Ћипур

Ћипур
Ћипур;
	Дворска црква на Ћипуру из 1886. године, са остацима Манастира Црнојевића
Административни подаци
Град	Цетиње
Географске карактеристике
Координате	42° 23′ 13″ С; 18° 55′ 25″ И / 42.38689° С; 18.92353° И
	Ћипур Ћипур на карти света

Ћипур је локалитет у Цетињу на који је крајем 15. века господар Зете Ивана Црнојевића, после турских освајачких похода, преместио седиште државе. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, што је формално означило оснивање града Цетиња. Манастир је порушен крајем 17. века, а године 1890. краљ Никола је, за потребе дворских верских церемонија, на том месту саградио дворску цркву посвећену Рођењу Богородице.

На Ћипуру се данас налази Дворска црква са остацима Манастира Црнојевића..^[1]

Локација[уреди | уреди извор]

Локалитет Ћипур налази се у најужем историјском језгру Цетиња, између Његошеве Биљарде и садашњег Цетињског манастира^[1]

Име[уреди | уреди извор]

Назив „Ћипур” потиче од грчке речи „куприа” (грч. Κήπος) и значи врт или башта.^[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Крајем 15. века освајачки походи Турака приморали господара Зете Ивана Црнојевића да седиште државе из утврђеног града Жабљака премести најпре на Обод, а затим у Цетињско поље. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, што је формално означило оснивање града Цетиња.^[2]

Знаменитости на Ћипуру[уреди | уреди извор]

Манастир Црнојевића (стари Цетињски манастир)[уреди | уреди извор]

Када је, под нападом турске војске 1478. године, пала његова престоница Жабљак, Иван Црнојевић се нашао у изгнанству у Италији где се у Анкони, пред божанским ликом Богородице заветовао да ће, ако се икад врати у домовину, подићи храм у њену част. Свој завет је испунио чим се вратио из Италије, 1481. године, и за кратко време ивицом Ловћенског поља створио престоницу. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, у који је сместио Зетску митрополију. У оквиру манастирског комплекса налазила се црква посвећена Рођењу Богородице. Ово је формално означило оснивање града Цетиња. У краћој верзији Повеље о оснивању ове своје задужбине Иван Црнојевић каже:

„

... И саздах храм на мјесту званом Цетиње, у славу и хвалу госпође матере Божје, у име њеног рожденства и манастир при њој створих за упокојење мисли, али и митрополија зетска да буде ту ако буде по вољи милостивој госпођи. (Године 1482., писа се мјесеца јануара 4. дан на Ријеци...)

”

Највјероватније је Цетињски манастир од 1493. године постао стециште штампарских мајстора, а предпоставља се да је у једном периоду и Штампарија Црнојевића радила у једној од зграда манастирског комплекса. Манастир је 1496. године био напуштен, када је Ђурађ Црнојевић са породицом, калуђерима и 60 коњаника напустио Цетиње и кренуо ка Будви, а касније у Млетке. Живот у Манастиру обновљен је пола века касније. Цетињски манастир је срушен 1692. године, за време Морејског рата (1684 - 1699), у експлозији коју су, напуштајући Цетиње, подметнули Млечани, како би побили турске команданте.^[2] Девет година после рушења Манастира Црнојевића, 1701. године, владика Данило Петровић је подигао нови манастир, данашњи Цетињски манастир, недалеко од старог на рушевинама дворца Ивана Црнојевића.^[3]

Дворска црква[уреди | уреди извор]

Године 1890. на месту некадашњег манастира тадашњи владар Црне Горе Никола I Петровић Његош, за потребе дворских верских церемонија, подигао је Дворску цркву, такоће посвећену Рођењу Богородице. Крајем 80-их година 20. века извршена су археолошка ископавања на локалитету Ћипур и тада су откопани и конзервирани стари темељи манастирског комплекса Црнојевића. Оригинални стубови и капители дислоцирани су са локалитета и уврштени у сталну поставку тада новооснованог Историјског музеја, а на њихово место су постављене копије које се могу и данас видети.^[4]

У близини цркве се налазио "бријест" под којим је кнез Никола делио правду. Касније се на том месту налазио споменик погинулима за уједињење Црне Горе и Србије на Бадњи дан 1918..^[5]

Личности сахрањене у Дворској цркви[уреди | уреди извор]

Године 1989. из руске цркве у Сан Рему су на Ћипур пренети посмртни остаци црногорског краља Николе и краљице Милене.^[6] Заједно са земним остацим црногорског владарског пара пренети су и посмртни остаци њихових ћерки, црногорских принцеза Ксеније (првобитно сахрањене у руској православној цркви у Кану) и Вјере. Сахрањени су у Дворској цркви 1. октобра 1989. године.^[7]

Приликом археолошких ископавања 1986. године испод Дворске цркве пронађен је гроб из 15. века. У гробу, који се налазио у наосу цркве, грађеном идентично као и гробнице многих средњовековних владара, пронађен је ковчежић луксузне израде са, како се претпостављало, земним остацима господара Зете Ивана Црнојевића. Ковчежић је, затворен, пренесен у Завод за заштиту споменика. Постојао је договор руководилаца Црне Горе и Цетиња да се земни остаци Ивана Црнојевића врате на место где су нађени када се заврши пренос остатака краља Николе и краљице Милене у Црну Гору 1989. године. Свечани чин, уз одговарјући верски обред, планиран је за мај 1990. године, када се навршавало 500 година од упокојења првог господара Црне Горе.^[8]. Међутим, уместо инхумације, земни остаци Ивана Црнојевића су „из безбедносних разлога” похрањени у трезор Службе друштвеног књиговодства. После петнаест година проведених у трезору, ковчежић са костима пренешен је у депо Народног музеја Црне Горе.^[9] Земни остаци господара средњовјековне државе Зете, првог господара Црне Горе и оснивача Цетиња Ивана Црнојевића пренешени су у обновљену гробницу у Дворској цркви на Ћипуру 2010. године, где се и данас налазе.^[10]

Личности сахрањене у Дворској цркви на Ћипуру
Иван Црнојевић
Краљ Никола
Краљица Милена
Прицеза Ксенија
Принцеза Вјера

Културно добро[уреди | уреди извор]

Одлуком бр. 01-738/1 од 3. јула 1961. године црква на Ћипуру је проглашена културним добром. Ступањем на снагу новог статута Народног музеја Црне Горе 2012. године ушла је у састав Историјског музеја Црне Горе. Заједно са конзервираним темељима старог манастира Пречисте Богородице данас представљају интегралну архитектонску целину и изузетну туристичку атракцију.^[6] Комплекс Дворске црква са археолошким остацима манастирског комплекса Црнојевића је један од бројних заштићених објеката у Историјском језгру Цетиња, које је као споменичка целина кандидат за упис на листу Светске баштине Унеска.^[2]