Божидар Јанковић (лекар)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Божидар Јанковић (вишезначна одредница).
Божидар Јанковић
Др Божидар Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1880-10-12)12. октобар 1880.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти7. март 1936.(1936-03-07) (55 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
Војна каријера
Чин Санитетски бригадни генерал
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден Белог орла
Орден Светог Саве
Златна медаља за храброст
Златна медаља за ревносну службу

Божидар C. Јанковић (Београд, 12. октобар 1880 – Београд, 7. март 1936) био је лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски бригадни генерал, референт санитета III армијске области.

Биографија[уреди | уреди извор]

Божидар Јанковић рођен је у Београду 12. октобра 1880. године.[1] Основну и срдњу школу завршава у Београду. Након завршене средње школе 1899. године одлази у Петроград на студије медицине. Дипломирао је на Војној медицинској академији 1905. године.[2]

Након завршетка школовања враћа се у Србију, и постаје лекар у Општој државној болници у Београду. Срески лекар постаје 29. јуна 1909. године.[1]

Балкански ратови и Први светски рат[уреди | уреди извор]

Одмах по избијању Балканског рата 1912. године, као српски патриота ставља се на располагање војним властима. За време Балканских ратова 1912. и 1913. године, као резервни санитетски поручник био је трупни лекар 13 пешадијског пука другог позива.[2]

У Првом светском рату 1914. и 1915. године као резервни санитетски капетан I класе, био је трупни лекар 13, а затим пешадијског пука другог позива.[2]

Добровољни одлазак у Русију 1916. године[уреди | уреди извор]

Наредбом Команданта Српског Добровољачког Одреда, Бр. 42 од 20. јануара 1916. године приступа се формирању I пука Српског Добровољачког Одреда чији је командант био Стеван Хаџић.[3]

Наредбом Министарства војног и Врховне Команде од 22. и 24. фебруара одређена је група од 13 санитетских официра, 10 медицинара и једног ветеринара, која је упућена у Русију. Лекари и медицинари пристизали су у неколико група, заобилазним путем, морем и копном, из Солуна преко Енглеске и Скандинавије. Тако су почетком 1916. године пристигли пуковник др Милан Жерајић, потпуковници др Драгослав Поповић и др Михаило Величковић, мајор др Момчило Ивковић, капетани I класе др Владимир Станојевић, др Божидар Јанковић и други.[4] У санитету, највиши командни положаји поверени су српским санитетским официрима.

Од 1916. до 1918. године Божидар Јанковић био је трупни лекар I пука прве добровољачке дивизије, а затим командир болничке чете I добровољачке дивизије у Русији где је учествовао у свим борбама.[5]

Повратак у Србију[уреди | уреди извор]

Након повратка у Србију, вратио се на стару дужност као срески лекар.

На предлог Министра Војног и Морнарице Стевана Хаџића, а указом од 18. јануара 1920. године, резервни санитетски мајор Др Божидар Јанковић постављен је за активног санитетског официра са истим чином.[6] Од фебруара 1920. године као санитетски мајор распоређен је на дужност трупног лекара 2 пешадијског пука Југословенске дивизије и референт санитета Зетске дивизијске области.[2] Марта 1923. године постављен је за лекара команде Београда, а 15. октобра 1923. године постаје начелник Санитетског одељења Дунавске дивизијске области.[7] Санитетски потпуковник Божидар Јанковић поред редовне дужности поставњен је 9. марта 1925. године на службу за санитетске послове у опште одељење Команде Београда.[8] Шеф Лекарског одсека Санитетског Одељења Министарства Војске постаје 24. марта 1927. године.[9]

Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Ж. Миловановића, унапредио је у чин Санитетског бригадног генерала Божидара С. Јанковића 6. септембра 1934. године.[10]

Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Петра Живковића, поставља Санитетског бригадног генерала Божидара С. Јанковића за референта санитета III армијске области 12. марта 1935. године.[11]

Божидар Јанковић преминуо је 7. марта 1936. године у Београдској војној болници у 55 години.[12] Сахрањен је на Новом гробљу, парцела 7.[7] Сахрани је присуствао помоћник Министра војске и морнарице дивизијски генерал Владимир Цукавац, др Жарко Рувидић, генерали др Ђорђе Протић, др Александар Марковић, пуковник Николајевић и велики број пријатеља, посланика, виших и нижих официра.[13]

Божидар Јанковић био је члан главног одбора Југословенског друштва за чување народног здравља, као и стални члан Санитетско-Ветеринарског комитета. У више наврата био је члан и председник испитне комисије за више чинове у санитетској и ветеринарској струци.

За своју дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Домаћа[уреди | уреди извор]

Страна[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Јанковић Б., О лечењу сифилиса силберсалварзаном, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 9, стр : 487.
  • Јанковић Б., Приказ болесника са локализацијом сифилитичних папула на улазу у спољни ушни канал, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 7-8. стр. 454.
  • Јанковић Б., Случај Lichen rubber planus-a, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 7-8. стр. 447.
  • Јанковић Б., Борба са венеричним болестима у војсци. – Београд. Министарство војно и морнарице. Штампарска радионица Министарства војног и морнарице. (1923). стр. 71.
  • Јанковић Б., Венеричне болести у нашој војсци, Станојевић В., Историја српског војног санитета; Наше ратно санитетско искуство, Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 726.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Санитетски бригадни генерал Божидар С. Јанковић, Правда, година XXXII, број Београд, недеља 8. март 1936. године. стр. 7.
  2. ^ а б в г Др Александар Марковић, Др Божидар Јанковић, Војно-Санитетски гласник, година VII, бр. 1, јануар-март (1936). стр. 211.
  3. ^ Максимовић В., Споменица прве српске добровољачке дивизије : 1916-1926, Београд : Просвета А. Д. - Хоровиц и Димић, (1926). стр. 10.
  4. ^ Недок А., Санитет добровољачког покрета Јужних Словена у Русији (1914–1919)-српски добровољачки покрет, Војносанитетски преглед, год. 70 (2013), бр. 1. стр. 94.
  5. ^ Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : "Филип Вишњић"). стр. 170.
  6. ^ Службени војни лист, година 39, број 5, Београд, 30. јануар 1920. године. стр. 145-146.
  7. ^ а б Бјелајац М., Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон, Београд : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004 (Београд : Колорграф). стр. 165.
  8. ^ Службени војни лист, година 44, број 12, Београд, 14. март 1925. године. стр. 357-358.
  9. ^ Војни указ, Унапређења у санитету, Правда, година XXIII, број 83, Београд, 27. март 1927. године. стр. 5.
  10. ^ Службени војни лист, година 53, број 35, Београд, 6. септембар 1934. године. стр. 1353-1354.
  11. ^ Службени војни лист, година 54, број 11, Београд, 15. март 1935. године. стр. 401-402.
  12. ^ Санитетски бригадни генерал Божидар С. Јанковић, Правда, година XXXII, број 11267, Београд, недеља 8. март 1936. године. стр. 7.
  13. ^ Сахрана генерала др. Божидара Јанковића, Правда, година XXXII, број 11268, Београд, недеља 9. март 1936. године. стр. 5.


Литература[уреди | уреди извор]

  • Димитријевић Б., У равницама привида : српски војни санитет 1916. у Добруџи : по сведочењима др Милутина Велимировића и др Владимира Станојевића
  • Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  • Библиографија Српског архива : 1918-1941, Београд, 1948, Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.
  • Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Јанковић_(лекар)&oldid=27410803”