Богуновић (презиме)
Богуновић је српско презиме, патроним настао од Богуна Немањића, то јест имена Богун, Богуновић је једина позната породица коју „мушку лозу“ води директно од племићког рода Немањића. Може се односити на следеће особе:
- Милош Богуновић, српски фудбалер
- Милош С. Богуновић, четнички командант
- Бранко Богуновић, четнички командант.[1]
- Никанор Богуновић (фл. 1778–83), српски православни епископ у Далмацији.[2]
- Владимир Богуновић, српски академик.[3]
- Горан Богуновић, хрватски рукометаш
Антропологија[уреди | уреди извор]
Патроним де Богун помиње се у Дубровачкој Републици у периоду 1383–1403; помиње се породица Cattaro (Котор) (Andruschus Lauriçe de Bogun dictus Nemagna).[4] У Шибенику је постојала стара православна породица Богуновића (1898).[5] Постоји велико српско братство Богуновиће са 396 кућа и 22 презимена, са славом Светог Јована (1925).[6] У Лици, Хрватска, Богуновића је било 79 кућа у 8 насеља (1925).[6] Богуновића је било у граду Дрвару и селима Бастаси и Шиповљани, у западној Босни и Херцеговини (БиХ), забележено 1948. године[7] Породица Богуновић у Вогошћи, пореклом из Босанске Дубице (1967).[8] Породица Богуновић живела је у Банатском Карађорђеву (1968).[9] Људи са овим презименом живе у Београду.
Види још[уреди | уреди извор]
- Богутовић, презиме
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Branko Latas; Milovan Dželebdžić (1979). Četnički pokret Draže Mihailovića 1941-1945. Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 162.
- ^ Boško Strika (1930). Srpske zaduzbine: Dalmatinski manastiri. Merkantile. стр. 102.
- ^ SANU (1971). Godišnjak. 75. SANU. стр. 148—151.
- ^ Konstantin Jireček (1904). Denkschriften. 49. In Kommission bei R. Roher. стр. 45.
- ^ Delo. 19–20. A.M. Stanojević. 1898. стр. 310. „Баба Симова била је одива из старе православне породице шибенске Богуновића, знатне у Далмацији .”
- ^ а б Srpski etnografski zbornik. 35. Akademija. 1925. стр. 350. „Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована. У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнутих људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875.-78.”
- ^ Srpski etnografski zbornik. 56. Akademija. 1948. стр. 60, 131.
- ^ Stanoje J. Jovanović (1967). Vogošća. Geografsko društvo Bosne i Hercegovine. стр. 103.
- ^ Đorđe Momčilović-Brkica (1968). Pod jednom zastavom: (Hronika o ljudima Banatskog Karađorđeva.). Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR Srbije. стр. 31.