Богородичина црква на Асеновој тврђави
| Богородичина црква | |
|---|---|
 Богородичина црква на Асеновој тврђави | |
  Богородичина црква Локација на мапи Бугарске | |
| Основне информације | |
| Локација | Асенова тврђава, Родопи, Пловдивска област |
| Координате | 41° 59′ 13″ С; 24° 52′ 26″ И / 41.9870125° С; 24.87401150000005° И |
| Религија | хришћанство |
| Држава |  Бугарска |
| Власништво | Бугарска православна црква |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | Византијска архитектура |
| Завршетак изградње | 12. век |
Богородичина црква (буг. църква "Света Богородица", tsarkva "Sveta Bogoroditsa") је православна црква која се налази на Асеновој тврђави. Стационирана је у близини града Асеновграда, на планини Родопи у Пловдиској области у Бугарској. Црква је највероватније изграђена у 12. веку, а правоугаона кула над нартексом цркве сматра се најстаријом која је очувана на Балкану. Фрагменти фреске су видљиви на зидовима горњих делова цркве.
Локација и историја[уреди | уреди извор]
Богородичина црква налази се на узвишењу близу пута Пловдив — Смољан, 2 км јужно од града Асеновграда.[1] Саставни је део Асенове тврђаве на којој се налази.[2] По мишљењу већине научника и историчара, сматра се да је највећи део цркве направљен у 12. веку,[3] док неки историчари и истраживачи не одбацују могућности да је црква настала у 11. односно 13. веку.[4]
Иако је позната као Богородичина црква, постоји могућност да није од почетка била посвећена Богородици. У оквиру цркве постоји рукопис писан на старогрчком језику, који би можда могао бити потпис донатора цркве. Почетком 20. века део натписа је још био видљив и дешифрован као "ή παναγία τῆς Πετριζηώτης" — Мајка божија Петричка. Међутим ово је било име главне цркве оближњег Бачковског манастира, па зато није могуће са сигурношћу утврдити коме је ова црква била посвећена када се изградила.[4] На крају 20. века, Богородичина црква била је спор између етничке групе Грка и бугарске заједнице из Асеновграда. Грчка црквена поворка одржана је 1989. године око ове цркве, а бугарска неколико година касније. Обе поворке завршене су литургијом.[5] Након великог земљотреса 1904. године црква је оскрнављена, а реконстуисао ју је Александар Рашенов са тимом архитекта 1936. године.[2] Од 2008. године цркве је наставила да врши богослужење.[1]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Богородичина црква висине је око 18 м дужине, 7 м ширине и 12 метара висине.[4][2] Зидови цркве изграђени су од камена и од три реда цигле, заједно са малтером. Изузетак је северни зид, који је саграђен искључиво од камена, са само једним редом цигли. Дебљине зидова су од 0.85 до 1.15 м.[2] Црква има један брод, изнад њега налази се купола, док се апсида налази у источном делу цркве.[3] Апсида је петострана на спољашњој страни и окружена изнутра. Западно од ње налази се светилиште у коме се налазе три свода, а у њима се налазе вима, жертвеник и ђаконикон. Два стуба одвајају наос од светилишта. Три контрафора потпора су за апсиду и јужни зид. Улаз у цркву налази се са јужне стране. Црква има укупно 8 прозора: три у апсиди, један на јужном, четири на северном зиду и један на нартексу.[4]
Западно од наоса налази се мали нартекс, изнад којег се налази торањ. Кула је коришћена као звоник или извидиница, а можда и за обе потребе. Доступна је преко дрвених мердевина изнутра и споља. У горњем делу има четири широка сводна прозора и прекривена је кровним плочицама.[2] Према историчару уметности Роберту Г. Оустерхуту, торањ цркве Богородице најранији је пример звоника интегрисан у црквену зграду и постављен изнад нартекса у балканској архитектури. Овај дизајн се касније успоставио као стандард на Балкану.[6] Изградња интегрисаног торња приписује се архитектури западне Европе[4] или архитектури Сиријске оријентално-православне цркве[2] односно утицају јерменске архитектуре.[4]
Декорација[уреди | уреди извор]
Спољашњи изглед цркве описан је као хармоничан,[4] грациозан и пропорцијалан.[3] Богородичина црква је богато украшена са спољашње стране. Полукружни лук, дизајнерски елемент врло је типичан за средњовековну бугарску архитектуру[2] и он се истиче на јужној фасади и на куполи. Велики лук на јужном зиду повезује основу и први спрат цркве, док је апсида богато украшена.[4] Први спрат цркве садржи фрагменте фрески у унутрашњем делу, а постоје и трагови муралског сликарства на једном од лукова.[2] На унутрашњим зидовима налазе се фреске на којима је представљено крштење Исуса Христа, Пилатов двор, успење Пресвете Богородице и Исусово распеће. Међу портретима светаца налази се Јован Крститељ, апостоли Петар и Павле, Константин Велики, Јелена (мајка Константина Великог) и фреска на којој је представљено четрдесет мученика у Севастеји. Сви натписи на фрескама су на старогрчком језику.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Апсида цркве -
Остаци фресака изнад улаза у главни црквени простор -
Богородичина црква -
Поглед на остатке Асенове тврђаве и цркву -
Поглед на цркву са јужне стране
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Kassabova, Kapka (2008). Globetrotter Travel Guide: Bulgaria. New Holland Publishers. стр. 45—64. ISBN 978-1-84537-564-5.
- ^ а б в г д ђ е ж „Света Богородица Петричка при Асеновата крепост” [The Holy Mother of God of Petrich at Asen's Fortress] (на језику: Bulgarian). Архивирано из оригинала 7. 6. 2011. г. Приступљено 7. 6. 2011.
- ^ а б в Стамов, Стефан; Ангелова, Рашель; Коларова, Вера; Чанева–Дечевска, Нели (1972). Стамов, Стефан, ур. Архитектурное наследство Болгарии [The Architectural Heritage of Bulgaria] (на језику: руски). София: Техника. стр. 116—117.
- ^ а б в г д ђ е ж з Николова, Бистра (2002). Православните църкви през Българското средновековие IX–XIV в. [The Orthodox churches during the Bulgarian Middle Ages 9th–14th century] (на језику: Bulgarian). София: Академично издателство "Марин Дринов". стр. 74—75. ISBN 978-954-430-762-2.
- ^ Grandits, Hannes; Clayer, Nathalie; Pichler, Robert (2011). Conflicting Loyalties in the Balkans: The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-Building. I.B.Tauris. стр. 242—243. ISBN 978-1-84885-477-2.
- ^ Ousterhout, Robert G. (1987). The architecture of the Kariye Camii in Istanbul. Dumbarton Oaks. стр. 109. ISBN 978-0-88402-165-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Kassabova, Kapka (2008). Globetrotter Travel Guide: Bulgaria. New Holland Publishers. стр. 45—64. ISBN 978-1-84537-564-5.
