Афи Еконг
| Афи Еконг | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Констанс Афионг Еконг |
| Надимак | Афи |
| Датум рођења | 26. јун 1930. |
| Место рођења | Калабар, .svg){kind=small} Колонијална Нигерија |
| Датум смрти | 24. фебруар 2009. (78 год.) |
| Место смрти | Калабар,  Нигерија |
| Занимање | уметница |
Констанс Афионг „Афи“ Еконг (енгл. Constance Afiong „Afi“ Ekong; Калабар, 26. јун 1930 – Калабар, 24. фебруар 2009) била је истакнута нигеријска уметница и промотерка уметности.
Биографија[уреди | уреди извор]
Младост[уреди | уреди извор]
Афи Еконг је рођена 26. јуна 1930. године као члан краљевске породице Едидема Басеја Ејо Ефраима Адама III у граду Калабару у Нигерији. Њени родитељи су етнички Ефици. Одлази у школу „Аква Акпа“ па у школу „Цркве Христа“ у Калабару.[1] Обучава се као уметник студирајући модни дизајн у Енглеској, на „Оксфордском колеџу за уметност и технологију“, школу уметности „Сент Мартин“ и „Централну школу за уметност и дизајн“.[2]
Каријера[уреди | уреди извор]
Након студија у Лондону Афи се враћа у Лагос 1957. године. Године 1958. постаје прва соло уметница која прави изложбу у Лагосу.[3] 1961. године је имала самосталну изложбу у „Галерији Галатеа“ у Буенос Ајресу.[1] Поседовала је и управљала „Бронзаном галеријом“ у различитим местима, у Лагосу и на имовини Фиеконг у Калабару. Била је менаџерка „Уметничког савета Лагос“, члан оснивач „Друштва нигеријских уметника“, кустос „Галерије Лабак“ 1961. године и председница „Федералног Уметничког савеза за уметност Нигерије“ од 1961. до 1967. године. Редовно се појављивала у нигеријском телевизијском програму „Културно наслеђе“ како би промовисала уметност. Године 1963. учествује у Њујорк тајмсовој фото сесији као пример „нове афричке жене“ након стицања независности Нигерије.[4] Била је на челу УНЕСКО-ве комисије 1970-их година и „Националног савета женских друштава Комитета за уметност и занатство“.[2]
Рад Афи Еконг на промоцији уметности и образовања жена западне Африке бива признат 1962. године од стране тадашњег либеријског председника Вилијама Табмана.[5] Такође је била рукоположена од стране старешине Презветеријанске цркве.[2]
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Афи Еконг се удала 1949. године за владиног званичника Абдула Азиза Ату, сина Ате од Игбира. Умрла је у родном Калабару 24. фебруара 2009. године. Њена „Бронзана галерија“ у Калабару остаје у функцији и након њене смрти.[6] Радови Афи Еконг се данас налазе у библиотеци Универзитета у Лагосу.[7]
Једна улица у Граду Београду, општина Чукарица носи њено име.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ngozi Akande, "Nigeria: Afi Ekong, the Amazon of Local Arts, Takes a Bow" Vanguard (29 March 2009).
- ^ а б в Victor E. Ecoma, "Chief Lady Afi Ekong in the Art Historical Account of Modern Nigerian Art" Research on Humanities and Social Sciences 3(6)(2013): 42-47.
- ^ Smithsonian Libraries, Monographs on African Artists: An Annotated Bibliography.
- ^ Marc & Evelyne Burnheim, "A New Kind of African Woman" New York Times (7 July 1963): SM8.
- ^ Bernice M. Kelly and Janet L. Stanley, ed., Nigerian Artists: A Who's Who and Bibliography . . Hans Zell Publishers. 1993. pp. 186–188. ISBN 978-0-905450-82-7.
- ^ The Bronze Gallery Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2018), The collection of Afi Ekong.
- ^ Okeke-Agulu, Chika (6. 4. 2015). Postcolonial Modernism: Art and Decolonization in Twentieth-Century Nigeria. Duke University Press. ISBN 9780822376309.
- ^ „Одлуку о измени и допуни одлуке о утврђивању назива улица и других делова насељених места на територији градске општине Чукарица”. Службени лист Града Београда. 56: 13. 25. 6. 2019.
