Пређи на садржај

Љубиша Ђонић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубиша Ђ. Ђонић
Портрет Љубише Ђонића урадио његов брат Милан Ђонић
Лични подаци
Пуно имеЉубиша Ђ. Ђонић
Датум рођења1871.
Место рођењасело Сас, Банат, Аустроугарска
Датум смрти1919.
Место смртиКрагујевац, Краљевство СХС
Уметнички рад
Пољефотографија

Љубиша Ђонић (18711919) био је српски фотограф. Дјелује крајем 19 и почетком 20 вијека. Ради у Крагујевцу, Крушевцу , Београду... Прво фотографише на отвореном простору, па у атељеу. Портретише, прави значајне фотографије изгледа града Крагујевца у прошлости, фотографише значајне догађаје и политичка окупљања...[1]

Кратка биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1871. године у селу Сасу у Банату. Надимак му је Баба. Крајем осамдесетих година 19. вијека, бјежећи од војних обавеза у аустро-угарској, долази у Краљевину Србију, у Крагујевац. Најприје фотографише на отвореном простору у импровизованом атељеу са оскудном опремом. Ускоро купује кућу у главној улици у Крагујевцу. Устакљује дио крова изнад просторије у коју смјешта први свој фото-атеље. Унутрашњост атељеа опрема кулисама - позадином и другим декорима. Атеље је довољно простран да у њему снима и групе од преко тридесет људи. Његово фотографисање Крагујевца оставило је врло значајне забиљешке изгледа града на размеђу вијекова. Фотографише догађаје и политичка окупљања. (Збор радикала 1896. И одлазак француске мисије из Крагујевца 1919. године) , глумце, војску, бициклисте ... [1]

Техника и начин рада[уреди | уреди извор]

Тадашње фотографије, данас се у жаргону зову "Картонке", су лијепљене на картонску подлогу. Ђоновићев добар квалитет фотографије је био очигледан, а снимци формата 18X24 цм су тонирани у златном тонеру.

  • Опрема фотографија: ферлаут техника и браон тонер.

У једном периоду је радио као фотограф у Београду и Крагујевцу. Учесник је балканске изложбе у Лондону 1907. године са три фотографије. Ради и рекламне фотографије: „Први завод у Краљевини Србији за увеличавање фотографских слика у природној величини“, у „Завод за израду великих слика“.Израђује и је разгледнице Крагујевца, Горњег Милановца и фотосе са мотивом дворца у Такову. Има индиција да је дјеловао и у Чачку као путујући фотограф.

  • “Реквизиторијум крагујевачког атељеа: бар двије подне простирке, осликане позадине (простор врта, облачно небо, унутрашњост собе), портијера, сточић, столица стилска тапацираан, и она са кратким ногарима. “[1]

Картон - подлога и означавање фирме:[уреди | уреди извор]

Картон по коме су лијепљене фотографије прво су производиле и форматизовале искључиво стране, а послије и српске фирме.

  • Марке употребљаваног картона ː"Bernhard Wacht,Eisenschinil &Eickert. Gotr, Ceco.../Wien", такође и иностране и домаће штампарије без ознаке логотипа у варијанти намјенске штампе, као и сјеченог картона са употребом штамбиља, сувог жига и наљепнице, те руком писане фирме.“
  • Ђонићеве фотографске фирме су носиле имена: „ Атеље Љ. Ђ. Ђонића Крагујевац, Фотографски атеље Љубише Ђонића Крагујевац, Љ.Ђ. Ђонић сликарски атеље Крагујевац, Љ.Ђ. Ђонић Фотограф Београд.“[1]

Умро је у Крагујевцу 1919.г.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Александрић М, Фотограф и фотографски атељеи у Србији (1860-1918), Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото - Музеј“,Београд, 2012.г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]