Пређи на садржај

Библиофобија

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћин Ши Хуанг, први кинески владар који је наредио велико уништење књига из страха од конфучијаниских идеја које су књиге садржавале.

Библиофобија је страх или мржња према књигама.[1] Овакав страх најчешће настаје из страха од ефекта који књиге могу да проузрокују друштву или култури.[2] Библиофобија је чест разлог цензуре и спаљивања књига. Библиофобија се може широко дефинисати као страх од књига, али се такође односи и на страх од читања или читања гласно или у јавности. Многи људи имају само подскуп ове фобије, страхујући од уџбеника, историјских романа или дечијих прича, уместо страха од свих књига.[3]

Људи који пате од библиофобије, често се тресу, зноје или плачу када морају нешто прочитати. Често ученици траже разне начине како би избегли читање гласно, тако што седе у последњој клупи у учионици или чак прескачу предавања у потпуности. Понекад покушавају да убеде друге да им прочитају важне информације, уместо да сами прочитају.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Home : Oxford English Dictionary” (на језику: енглески). Приступљено 15. 10. 2018. [мртва веза]
  2. ^ 1874-1948., Jackson, Holbrook (2001). The fear of books (1st Illinois pbk изд.). Urbana: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07040-2. OCLC 47126699. 
  3. ^ а б „Bibliophobia and How to Overcome It”. Verywell Mind. Приступљено 15. 10. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]