С Википедије, слободне енциклопедије
Ангерова функција
J
ν
(
z
)
{\displaystyle \mathbf {J} _{\nu }(z)}
представља решење нехомогене Беселове диференцијалне једначине:
z
2
y
′
′
+
z
y
′
+
(
z
2
−
ν
2
)
y
=
(
z
−
ν
)
sin
(
π
z
)
/
π
{\displaystyle z^{2}y^{\prime \prime }+zy^{\prime }+(z^{2}-\nu ^{2})y=(z-\nu )\sin(\pi z)/\pi }
Именована је у част немачкога математичара Карла Теодора Ангера , који је 1855 . први увео Ангерову функцију.
Ангерова функција је облика:
J
ν
(
z
)
=
1
π
∫
0
π
cos
(
ν
θ
−
z
sin
θ
)
d
θ
{\displaystyle \mathbf {J} _{\nu }(z)={\frac {1}{\pi }}\int _{0}^{\pi }\cos(\nu \theta -z\sin \theta )\,d\theta }
Ангерова функција је блиско повезана са Беселовим функцијама .
Веберова функција
E
ν
(
z
)
{\displaystyle \mathbf {E} _{\nu }(z)}
представља решење сличне нехомогене Беселове диференцијалне једначине:
z
2
y
′
′
+
z
y
′
+
(
z
2
−
ν
2
)
y
=
−
(
(
z
+
ν
)
+
(
z
−
ν
)
cos
(
π
z
)
)
/
π
.
{\displaystyle z^{2}y^{\prime \prime }+zy^{\prime }+(z^{2}-\nu ^{2})y=-((z+\nu )+(z-\nu )\cos(\pi z))/\pi .}
Веберова функција је облика:
E
ν
(
z
)
=
1
π
∫
0
π
sin
(
ν
θ
−
z
sin
θ
)
d
θ
{\displaystyle \mathbf {E} _{\nu }(z)={\frac {1}{\pi }}\int _{0}^{\pi }\sin(\nu \theta -z\sin \theta )\,d\theta }
Веза Ангерове и Веберове функције [ уреди | уреди извор ]
Између Ангерове и Веберове функције постоји веза:
sin
(
π
ν
)
J
ν
(
z
)
=
cos
(
π
ν
)
E
ν
(
z
)
−
E
−
ν
(
z
)
{\displaystyle \sin(\pi \nu )\mathbf {J} _{\nu }(z)=\cos(\pi \nu )\mathbf {E} _{\nu }(z)-\mathbf {E} _{-\nu }(z)}
−
sin
(
π
ν
)
E
ν
(
z
)
=
cos
(
π
ν
)
J
ν
(
z
)
−
J
−
ν
(
z
)
{\displaystyle -\sin(\pi \nu )\mathbf {E} _{\nu }(z)=\cos(\pi \nu )\mathbf {J} _{\nu }(z)-\mathbf {J} _{-\nu }(z)}
У случају да је
ν
{\displaystyle \nu }
цели број тада Ангерова функција постаје једнака Беселовој функцији, а Веберова функција као комбинација Струвеових функција .
Струвеове функције целобројнога реда могу да се прикажу помоћу Веберових функција E n и обратно. Ако је n ненегативни цели број онда је:
E
n
(
z
)
=
1
π
∑
k
=
0
[
n
−
1
2
]
Γ
(
k
+
1
/
2
)
(
z
/
2
)
n
−
2
k
−
1
Γ
(
n
−
1
/
2
−
k
)
H
n
{\displaystyle \mathbf {E} _{n}(z)={\frac {1}{\pi }}\sum _{k=0}^{[{\frac {n-1}{2}}]}{\frac {\Gamma (k+1/2)(z/2)^{n-2k-1}}{\Gamma (n-1/2-k)}}\mathbf {H} _{n}}
E
−
n
(
z
)
=
(
−
1
)
n
+
1
π
∑
k
=
0
[
n
−
1
2
]
Γ
(
n
−
k
−
1
/
2
)
(
z
/
2
)
−
n
+
2
k
+
1
Γ
(
k
+
3
/
2
)
H
−
n
.
{\displaystyle \mathbf {E} _{-n}(z)={\frac {(-1)^{n+1}}{\pi }}\sum _{k=0}^{[{\frac {n-1}{2}}]}{\frac {\Gamma (n-k-1/2)(z/2)^{-n+2k+1}}{\Gamma (k+3/2)}}\mathbf {H} _{-n}.}