Александар Радојичић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Радојичић
Лични подаци
Датум рођења(1987-10-24)24. октобар 1987. (36 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Породица
Деца1
Рад
Активни период1995 — данас
Битна улогаМонтевидео, Бог те видео! – Балерина
Бићемо прваци света – Бора Станковић
Жигосани у рекету – Марко Ивановић
Балканска међа – Фадил
Веза до IMDb-а

Александар Радојичић (Београд, 24. октобар 1987) српски је глумац. Члан је Београдског драмског позоришта од октобра 2021. године, пре тога је био запослен у позоришту Бошко Буха.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Београду, 1987. године. Александар има сестру за коју је је јако везан. Врло млад, према својим речима, је постао родитељ и добио ћерку Ају са својом бившом партнерком Јеленом. [2] Проводи већину свог слободног времена у Новом Саду будући да му тамо живи ћерка са својом мајком. Александар је врло близак и са Ајиним братом Филипом, који је остао без оца и глумац га је прихватио као своје дете.

У разговору за медије, једном од ретких где прича о свом приватном животу, поручио је да он мисли да није учинио ништа због чега бисмо требали да му се дивимо и да је природно да неће одвајати брата од сестре, јер ће они у будућности имати једно друго, као што и он има своју сестру. Најбоље друштво за путовања, будући да је велики љубитељ истих, су му управо њих двоје.

Александар је био у љубавним везама са разним женама које су између осталог бавиле јавним послом, а једна од њих била је и манекенка Цеца Живојиновић.

Био је водитељ друге сезоне домаће верзије шоу програма X Factor, док се у наредним годинама опробао у путописним емисијама из серијала "Кроз Србију" односно "Бициклом кроз Србију", "Скијом кроз Србију" и "Пешке кроз Србију" које за циљ имају промоцију природе и туризма у Србији. Водитељ је и музичке манифестације "Дечије београдско пролеће" 2024. године.

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Филмографија[уреди | уреди извор]

1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 0 1 9 2 12
ТВ филм 1 0 0 0 1
ТВ серија 0 2 11 6 19
Кратки филм 0 0 1 0 1
Укупно 1 3 21 7 32
Год. Назив Улога
1990-е ▲
1995. Све ће то народ позлатити (ТВ филм)
2000-е ▲
2002. Приче о речима (серија)
2008. Паре или живот (серија) Небојша Дидић
2009. Медени месец млади насилник
2010-е ▲
2010. Монтевидео, Бог те видео! Микица Арсенијевић — Балерина
2010. Плави воз Док
2012. Плави воз (серија)
2012. Шешир професора Косте Вујића Милорад Митровић
2012. Монтевидео, Бог те видео! (серија) Микица Арсенијевић — Балерина
2013. На путу за Монтевидео (серија)
2013. Шешир професора Косте Вујића (серија) Милорад Митровић
2014. Војна академија 2 Ненад, Шашин момак
2014. Сјене Франтишек Лебл
2014. Монтевидео, видимо се! Микица Арсенијевић — Балерина
2014. Андрија и Анђелка (серија) тренер
2014. − 2017. Војна академија (серија) Ненад
2015. Мач освете [en]
2015. Бићемо прваци света Бора Станковић
2016. Прваци света (серија)
2018. Патуљци са насловних страна Боба Фурија
2018. Патуљци са насловних страна (серија)
2018. − 2021. Жигосани у рекету (серија) Марко Ивановић
2019. Балканска међа Фадил
2019. Пет (серија) Ђоле „Прада”
2019. Бисер Бојане (серија) Небојша
2020-е ▲
2020.[3] Балканска међа (серија) Фадил
2020. Златни дани (серија) Змија
2021. - 2023. Бележница професора Мишковића (серија) млади Веља Стевановић
2021. Династија (серија) Михајло Калајић
2021. Државни посао (серија) Бошкић после операције[4]
2022. Чудне љубави (серија) Бане
2023. Заштита пре свега Влада
2023. Ургентни центар Вук Тешић
2024. Мегдан Никша
2024. Љубав у доба короне Макс Кохан

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Мала сирена Принц Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 1. март 2009.[5][6]
Василиса прекрасна Иван, царевић 22. јануар 2011.[7][8]
Просидбе Немања Савковић 26. фебруар 2011.[9][10]
Сумњиво лице Ђока Јагош Марковић Југословенско драмско позориште 9. април 2012.[11][12]
Последњи змај Змај од Јастрепца Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 11. април 2012.[13][10]
Иза кулиса Далас Лојд (премијерно играо Андрија Милошевић)[14] Југ Радивојевић 9. мај 2012.[15][16]
Царев заточник Џин Милан Караџић 11. новембар 2012.[17][18]
Снежна краљица Кај 11. децембар 2012.[19][20]
Злочин и казна Разумихин Ана Томовић Југословенско драмско позориште 8. јун 2013.[21][22]
Госпођа Министарка Прија Соја (неколико глумаца у алтернацији)[23] Taњa Maндић Ригoнaт Позориште „Бошко Буха” 8. октобар 2013.[24][25]
У страху су велике очи Ђура Милан Караџић 15. март 2014.[26][27]
Ана Карењина Стефан Југ Радивојевић Опера и театар Мадленијанум 26. април 2014.[28][29]
Мајстори, мајстори Шиља, наставник физичког Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 2. април 2015.[30][31]
Црвенкапа Вук Даријан Михајловић 27. април 2015.[32][33]
Пази шта желиш Јана Маричић Установа културе Палилула 9. фебруар 2016.[34][35]
Звездарски витез Звездан Ђурђа Тешић Позориште „Бошко Буха” 19. март 2016.[36][37]
Аладинова чаробна лампа Абн-Асур, велики везир Милан Караџић 25. фебруар 2017.[38][39]
Флорентински шешир Емил Таверније, поручник Даријан Михајловић 10. децембар 2017.[40][41]
Поштени провалник Провалник Милан Караџић 13. октобар 2017.[42][43]
Тре сореле Дамјан Звездара театар 7. фебруар 2020.[44]
Мачор у чизмама Млинар Жил, Мачор Фјодор Југ Радивојевић Позориште „Бошко Буха” 16. мај 2021.[45][43]
Заљубљени Шекспир Лорд Весекс Ана Томовић Београдско драмско позориште 26. март 2022.[46]
Божанствена комедија Данте Франк Касторф 29. октобар 2022.[47]
Не играј на Енглезе Пикси Сташа Копривица 24. фебруар 2023.[48]
Шарлота Кастели Леон Глембај Вељко Мићуновић Београдско драмско позориште 28. септембар 2024.[49]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Глумац је доживео непријатност на сцени позоришта "Мадленијанум" када су школарци који су организовано дошли на представу почели да ваде телефоне и сликају га док је на себи у том тренутку имао само доњи веш. У договору са редитељем представе Југом Радивојевићем након овог извођења сцена је измењена и глумац се више није скидао у доњи веш.[50][51]

Од тог тренутка, пажња медија упрта је била ка његовом физичком изгледу што Радојичићу не смета, али мисли да може много више да понуди. Због тога, Радојчићу се често постављају питања о голотињи у филмовима, телевизијским серијама и позоришним представама. Глумац је рекао у једном разговору за медије да није егзибициониста, али да ако има неко значење, вољан је да се потпуно обнажи чак и у позоришту.[52] У неким другим интервјуима је дао другачију изјаву, у којој мисли да је сама голотиња прецењена али и даље није одустао од свог става да би се обнажио ако је то потребно.[53]

Александар је због свега наведеног један од примера потпуно сексуализованих мушкараца са јавне сцене у домаћим медијима, будући да велики проценат његових интервјуа не може да прође без питања о голотињи и физичком изгледу, заједно са Миланом Марићем чије обнажене сцене таблоиди недељама нису престајали да коментаришу.[54][55][56]

Александар Радојичић истиче да је академију уписао због позоришта, али ипак је препознатљив глумац серија и филмова. Озбиљне позоришне драмске улоге почиње да добија у Београдском драмском позоришту чији је члан од 2021. године. Позоришна публика и критика је више обратила пажњу на њега након представе "Божанствена комедија" у режији Франка Касторфа.[57]

У квизу "Холивудирање" глумац Никола Ђуричко који каријеру гради у Америци и уједно је водио квиз, уделио му је комплимент да је неискоришћени потенцијал за комедију.

Почетак каријере му је обележила сарадња са Драганом Бјелогрлићем који му је, након филмова и серија "Монтевидео", дао прву главну улогу у телевијској серији Жигосани у рекету где игра кошаркаша Марка Ивановића. Често се састају и у месту Баранда где се друже током лета где редитељ и глумац борави у том периоду. Драган Бјелогрлић открио је на својим друштвеним мрежама да је договорена њихова нова сарадња, након чега је глумац био чест гост редитеља у његовом породичном дому и на премијери његовог филма Чувари формуле. Публика жељно ишчекује да ли ће то бити на серији по аутобиографској књизи Оливере Ћирковић "Ја, Пинк Пантер" или на трећој сезони серије Сенке над Балканом.[58]

Александар се крстио као већ одрасла особа, а кума му је глумица Александра Томић.[59] Његову ћерку Ају са друге стране је крстио глумац Виктор Савић. Са њима и осталим колегама, заједно од 2018. године ради представе у приватном позоришту Театар на Брду чији су оснивачи Андрија Милошевић и Виктор Савић. У том позоришту игра дуговечну представу "Пази шта желиш" у режији Јане Маричић која се раније играла на другим позоришним сценама.

У серији Жигосани у рекету мајку му тумачи глумица Дубравка Мијатовић, док у серији Ургентни центар где гостује у улози Вука Тешића му глумица игра девојку са којом покушава да буде у емотивној вези након што проведу ноћ заједно. Ово је један од ретких примера у домаћој кинематографији где млађи глумац за партнерку има глумицу старију више од десет година, тачније у овом случају деветнаест година.

Сарађује са фотографом Милошем Надаждином на сликању за часописе о познатима, присуствовао је његовој изложби "Трагови" која је уприличена у оквиру Евро Прајд фестивала у септембру 2022. године са својом тадашњом партнерком.[60]

Поред глуме, бави се и предузетништвом, тачније увозом и продајом "асаи бобица" у Србију. У питању је врло здрава намирница, а глумац често промовише здрав живот, спорт и физичку активност. Три пута недељно у зависности од обавеза посећује теретану. За потребе филма и серије Бићемо прваци света у две недеље се угојио дванаест килограма јер у пројекту тумачи лик кроз различите животне доби.[61]

Нагађало се у медијима да ће играти Стивена Карингтона у српској верзији серије Династија, али је на крају заиграо само у пар епизода возача Мајкла Колхејна односно Михајла Калајића.[62]

Велики је навијач Црвене звезде и од малена иде на све фудбалске утакмице. Често је виђен у публици и на кошаркашим утакмица. Кроз каријеру је имао надимке Принц и Балерина, а оба је добио због својих улога.

Присуствовао је 2015. године немилој сцени на улици у центру града. Он је током шетње приметио да се жустро свађају мушкарац и жена, и да је у једном тренутку мушкарац ухватио жену за руку и почео да је вуче. Глумац је пришао мушкарцу, зауставио га и замолио да ствар реше разговором након чега је мушкарац отишао. Вест је до медија дошла тако што му се жена захвалила на друштвеној мрежи уз речи да ју је спасао од насилног бившег мужа. За медије овом приликом, глумац је прокоментарисао да оштро осуђује насиље над женама.[63]

У обнови представе "Тре сореле" 2020. године заменио је Андрију Милошевића у улози Дамјана, представа је са њим доживела још преко педесет нових изведби. Ово је резултат дугогодишње сарадње са редитељем Миланом Караџићем у позоришту "Бошко Буха" и на телевизијским серијама. Овом улогом се вратио и на сцену других позоришта, ван своје тадашње матичне сцене у "Бухи".[64] Куриозитет је да је Сташа Копривица написала нову верзију комада свог оца Стевана Копривице, који је писац и комада "Тре сореле", под називом "Између два месеца" у којој поново Радојичић игра сличну улогу коју је играо Андрија Милошевић у првој верзији тог комада. Представа се активно игра у позоришту Театар на Брду и за њу се тражи карта више.[65]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Aleksandar Radojičić postao novi član Beogradskog dramskog pozorišta”. Telegraf.rs. 1. 10. 2021. Приступљено 7. 6. 2022. 
  2. ^ „Aleksandar Radojčić: Nije lako biti moja devojka”. story. Приступљено 14. 4. 2018. 
  3. ^ Перовић, Сандра (17. 2. 2020). „„Балканска међа“ као мини-серија понедељком на РТС-у”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 7. 6. 2022. 
  4. ^ „Ep.1636: Mrtvi mrtvi”. Državni posao. 13. 9. 2021. Приступљено 7. 6. 2022. 
  5. ^ „Мала сирена”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  6. ^ Годишњак 31 2010, стр. 68—69.
  7. ^ „Василиса прекрасна”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  8. ^ Годишњак 33 2012, стр. 70—71.
  9. ^ „Premijera predstave Prosidbe”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала 16. 3. 2011. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  10. ^ а б Монографија 2020, стр. 223.
  11. ^ „Sumnivo lice”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 22. 4. 2012. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  12. ^ Годишњак 34 2013, стр. 26—27.
  13. ^ Годишњак 34 2013, стр. 69.
  14. ^ Годишњак 34 2013, стр. 69—70.
  15. ^ „Иза кулиса”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала 5. 5. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  16. ^ „Iza kulisa - 2012”. srbijauslici@blogspot.com. 17. 7. 2016. Приступљено 7. 6. 2022. 
  17. ^ „Царев заточник”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  18. ^ Годишњак 35 2014, стр. 66—67.
  19. ^ „Снежна краљица”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  20. ^ Годишњак 35 2014, стр. 67—68.
  21. ^ „Zločin i kazna”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  22. ^ Годишњак 35 2014, стр. 25.
  23. ^ „Госпођа министарка”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  24. ^ Годишњак 36 2015, стр. 67.
  25. ^ „Gospođa ministarka”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 7. 6. 2022. 
  26. ^ „У страху су велике очи”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  27. ^ Годишњак 36 2015, стр. 66—67.
  28. ^ „Ana Karenjina”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 7. 6. 2022. 
  29. ^ Годишњак 36 2015, стр. 55.
  30. ^ „Mајстори, мајстори”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  31. ^ Годишњак 37 2016, стр. 74—75.
  32. ^ „Црвенкапа”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  33. ^ Годишњак 37 2016, стр. 73.
  34. ^ „Premijera predstave "Pazi šta želiš"”. Центар за културу „Влада Дивљан”. 10. 2. 2016. Приступљено 7. 6. 2022. 
  35. ^ „Predstava Pazi šta želiš”. Народно позориште у Ужицу. 30. 3. 2016. Приступљено 7. 6. 2022. 
  36. ^ „Звездарски витез”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  37. ^ Годишњак 38 2017, стр. 70.
  38. ^ „Аладинова чаробна лампа”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала 20. 3. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  39. ^ Годишњак 39 2018, стр. 65.
  40. ^ „Флорентински шешир”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  41. ^ Годишњак 40 2019, стр. 66.
  42. ^ „Поштени провалник”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  43. ^ а б Монографија 2020, стр. 224.
  44. ^ „Тре сореле”. Звездара театар. Приступљено 7. 6. 2022. 
  45. ^ „Мачор у чизмама”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 7. 6. 2022. 
  46. ^ „Заљубљени Шекспир”. Београдско драмско позориште. Приступљено 7. 6. 2022. 
  47. ^ „Божанствена комедија”. Београдско драмско позориште. Приступљено 10. 2. 2023. 
  48. ^ „Не играј на Енглезе”. Београдско драмско позориште. Приступљено 10. 2. 2023. 
  49. ^ [1]
  50. ^ [2]
  51. ^ [3]
  52. ^ [4]
  53. ^ [5]
  54. ^ [6]
  55. ^ [7]
  56. ^ [8]
  57. ^ [9]
  58. ^ [10]
  59. ^ [11]
  60. ^ [12]
  61. ^ [13]
  62. ^ [14]
  63. ^ [15]
  64. ^ [16]
  65. ^ [17]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Радојичић&oldid=27778885”