Бабљак (Урошевац)
Бабљак | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Урошевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 258[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 26′ 51″ С; 21° 09′ 02″ И / 42.4475° С; 21.1506° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 555 m |
.svg)  Бабљак Бабљак на карти Србије | |
Бабљак (алб. Bablak) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 258 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бабљак површине 368 ha.
Историја[уреди | уреди извор]
У селу је у немањићко време постојала православна црква. Године 1455, када је рађен турски катастарски попис- дефтер, село Бабљак је имало 7 српских кућа и православног попа. За време аустријских похода крајем 17. и почетком 18. века црква је са целим селом била разорена. Касније су је сељани обновили и посветили је Св. Тројици.
До рата на Косову и Метохији у селу је живело преко 300 Срба у 60 домаћинстава, који су током рата напустили село[2]. Први Срби повратници су се вратили у село 2004. године и затекли опљачкано село и порушене куће[2]. До 2012. године у село се вратило 30-ак Срба, а обновљено је 56 кућа[2].
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Бабљак има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 256 (99,22%) |
| Срби | 2 (0,78%) |
| Укупно | 258 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 302 | |
| 1953. | 330 | |
| 1961. | 361 | |
| 1971. | 370 | |
| 1981. | 388 | |
| 1991. | 451 | |
| 2011. | 258 | |
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Село је од 19. века било чифлик неких Имерагиних из Приштине. Сада у селу нема старинаца, јер се на чифлику станвништво смењивало.
Српски родови:
- Денић или Дзрзда (1 k., Св. Никола). Пресељени почетком 19. века из Ливађа.
- Орлоћеви (4 k., Св. Арханђео). Досељени од истоименог рода из Врбештице у Сиринићкој Жупи око 1840. године за слуге. Даља старина им је у Гусињу.
- Шиндари (2 k., Св. Арханђео). Досељени средином 19. века од истоименог рода из Јажинца у Сиринићкој Жупи за слуге.
- Прљинчевићи (5 k., Св. Никола).
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ а б в „Опстанак раван подвигу”. РТС. 25. 3. 2012. Приступљено 25. 3. 2012.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Подаци: „ Насеље“ књ.31 (др. А. Урошевић: Косово
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
