Алин Поток

Алин Поток
Алин Поток;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2011.	190
Географске карактеристике
Координате	43° 42′ 03″ С; 19° 47′ 31″ И / 43.700833° С; 19.791833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	981 m
	Алин Поток Алин Поток на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Алин Поток је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 190 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Алин Поток се налази на југоисточном делу златиборске висоравни. Удаљено је тридесетак километара јужно од Ужица, а десетак-петнаест километара југоисточно од туристичког насеља Златибор. Наткриљено је са југозапада венцем Чиготе (1422 m). У селу се издвајају три врха: Крст (1060 м), Бојиште (1070 m) и Чумски врх (1090 m). Кроз атар села протиче река Катушница која извире испод Јединог бора а улива се у Велики Рзав. Име је добила по катунима којих је у њеном сливу било у средњем веку и тада се звала Катуништица. У селу извире речица Приштавица која то име добија пошто прође кроз познату Терзића пећину.

Кроз центар села прилази асфалтни пут Златибор–Сирогојно. Тим путем је село повезано и са општинским седиштем у Чајетини. Место Збориште дели село на два скоро једнака дела. Ту се налазе школа, продавница (отворена 1945) а у новије време и кафана.

Основна школа „Јосип Терзић” Алин Поток подигнута је 1922. а почела са радом 1923. Село је елктрифицирано 1959. Стари макадамски пут за Чајетину изграђен 1959. а асфалтиран је 1978. године. Скоро сва домаћинства су прикључена на водоводну мрежу. Од 1996. већи део села има телефонску везу.

Од формирања до укидања срезова, Алин Поток је стално био у саставу Златиборског среза. Од 1839. од када постоје општине као административно-територијалне јединице па до краја Другог светског рата, Алин Поток са селом Рожанством чини једну општину са седиштем у Рожанству. Сада је месна заједница општине Чајетине.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се под садашњим именом први пут помиње 1812. године. Вероватно је село, или само његов део, у турско доба било чифлук (читлук), а не спахилук, неког Алије по коме је добило име. Основано се претпоставља да се у прошлости звало Збориштица (или Зборишница). Садашњи централни део села са називом Збориште на то нас упућује.

Најстарија фамилија у Алину Потоку и једна од најстаријих златиборских породица су Дабићи. Још од почетка 19. века, а можда и од раније, постоји још 13 фамилија. То су: Његошевићи, Лазовићи, Терзићи, Милаћевићи, Грујичићи, Чумићи, Стојановићи, Лазаревићи, Марковићи, Николићи, Лекићи и Савичићи.

Овде је живео Бранко Његошевић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Привреда[уреди | уреди извор]

Основно занимање становништва је сточарство и земљорадња. Алинчани су били познати као добри мајстори за обраду дрвета (израда кревета, столова, качица за сир и кајмак и сл) и већег броја пољопривредних алата. Село је веома је погодно за развој сеоског туризма.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Алин Поток живи 220 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,5 година (49,4 код мушкараца и 53,6 код жена). У насељу има 92 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника (као и у осталим селима златиборског краја).

По првом познатом попису из 1818. Алин Поток је имао 13 домаћинстава са око 90-100 становника. Од тада се број становника села уз повремене осцилације стално повећавао и највећи број је достигнут половином двадесетог века. По попису из 1953. у селу је било 712 становника у 118 домаћинстава, тј. просечно 6 чланова по домаћинству.

Исељавање из села траје од друге половине 19. века, а најинтензивније је било почетком друге половине 20. века.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	683
1953.	712
1961.	701
1971.	527
1981.	440
1991.	327	326
2002.	244	245
2011.	190

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	244	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	3	8
75—79	10	8
70—74	14	21
65—69	12	19
60—64	8	11
55—59	8	5
50—54	7	4
45—49	9	7
40—44	9	7
35—39	8	3
30—34	7	4
25—29	8	3
20—24	2	9
15—19	5	7
10—14	2	5
5—9	5	1
0—4	3	2
Просек :	49,4	53,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	109	118	128	123	121	105	92

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	22	37	10	8	5	9	1	0	0	0	2,65

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	110	36	62	7	4	1
Женски	116	20	60	35	1	0
УКУПНО	226	56	122	42	5	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	52	27	0	0	12
Женски	21	13	0	0	3
УКУПНО	73	40	0	0	15
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	4	5	0	1
Женски	0	0	1	1	0
УКУПНО	2	4	6	1	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	0	0	2	1
УКУПНО	0	0	1	2	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

О селу су написане две хронике-родослова и два романа чија се радња делимично одиграва у овом селу:

Грујичић Живорад-Живко: Алин Поток, село под Чиготом, Чајетина, 1998.
Дабић Б. Миодраг: Дабићи из Алина Потока, Златибор, 2004.
Савичић Станка: Плачи, небо, уместо мене, Чачак, 2001.
Савичић Станка: Лена, Београд, 2003.

Аутори ових књига су рођени у Алином Потоку.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]