Ћирилометодијевистика

С Википедије, слободне енциклопедије

Ћирилометодијевистика је део славистике и истовремено је суштина славистике као интердисциплинарно развојно истраживање. Њен истраживачки предмет је живот и дјела Ћирила и Методија у свим својим савременим и научним димензијама, укључујући и оне ученика Климент у Охриду, а Наум до 893. године у Плиски и Преславу.

Главне истраживачке теме курса су појава и ширење глагољицом и ћирилицом. [1][2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Изследвания по кирилометодиевистика; Възникване, развой и съвременно състояние на научния интерес към делото на Кирил и Методий. Наука и изкуство. 1985. стр. 5—6;43. 
  2. ^ Изследвания по кирилометодиевистика; Извори за делото на Константин-Кирил и Методий. Наука и изкуство. 1985. стр. 47. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Изследвания по кирилометодиевистика; Извори за делото на Константин-Кирил и Методий. Наука и изкуство. 1985. стр. 47. 
  • Изследвания по кирилометодиевистика; Възникване, развой и съвременно състояние на научния интерес към делото на Кирил и Методий. Наука и изкуство. 1985. стр. 5—6;43. 

Портал[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћирилометодијевистика&oldid=26802029”