Битка код Чангше (1941—1942)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Чангше
Део Други кинеско-јапански рат и Други светски рат

Кинески војник монтира свој ЗБ вз. 26 митраљез у Чангши, јануар 1942.
Време24. децембар 1941 — 15. јануар 1942.
Место
Исход Кинеска победа
Сукобљене стране
 Република Кина  Јапан
Укључене јединице
Република Кина (1912—1949) Национална револуционарна војска
9 армија - 20+ дивизија

Јапанско царство Једанаеста армија (Јапан)

  • Шеста дивизија (Јапанска царска војска)
  • Четрдесета дивизија (Јапанска царска војска)
  • Трећа дивизија (Јапанска царска војска)

Јапан Јапанска царска морнарица
Жртве и губици
Јапанци тврде да је:
28.612 убијено
1.065 заробљено[1]

Јапанци тврде да је:
1.591 убијено
4.412 рањено[2]
Американци и Кинези тврде да је:
52.000 убијено[3]

Кинези тврде да је:
33.941 убијено
23.003 рањено[4]

Трећа битка код Чангше (24. децембар 194115. јануар 1942) била је прва велика офанзива царских јапанских снага у Кини након јапанског напада на западне савезнике.

Офанзива је првобитно била намењена спречавању кинеских снага да појачају снаге Британског комонвелт нација ангажоване у Хонг Конгу. Генерал Анами је био бесан због кинеских тврдњи о његовом поразу у његовој офанзиви код Чангше од септембра до октобра 1941. године. Првобитна намера је била да покрене потисак са својом војском да подржи напад Двадесет треће армије на Хонг Конг. Требао је маневрисати својом војском са југа Hankou, источно од железничке пруге Hankou-Canton, око 19 миља, и стићи до реке Милуо. Генерал Анами није послушао наређења Царског штаба и маневрисао је својом војском 22 миље до Чангше.

Главне снаге Анамија састојале су се од 27 пешадијских батаљона, 10 артиљеријских батаљона и једне артиљеријске јединице.

Напад[уреди | уреди извор]

Јапанци су започели борбена дејства 24. децембра, предњачећи 6. и 40. дивизију. Јапанске снаге су у почетку пресекле кинеске бранитеље. До 29. децембра, верујући да је град „неадекватно одбрањен“, Анами је одлучио да заузме град. Починио је своју 3. и 6. дивизију и његове снаге биле су изненађене када су се сусреле са жестоким противљењем. Његова 3. дивизија продрла је на југоисточну страну града, али није се више покретала. Једанаеста армија је 4. јануара заузела „све важне тачке града“, али им је претила опасност да буду окружени контранападима Кинеза.

Резултат[уреди | уреди извор]

Са могућношчу да буде опкољена, Једанаеста армија наредила је повлачење 4. јануара. Јединице су такође имале мало муниције и хране. Повлачење снага одбранило је напад девет армија и преко 20 кинеских дивизија. Неке јапанске јединице, попут одреда од 200 људи из 9. независне мешовите бригаде, биле су готово у потпуности уништене (само један преживели).

Офанзива је резултирала неуспехом за Јапанце, јер су кинеске снаге могле да их намаме у замку и опколе. Након претрпљених великих губитака, јапанске снаге биле су приморане да изврше опште повлачење.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Senshi Shoso, "Hong Kong and Changsha" pp. 665
  2. ^ Japanese Monograph No. 71, Army Operations in China pp. 76.
  3. ^ https://www.youtube.com/watch?time_continue=183&v=MxAUa8y9mV8
  4. ^ Frank, Richard B., "Tower of Skulls: A History of the Asia-Pacific War, Vol 1: July 1937-May 1942 pp. 665