претплатници Бранковићеве књиге о космосу јављају се у Пешти 1828. године супружници Радивојевићи.[7] У списку пренумераната једне српске књиге 1829. године, види се да је исту наручила у Панчеву, као госпођа "Јулиа Радивојевић списатељица Српска".[8] Као купац српске књиге среће се та "српска списатељица" и 1840. године у Пешти.
О њеном животу и делима књижевности се врло мало зна. По Милораду Павићу, умрла је после 1837. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стеван Радовановић: Српске песникиње 19. века
- ^ Wurzbach, Constantin von: "Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich", Wien 1872.
- ^ Историјска библиотека - Јулијана Радивојевић
- ^ "Босанска вила", Сарајево 1901. године
- ^ Стојан Новаковић: "Библиографија српска...", Београд 1868. године
- ^ Константин Вурцбах: "Биографски лексикон", (на немачком) Беч 1872. године
- ^ Аврам Бранковић: "Преглед или леточислено означеније...", Будим 1828. године
- ^ Јефта Поповић: "Разна дела", Будим 1829. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Јован Деретић, Алманаси Вуковог доба, Београд 1979.
- Стеван Радовановић, Алманах Талија 1829, Књижевна историја VIII, бр. 32 (1976), 659—668.
