Аустралијски врчоноша
| Аустралијски врчоноша | |
|---|---|
| |
| Аустралијски врчоноша у природи | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. follicularis
|
| Биномно име | |
| Cephalotus follicularis Жак Лабијардијер
| |
| |
| Распрострањење | |
Аустралијски врчоноша (лат. Cephalotus follicularis) је вишегодишња исенктиворна биљка из рода Cephalotus.
Опис[уреди | уреди извор]
Аустралијски врчоноша је мала, нискорастућа зељаста биљка. Вечнозелени листови расту из подземног ризома, једноставни су, и близу су земље. Инсективорни листови су мали и подсећају на врчеве (бокале), одакле и долази домаћи назив
Цваст чини групација малих, хермафродитних, шестоделних цветова који су беж до беле боје.
У хладнијим зимским месецима имају мирујући период који траје од 3 до 4 месеца, изазван падом температуре и осветљености.
Ларве Badisis ambulans, мраволике бескрилне муве, се развијају унутар бокала. Никада нису нађене негде другде.
Таксономија[уреди | уреди извор]
Аустралијски врчоноша је напредан розид, што га чини ближим сродником ружа и храстова него других врчноша, као што су врсте из рода Nepenthes.
Станиште[уреди | уреди извор]
Насељава влажна тресетна и песковита станишта, често у близини потока, иако трпи и много сувље услове.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Живи на самом југозападу Аустралије: у шуми Кари, јужном делу шуме Џера и у равници Ејр.
У узгоју[уреди | уреди извор]
Живе биљке су донесене у Ботаничку башту у Кјуу од стране Филипа Паркера Кинга 1823. године. Једна јединка је цветала 1827. године и обезбедила извор за илустрацију за Кертисов ботанички часопис.
У узгоју има више култивара ('Bananito', 'Clayton's T Rex', 'Donna's Destiny', 'Dudley Watts', 'Jason's Arks', 'Round Leaf Big Daddy', 'Tina's Hallelujah Trumpets'), али су најпознатији 'Eden Black' (рајско-црн) и 'Hummer's Giant' (Хамеров џин). 'Hummer's Giant' је посебан због својих великих бокала, који достижу и до 8 cm. Потиче од Џона Хамера који је добио биљку 1986. године из Аустралије. Као култивар је регистрован 2000. године. 'Eden Black' је узгојен из семена касних осамдесетих од стране Стифена Морлија. Код њега је произвео бокале који су били скоро потпуно црни.
Литература[уреди | уреди извор]
- Angiosperm Phylogeny Group (2009). "An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III" (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105–121. „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. 2009. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x.. Retrieved 2013-06-26.
- Hooker, William Jackson (1831). "Cephalotus follicularis. Follicled Cephalotus". Curtis's Botanical Magazine. Samuel Curtis. 58: Pl. 3118 & 3119.
- Vallance, T. G.; Moore, D. T.; Groves, E. W. (2001). Nature's Investigator: The Diary of Robert Brown in Australia, 1801–1805. Canberra: Australian Biological Resources Study. ISBN 0-642-56817-0.
- "Cephalotus follicularis Labill" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2011). Robert Brown’s Australian Botanical Specimens, 1801–1805 at the BM. Retrieved 2009-01-10.
- Hopper, Stephen D. (2003). „South-western Australia, Cinderella of the World's Temperate Floristic Regions 1”. Curtis&Apos;S Botanical Magazine. 20 (2): 101—126. doi:10.1111/1467-8748.00379..
- Mabberley, D. J. (1985). "Chapter IX: The natural system". Jupiter Botanicus: Robert Brown of the British Museum. Braunschweig: J. Cramer. pp. 141–176. Mabberley, D. J. (1985). Jupiter Botanicus: Robert Brown of the British Museum. J. Cramer. ISBN 3-7682-1408-7..
- Angiosperm Phylogeny Website, retrieved 9 January 2016
- Conran et al. (2000)
- McAlpine (1998)
- "Registered Cultivar Names". International Carnivorous Plant Society. Retrieved 2011-05-29.
- "Cultivar Registrations in CPN". International Carnivorous Plant Society. Retrieved 2011-05-29.
- "'Eden Black' Cultivar Registration" (PDF). International Carnivorous Plant Society. Retrieved 2011-05-31.