Алексије Јовандерић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алексије Јовандерић
Датум рођења(1847-09-24)24. септембар 1847.
Место рођењаОбрва код КраљеваКнежевина Србија
Датум смрти3. фебруар 1918.(1918-02-03) (70 год.)
Место смртиЛађевци код КраљеваКраљевина Србија
ЗанимањеПолитичар и трговац
НаградеЗлатна медаља за заслуге Сребрна медаља за заслуге

Алексије Јовандерић (Обрва код Краљева, 24. септембар 1847Лађевци код Краљева, 3. фебруар 1918) био је српски трговац и политичар. Јовандерић је био народни посланик и председник општине Лађевци.

Биографија[уреди | уреди извор]

Алексије Јовандерић је рођен 24. септембра 1847. године у селу Обрва код Краљева. Највећи део живота је провео у Лађевцима, где се бавио трговином. Крајем 19. и почетком 20. века био је у три наврата председник Лађевачке општине. Први пут је председник ове општине постао 1875. године и на том положају је остао све до 1880. године. Његов први мандат се поклапа и са избијањем Српско-турских ратова (1876-1878), у којима је Јовандерић учествовао као ађутант батаљона народне војске. Због заслуга у овим ратовима био је одликован Златном и Сребрном медаљом за заслуге. [1]

Јовандерић је по други пут дошао на чело општине Лађевци 1885. године и на том положају је остао до 1888. Ову дужност је поново, уједно и последњи пут обављао у току 1901. године. Јовандерић је припадао Напредној странци, а за народног посланика је први пут био изабран 1877. године. За народног посланика за Моравски срез биран је и 1881, 1885, 1887, 1894-1896. и 1901. године. Залагао се за забрану учешћа на политичким зборовима адвокатима, кметовима, контролорима и свим државним чиниоцима, укључујући и оне државне чиновнике који су били у пензији. Јовандерић је поред дужности народног посланика и председника Лађевачке општине обављао и дужност окружног и среског пуномоћника, благајника и потпредседника Среског одбора Пољопривредног друштва, а био је и редовни члан шумадијског Кола јахача у Чачку. [1][2][3]

Преминуо је 3. фебруара 1918. године од упале плуће у Лађевцима, где је и сахрањен.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Српски биографски речник. Књ. 4, И-Ка. Нови Сад: Матица српска. 2009. стр. 440. ISBN 978-86-7946-037-0. 
  2. ^ Ђорђевић, Владан (1906). Крај једне династије. Књ. 2, 1898-1899. Београд: Штампарија Д. Димитријевића. стр. 55. 
  3. ^ Наши посланици 1894-1896. Слике и биографије. Београд. 1897. стр. 124.