Божена Дубска-Бижић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божена Дубска-Бижић
Лични подаци
Датум рођења1894.
Место рођењаПраг, Чешка
Датум смрти1976.
Место смртиНови Сад, СФРЈ
ОбразовањеКонзерваторијум (Висока музичка школа)
ЗанимањеОперска и концертна певачица ; Музички педагог
Музички рад
Активни период1920-1924

Божена Дубска - Бижић (Праг, 1894- Нови Сад, 1976.) је оперска и концертна певачица, као и музички педагог. Била је позната солисткиња новосадске Опере, али и истакнути педагог, која је ишколовала многе новосадске оперске и концертне певаче.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Божена Дубска - Бижић је рођена у Чешкој у Прагу, ту је завршила основну школу и гимназију. Након гимназије завршила је и конзерватоијум (Високу музичку школу) у класи музичког педагога Буријана. Први наступ јој је био 1916. године на оперској сцени у Брну. У Новом Саду је наступала заједно са својом сестром Карлом у новосадској Опери, која је ангажовала школоване оперске певаче из иностранства. Божена је била цењена солисткиња, сопран и имала наклоност од стране публике и увек је имала позитивне критике. Када је новосадска опера престала са радом 1924. године, тада се прекида и њена каријера. Тридесетих година 20. века Божену ангажују оперске куће у Београду и Загребу. Она је певала и у многим градовима у Чешкој, као што су Праг, Брно, Оломоуц и Острава. На новосадској оперској сцени последњи пут је певала улогу Леоноре у Трубадуру 1951. године. Њен глас је сачуван на снимцима Радио Београда и Радио Новог Сада. Божена почиње каријеру педагога, јер није могла да настави каријеру оперске певачице из породичних разлога. Пошто је одлучила да остане у Новом Саду, запослила се као наставница у Музичкој школи "Исидор Бајић" солопевачког одсека од 1946. године до пензионисања.[2]

Божена је имала два брака. Из брака са доктором Пером Адамовићем има ћерку. Божена је преминула у Новом Саду 1976. године, где је и сахрањена.[1]

Најпознатије роле[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стојаковић, Гордана (2001). Знамените жене Новог Сада, књ.1. Футура публикације. стр. 207—208. 
  2. ^ Педесет година Опере. Нови Сад: СНП. 1998.