Богосав Тајсић

С Википедије, слободне енциклопедије
Богосав Тајсић
Лични подаци
Датум рођења1814.
Место рођењаПухово, Османско царство
Датум смрти1866.(1866-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (51/52 год.)
Место смртиПухово, Кнежевина Србија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Богосав Тајсић (1814−1866) био је мање познати драгачевски каменорезац. Отац народног трибуна Ранка Тајсића из Пухова.[1]

Споменик Јанку Тајсићу (†1834), Пухово: Зде почивает раб Божи ЈАНКО ТАЈСИЋ Поживи 60 лета. Престави се 1834. год. Писа Богосав

Један од најстаријих драгачевских каменорезаца који је био писмен, а да није био свештеник.[2] Био је сеоски кмет и народни посланик.[1]

Први пут се потписао 1834. године на споменику Јанка Тајсића. Осим презимена Тајсић, потписивао се и са Петрић. На омање споменике од пуховског пешчара неуким, превуковским словима уписивао је само најосновније биографске податке покојника. Сем једноставних крстова, друге орнаментике на споменицима нема.[2]

Сахрањен је на Нешовановића гробљу у Пухову:

Овај узвишени Споменик Бележи
Где Мирно Бораве Кости
Отличног Грађанина
БОГОСАВА ТАЈСИЋА
Бив: кмета • Посланика •
на народ[ној] скупштини •
и доброг Члана села Пухова •
Рођен 1814. г. а умре 1866. г.
Остављајући • Леп Спомен у селу •
општини • и округу •
Спомен оваи Подигоше му
Синови Ранко и Александра.[2]


Епитафи[уреди | уреди извор]

Зде почивает раб Божи
ЈАНКО ТАЈСИЋ
Поживи 60 лета.
Престави се 1834. год.
Писа Богосав.[1]


Зде почивает
ЖИВОЈИН ТАЈСИЋ
Поживи 60 лета.
Престави се 1834. год.
Писа Богосав Петрић.[1]


Зде почивает
СИМО СТАНИЋ
из Пухова
Поживи 100 г.
Умро 1853.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1. 
  2. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.